https://lat.sputnikportal.rs/20260325/za-eu-vise-pomoci-nema-srbija-kineskom-raketom-pogodila-brisel-a-preti-mu-i--ruskim-gasom-1197337660.html
Za EU više pomoći nema! Srbija kineskom raketom „pogodila“ Brisel, a preti mu i – ruskim gasom
Za EU više pomoći nema! Srbija kineskom raketom „pogodila“ Brisel, a preti mu i – ruskim gasom
Sputnik Srbija
To od koga će Srbija kupovati rakete ne postoji kao obaveza ni u jednom dokumentu u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Srbiji se diktiraju isključivo politički... 25.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-25T18:36+0100
2026-03-25T18:36+0100
2026-03-25T18:40+0100
srbija
srbija
srbija – politika
evropska unija (eu)
članstvo u eu
pregovori
politčko uslovljavanje
rusija
kina
zoran milivojević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/19/1197338721_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_c0f953874192030723aadbf4a108cd98.jpg
Ovo za Sputnjik kaže karijerni diplomata Zoran Milivojević povodom izjave komesarke EU za proširenje Marte Kos da Evropska komisija razmatra prekidanje finansijske pomoći Srbiji kao zemlji kandidatu zbog navodnog nazadovanja u demokratskim procesima:Kos je prvo kritikovala reformu pravosuđa u Srbiji, a zatim i poseban odnos sa Rusijom i Kinom.„Možemo da razumemo da Srbija ima poseban odnos sa Rusijom, ali kupovina kineskih raketa u ovakvom trenutku i sklapanje sporazuma o isporuci ruskog gasa je ono što primećujemo. Nismo srećni zbog toga“, istakla je i dodala da Evropska komisija razmatra prekidanje finansijske pomoći Srbiji kao zemlji kandidatu.Srbija pod posebnom lupomMilivojević pre svega kaže da je Srbija predmet posebne pažnje među zemljama regiona koje su takođe kandidati zbog međunarodnog položaja, politike neutralnosti i nezavisnosti, kao i zbog neodustajanja od odnosa sa prijateljskim zemljama i svojih državnih i nacionalnih interesa.„Očigledno je da tvrdo antirusko jezgro u Briselu Evropsku uniju vidi isključivo kao ključni instrument suprotstavljanja Rusiji i ruskom uticaju uopšte. Nosioci te politike su severne članice, baltičke države, Švedska, Finska, ali i liberalne strukture i predstavnici liberalnih stranaka, kojoj pripada i gospođa Marta Kos. Ta geopolitika podrazumeva Ukrajinu kao prioritet u pristupanju, iako ona ne zadovoljava kriterijume i ono što nalaže Lisabonski ugovor, odnosno ustavni okvir Evropske unije“, objašnjava Milivojević.Politički uslovi ispred kriterijumaOn dodaje da EU apsolutni prioritet daje političkim uslovima koji podrazumevaju jasan otklon od Ruske Federacije i Kine, koje se u Evropskoj uniji smatraju glavnim rivalima u ostvarivanju strateških ciljeva:„Da budem precizniji, radi se o suprotstavljanju principima koji dominiraju u takozvanom globalnom jugu, a to su principi vezani za međunarodni poredak zasnovan na Povelji Ujedinjenih nacija, poštovanju međunarodnog prava, nemešanju i ravnopravnoj saradnji. Dakle, dominira politika za koju je Ursula fon der Lajen nedavno rekla da će se Evropska unija čvrsto zalagati da ostane vladajuća politika liberalno-demokratskih institucija zasnovanih na pravilima. I to uprkos tome što se Sjedinjene Američke Države delimično odstupaju od tog modela. I da se svet menja“.Nabavka raketa – pritisak ka NATOKada je reč o konkretnim razlozima eventualnog ukidanja finansijske pomoći Srbiji na putu ka EU Milivojević kaže da kupovina raketa, od bilo koga, ne bi uopšte trebalo da je tema pregovora:„To nema nikakve veze sa normama i standardima koji se tiču procesa proširenja i sa obavezama Srbije. Očigledno je da se radi o posebnim interesima. Zadire se u teme koje nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa obavezama Srbije u procesu evrointegracija. Bezbednosna i spoljna politika je jasno koncipirana, a to je tema poglavlja 31, koje još nije otvoreno. U tom smislu, Srbija ima obaveze da se sa time usaglašava do trenutka potpisivanja pristupnog ugovora. Još smo daleko od toga. Ne postoji obaveza“.Naš sagovornik dodaje da se očigledno radi o posebnim geostrateškim interesima, i da je moguće da postoji indirektan uticaj NATO-a, odnosno, očekivanje da se Srbija postepeno usmeri ka tom savezu:Saradnja sa Rusijom nema alternativuKada je reč o primedbi zbog energenata, odnosno ruskog gasa, podseća da Srbija praktično nema alternativu.„Nema alternativu ni u snabdevanju, ni u ekonomskom smislu, kada su u pitanju njeni interesi, jer gas nabavlja pod povoljnim uslovima, od pouzdanog dobavljača. To je direktan državni i nacionalni interes i nema šanse da Srbija u tom smislu promeni stav. Ovo je, međutim, indikativno, jer pokazuje pokušaj da se Srbija dovede u zavisnički položaj koji ne garantuje stabilno snabdevanje energentima. Za razliku od nafte, gde su određeni ustupci učinjeni iz nužde, kod gasa alternativa ne postoji, pa se i to može posmatrati kao dodatni politički pritisak u kontekstu odnosa sa Ruskom Federacijom“.Koliko je pretnja realnaUpitan koliko ozbiljno treba shvatiti ovo upozorenje komesarke Kos, s obzirom da je svet u osetljivom geopolitičkom trenutku, a EU na margini glavnih događaja i u podređenom odnosu sa SAD, Milivojević kaže:„Nije ništa isključeno, u meri u kojoj dominiraju strukture koje insistiraju na političkim uslovima. Nažalost, mi smo u takvoj situaciji. Oni insistiraju na stvarima koje direktno pogađaju njihove interese. Imaju probleme sa energentima, sa cenama, ozbiljne problema na unutrašnjoj sceni. Međutim, dominacija, te geopolitike, antiruskog pristupa koji dominira, čini da tonu još dublje“, kaže i dodaje da bi ukidanje pomoći Srbiji ili drugim kandidatima dovelo bi u pitanje ceo proces i otvorilo dilemu da li Evropska unija zaista želi proširenje ili je ono podređeno širim geopolitičkim ciljevima.Naš sagovornik zaključuje da ova pretnja, ali i dominantna politika EU zapravo pokazuje da se ona udaljava od svojih korena, onoga što je njena lična karta. Daleko je od projekta mira koji u osnovi ima ekonomiju, saradnju i razvoj zajedničkog tržišta, ostvarivanje četiri slobode: slobode kretanja ljudi, ideja, kapitala i usluga.
https://lat.sputnikportal.rs/20260214/vucic-sa-martom-kos-o-pravosudnim-zakonima-ponasacemo-se-u-skladu-sa-venecijanskom-komisijom-1195875545.html
srbija
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija, srbija – politika, evropska unija (eu), članstvo u eu, pregovori, politčko uslovljavanje, rusija, kina, zoran milivojević, marta kos, komentari i analitika
srbija, srbija – politika, evropska unija (eu), članstvo u eu, pregovori, politčko uslovljavanje, rusija, kina, zoran milivojević, marta kos, komentari i analitika
Za EU više pomoći nema! Srbija kineskom raketom „pogodila“ Brisel, a preti mu i – ruskim gasom
18:36 25.03.2026 (Osveženo: 18:40 25.03.2026) To od koga će Srbija kupovati rakete ne postoji kao obaveza ni u jednom dokumentu u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Srbiji se diktiraju isključivo politički uslovi, a sada i preti prekidanjem finansijske pomoći, zato što Unijom trenutno dominira tvrdo antirusko jezgro. Suštinski, oni insistiraju na stvarima koje direktno pogađaju njihove interese.
Ovo za Sputnjik kaže karijerni diplomata Zoran Milivojević povodom izjave komesarke EU za proširenje Marte Kos da Evropska komisija razmatra prekidanje finansijske pomoći Srbiji kao zemlji kandidatu zbog navodnog nazadovanja u demokratskim procesima:
„Ne vidim realne uslove da Srbija podlegne ovoj vrsti pritisaka. Niti bi trebalo. Da dovede u pitanje svoje strateške interese - nezavisnost, vojnu neutralnost, odnose sa prijateljskim zemljama, a pre svega, teritorijalni integritet“.
Kos je prvo kritikovala reformu pravosuđa u Srbiji, a zatim i poseban odnos sa Rusijom i Kinom.
„Možemo da razumemo da Srbija ima poseban odnos sa Rusijom, ali kupovina kineskih raketa u ovakvom trenutku i sklapanje sporazuma o isporuci ruskog gasa je ono što primećujemo. Nismo srećni zbog toga“, istakla je i dodala da Evropska komisija
razmatra prekidanje finansijske pomoći Srbiji kao zemlji kandidatu.
Srbija pod posebnom lupom
Milivojević pre svega kaže da je Srbija predmet posebne pažnje među zemljama regiona koje su takođe kandidati zbog međunarodnog položaja, politike neutralnosti i nezavisnosti, kao i zbog neodustajanja od odnosa sa prijateljskim zemljama i svojih državnih i nacionalnih interesa.
„Očigledno je da tvrdo antirusko jezgro u Briselu Evropsku uniju vidi isključivo kao ključni instrument suprotstavljanja Rusiji i ruskom uticaju uopšte. Nosioci te politike su severne članice, baltičke države, Švedska, Finska, ali i liberalne strukture i predstavnici liberalnih stranaka, kojoj pripada i gospođa Marta Kos. Ta geopolitika podrazumeva Ukrajinu kao prioritet u pristupanju, iako ona ne zadovoljava kriterijume i ono što nalaže Lisabonski ugovor, odnosno ustavni okvir Evropske unije“, objašnjava Milivojević.
Politički uslovi ispred kriterijuma
On dodaje da EU apsolutni prioritet daje političkim uslovima koji podrazumevaju jasan otklon od Ruske Federacije i Kine, koje se u Evropskoj uniji smatraju glavnim rivalima u ostvarivanju strateških ciljeva:
„Da budem precizniji, radi se o suprotstavljanju principima koji dominiraju u takozvanom globalnom jugu, a to su principi vezani za međunarodni poredak zasnovan na Povelji Ujedinjenih nacija, poštovanju međunarodnog prava, nemešanju i ravnopravnoj saradnji. Dakle, dominira politika za koju je Ursula fon der Lajen nedavno rekla da će se Evropska unija čvrsto zalagati da ostane vladajuća politika liberalno-demokratskih institucija zasnovanih na pravilima. I to uprkos tome što se Sjedinjene Američke Države delimično odstupaju od tog modela. I da se svet menja“.
Nabavka raketa – pritisak ka NATO
Kada je reč o konkretnim razlozima eventualnog ukidanja finansijske pomoći Srbiji na putu ka EU Milivojević kaže da kupovina raketa, od bilo koga, ne bi uopšte trebalo da je tema pregovora:
„To nema nikakve veze sa normama i standardima koji se tiču procesa proširenja i sa obavezama Srbije. Očigledno je da se radi o posebnim interesima. Zadire se u teme koje nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa obavezama Srbije u procesu evrointegracija. Bezbednosna i spoljna politika je jasno koncipirana, a to je tema poglavlja 31, koje još nije otvoreno. U tom smislu, Srbija ima obaveze da se sa time usaglašava do trenutka potpisivanja pristupnog ugovora. Još smo daleko od toga. Ne postoji obaveza“.
Naš sagovornik dodaje da se očigledno radi o posebnim geostrateškim interesima, i da je moguće da postoji indirektan uticaj NATO-a, odnosno, očekivanje da se Srbija postepeno usmeri ka tom savezu:
„To vidim kao poseban pritisak, da Srbija odustane od vojne neutralnosti“, ističe Milivojević.
Saradnja sa Rusijom nema alternativu
Kada je reč o primedbi zbog energenata, odnosno ruskog gasa, podseća da Srbija praktično nema alternativu.
„Nema alternativu ni u snabdevanju, ni u ekonomskom smislu, kada su u pitanju njeni interesi, jer gas nabavlja pod povoljnim uslovima, od pouzdanog dobavljača. To je direktan državni i nacionalni interes i nema šanse da Srbija u tom smislu promeni stav. Ovo je, međutim, indikativno, jer pokazuje pokušaj da se Srbija dovede u zavisnički položaj koji ne garantuje stabilno snabdevanje energentima. Za razliku od nafte, gde su određeni ustupci učinjeni iz nužde, kod gasa alternativa ne postoji, pa se i to može posmatrati kao dodatni politički pritisak u kontekstu odnosa sa Ruskom Federacijom“.
Upitan koliko ozbiljno treba shvatiti ovo upozorenje komesarke Kos, s obzirom da je svet u osetljivom geopolitičkom trenutku, a EU na margini glavnih događaja i u podređenom odnosu sa SAD, Milivojević kaže:
„Nije ništa isključeno, u meri u kojoj dominiraju strukture koje insistiraju na političkim uslovima. Nažalost, mi smo u takvoj situaciji. Oni insistiraju na stvarima koje direktno pogađaju njihove interese. Imaju probleme sa energentima, sa cenama, ozbiljne problema na unutrašnjoj sceni. Međutim, dominacija, te geopolitike, antiruskog pristupa koji dominira, čini da tonu još dublje“, kaže i dodaje da bi ukidanje pomoći Srbiji ili drugim kandidatima dovelo bi u pitanje ceo proces i otvorilo dilemu da li Evropska unija zaista želi proširenje ili je ono podređeno širim geopolitičkim ciljevima.
Naš sagovornik zaključuje da ova pretnja, ali i dominantna politika EU zapravo pokazuje da se ona udaljava od svojih korena, onoga što je njena lična karta. Daleko je od projekta mira koji u osnovi ima ekonomiju, saradnju i razvoj zajedničkog tržišta, ostvarivanje četiri slobode: slobode kretanja ljudi, ideja, kapitala i usluga.
