https://lat.sputnikportal.rs/20260322/sve-je-dozvoljeno-svet-se-vraca-u-srednji-vek---samo-sto-je-tada-bilo-vitestva-video-1197186050.html
Sve je dozvoljeno: Svet se vraća u Srednji vek - samo što je tada bilo viteštva /video/
Sve je dozvoljeno: Svet se vraća u Srednji vek - samo što je tada bilo viteštva /video/
Sputnik Srbija
Tokom aprila 2026. godine trebalo bi da počne još jedno suđenje u slučaju Lokerbi. Ovoga puta protiv libijskog državljanina Abu Agile Masuda, pred sudom u... 22.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-22T18:45+0100
2026-03-22T18:45+0100
2026-03-22T18:45+0100
svet
svet
svet – politika
sad
sukob na bliskom istoku
rusija
iran
izrael
državni terorizam
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/03/1196429916_0:0:1281:720_1920x0_80_0_0_3a71b8a1d0a11f2f5aeacab227fcb688.jpg
Teroristički akt iznad Lokerbija zaprepastio je svet, o njemu se govori evo i skoro četiri decenije kasnije, a kao nalogodavac je nakon sprovedene istrage označen Moamer Gadafi.Gadafi je demantovao svoju umešanost, veza između njega i osuđenog libijskog oficira nikada nije dokazana, ali je Libija ipak 2003. godine isplatila odštetu porodicama poginulih u visini od preko milijardu dolara. Slučaj Lokerbi najčešće se navodi kao primer državnog terorizma.Državni terorizam podrazumeva nasilne akte koje vrše državni organi ili agenti protiv sopstvenog stanovništva ili drugih država, kršeći međunarodno ili domaće pravo. Upravo zbog agenata koji se koriste za izvođenje nasilnih akata često je teško dokazati umešanost državnih struktura u planiranju i izvođenju operacija. Jer, agenti se predstavljaju kao „slobodni strelci“. Tako da se, sa formalne tačke posmatrano, onda pre može govoriti o običnom terorizmu.Državni terorizam i Hladni ratTokom hladnoratovskog perioda za državni terorizam optuživane su uglavnom nezapadne zemlje, uz zgražavanje celog civilizovanog sveta na njihove akcije i konstatovanje kako se služe ne samo nelegalnim, već i nemoralnim sredstvima. Šta je legalno, a šta nelegalno u međunarodnim odnosima ponekad je teško utvrditi, ali kada se nešto proglasi nemoralnim onda se povlači granica između civilizovanih i necivilizovanih. Posmatrano sa stanovišta ukupnih potencijala moći, državnom terorizmu najčešće su pribegavale slabije države kako bi izazvale paniku, zastrašile vlasti ili društva i postigle političke ili ideološke ciljeve.Meta i gasovodPoslednjih godina, u tom kontestu, mnogo toga se promenilo. Najdrastičniji primer koji se može posmatrati i kao teroristički akt povezan sa državom jeste miniranje gasovoda „Svereni tok“. Bez ikakve dileme, takav poduhvat nije mogla organizovati i izvesti grupa „slobodnih strelaca“ nepovezanih sa državom. Kojom državom? Sejmur Herš tvrdi da su to SAD, nemački istražni organi „upućuju“ ka Kijevu, ali je prethodno „dugo ćutanje“ o ovom slučaju ponajviše „govorilo“.Protiv Rusije su i nakon miniranja „Severnog toka“ nastavljene operacije ovakvog karaktera, poslednje u nizu vezane su za „torpedovanje“ tankera (dakle, civilnih brodova). Međutim, u poslednje dve nedelje pojavljuju se još dve „teške“ optužbe za državni terorizam.Ubistvo AjatolahaPrva je saopštenje Ukrajine o državnom terorizmu Mađarske zbog zaplene novca i zlata prevoženih od Beča ka Kijevu. Druga je stav Irana kako ubistvo ajatolaha Alija Hamneija predstavlja državni terorizam SAD.Ukoliko se prvi slučaj može problematizovati sa stanovišta ukrajinskog saopštenja (mađarski šef diplomatije Peter Sijarto pozvao je na pokretanje dodatne istrage u cilju utvrđivanja da li je taj novac mogao biti upotrebljen za finansiranje opozicionih stranaka i medija u samoj Mađarskoj, pošto je Viktor Orban blokirao dalje finansiranje Ukrajine od strane EU), o ovom drugom se i te kako mora polemisati. Naravno, na iranske optužbe SAD i Izrael odgovoriće drugačije i ponuditi svoje viđenje situacije.Međutim, ovakvo raketiranje mesta stanovanja vrhovnog vođe međunarodno priznate države, članice UN, uz saznanje da je baš tada tamo i boravio (i to zajedno sa porodicom), bez formalne objave rata i sa namerom da ga likvidiraju jeste „teško kršenje“ suvereniteta Irana i sa mnogo stanovišta posmatrano apsolutno neprihvatljivo u savremenim međunarodnim odnosima.Prosto, ako se ubistvo Hamneija ne ocenjuje kao „teško kršenje“ suvereniteta i ne proglašava apsolutno neprihvatljivim, onda je samo pitanje vremena kada će se nešto slično ponoviti u nekom drugom sukobu, na nekom drugom „kraju sveta“.Ubiti predsednika – „legitimno“Ubistva šefova država postaju koliko pogodna za ratni uspeh (faktor iznenađenja), toliko i sasvim legitimna stvar. A ako se već legalizuju za svrhu državnog terorizma, zašto onda ne bi postala sasvim normalna i za obične teroriste.Jer, ako se menja pristup, onda više nema moralnih osuda državnog terorizma, samim tim nema ni jasne granice između civilizovanog i necivilizovanog.Dakle – sve je dozvoljeno. Ili, vraćamo se u pravila ranog srednjovekovlja. Samo, tada je bilo više viteštva pa su vladari morali u direktnim borbama ili lično predvodeći „silne oklopnike bez mane i straha“ dokazivati čije je preimućstvo. Danas viteštva nema, preimućstvo se dokazuje balističkom raketom ili naoružanim dronom.Eskalacija sukoba na Bliskom istoku ima nekoliko dimenzija, ovaj rat uticaće na energetsku bezbednost, regionalne odnose, međunarodnu trgovinu, geopolitička pomeranja, strukturiranje svetskog političkog sistema. Zbog posledica koje će uslediti sam početak poslednje faze američko-izraelskog rata protiv Irana može pomalo i „ispasti“ iz vidokruga šire javnosti, donekle se i zaboraviti. Ali, to nikako ne znači da će „ispasti“ iz vidokruga donosilaca odluka u mnogim zemljama i da će tako lako pasti u zaborav.Poslednjih godina, neke granice koje se tiču ratovanja i izvođenja operacija, izgleda se prelaze. Nekada podrazumevajuće „crvene linije“ više ne postoje. Ono što je do juče „razvrstavano“ u državni terorizam, sada postaje legitimno sredstvo. I to će, iako su ostale posledice vidljivije i izazivaju više razloga za zabrinutost, ostati kao jedna od većih briga u međunarodnim odnosima.Ako nema granica i podrazumevajućih „crvenih linija“ onda je sve dozvoljeno, a ako je sve dozvoljeno – gde je kraj?Pogledajte i:
sad
iran
izrael
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, sad, sukob na bliskom istoku, rusija, iran, izrael, državni terorizam
svet, svet – politika, sad, sukob na bliskom istoku, rusija, iran, izrael, državni terorizam
Sve je dozvoljeno: Svet se vraća u Srednji vek - samo što je tada bilo viteštva /video/
Tokom aprila 2026. godine trebalo bi da počne još jedno suđenje u slučaju Lokerbi. Ovoga puta protiv libijskog državljanina Abu Agile Masuda, pred sudom u Velikoj Britaniji. Decembra 1988. godine, kada je avion kompanije „Pan Am“ srušen detonacijom bombe iznad škotskog Lokerbija, optuženi je imao 37 godina.
Teroristički akt iznad Lokerbija zaprepastio je svet, o njemu se govori evo i skoro četiri decenije kasnije, a kao nalogodavac je nakon sprovedene istrage označen Moamer Gadafi.
Gadafi je demantovao svoju umešanost, veza između njega i osuđenog libijskog oficira nikada nije dokazana, ali je Libija ipak 2003. godine isplatila odštetu porodicama poginulih u visini od preko milijardu dolara. Slučaj Lokerbi najčešće se navodi kao primer državnog terorizma.
Državni terorizam podrazumeva nasilne akte koje vrše državni organi ili agenti protiv sopstvenog stanovništva ili drugih država, kršeći međunarodno ili domaće pravo. Upravo zbog agenata koji se koriste za izvođenje nasilnih akata često je teško dokazati umešanost državnih struktura u planiranju i izvođenju operacija. Jer, agenti se predstavljaju kao „slobodni strelci“. Tako da se, sa formalne tačke posmatrano, onda pre može govoriti o običnom terorizmu.
Državni terorizam i Hladni rat
Tokom hladnoratovskog perioda za državni terorizam optuživane su uglavnom nezapadne zemlje, uz zgražavanje celog civilizovanog sveta na njihove akcije i konstatovanje kako se služe ne samo nelegalnim, već i nemoralnim sredstvima. Šta je legalno, a šta nelegalno u međunarodnim odnosima ponekad je teško utvrditi, ali kada se nešto proglasi nemoralnim onda se povlači granica između civilizovanih i necivilizovanih. Posmatrano sa stanovišta ukupnih potencijala moći, državnom terorizmu najčešće su pribegavale slabije države kako bi izazvale paniku, zastrašile vlasti ili društva i postigle političke ili ideološke ciljeve.
Poslednjih godina, u tom kontestu, mnogo toga se promenilo. Najdrastičniji primer koji se može posmatrati i kao teroristički akt povezan sa državom jeste miniranje gasovoda „Svereni tok“. Bez ikakve dileme, takav poduhvat nije mogla organizovati i izvesti grupa „slobodnih strelaca“ nepovezanih sa državom. Kojom državom? Sejmur Herš tvrdi da su to SAD, nemački istražni organi „upućuju“ ka Kijevu, ali je prethodno „dugo ćutanje“ o ovom slučaju ponajviše „govorilo“.
Protiv Rusije su i nakon miniranja „Severnog toka“ nastavljene operacije ovakvog karaktera, poslednje u nizu vezane su za „torpedovanje“ tankera (dakle, civilnih brodova). Međutim, u poslednje dve nedelje pojavljuju se još dve „teške“ optužbe za državni terorizam.
Prva je saopštenje Ukrajine o državnom terorizmu Mađarske zbog zaplene novca i zlata prevoženih od Beča ka Kijevu. Druga je stav Irana kako ubistvo ajatolaha Alija Hamneija predstavlja državni terorizam SAD.
Ukoliko se prvi slučaj može problematizovati sa stanovišta ukrajinskog saopštenja (mađarski šef diplomatije Peter Sijarto pozvao je na pokretanje dodatne istrage u cilju utvrđivanja da li je taj novac mogao biti upotrebljen za finansiranje opozicionih stranaka i medija u samoj Mađarskoj, pošto je Viktor Orban blokirao dalje finansiranje Ukrajine od strane EU), o ovom drugom se i te kako mora polemisati. Naravno, na iranske optužbe SAD i Izrael odgovoriće drugačije i ponuditi svoje viđenje situacije.
Međutim, ovakvo raketiranje mesta stanovanja vrhovnog vođe međunarodno priznate države, članice UN, uz saznanje da je baš tada tamo i boravio (i to zajedno sa porodicom), bez formalne objave rata i sa namerom da ga likvidiraju jeste „teško kršenje“ suvereniteta Irana i sa mnogo stanovišta posmatrano apsolutno neprihvatljivo u savremenim međunarodnim odnosima.
Prosto, ako se ubistvo Hamneija ne ocenjuje kao „teško kršenje“ suvereniteta i ne proglašava apsolutno neprihvatljivim, onda je samo pitanje vremena kada će se nešto slično ponoviti u nekom drugom sukobu, na nekom drugom „kraju sveta“.
Ubiti predsednika – „legitimno“
Ubistva šefova država postaju koliko pogodna za ratni uspeh (faktor iznenađenja), toliko i sasvim legitimna stvar. A ako se već legalizuju za svrhu državnog terorizma, zašto onda ne bi postala sasvim normalna i za obične teroriste.
Jer, ako se menja pristup, onda više nema moralnih osuda državnog terorizma, samim tim nema ni jasne granice između civilizovanog i necivilizovanog.
Dakle – sve je dozvoljeno. Ili, vraćamo se u pravila ranog srednjovekovlja. Samo, tada je bilo više viteštva pa su vladari morali u direktnim borbama ili lično predvodeći „silne oklopnike bez mane i straha“ dokazivati čije je preimućstvo. Danas viteštva nema, preimućstvo se dokazuje balističkom raketom ili naoružanim dronom.
Eskalacija sukoba na Bliskom istoku ima nekoliko dimenzija, ovaj rat uticaće na energetsku bezbednost, regionalne odnose, međunarodnu trgovinu, geopolitička pomeranja, strukturiranje svetskog političkog sistema. Zbog posledica koje će uslediti sam početak poslednje faze američko-izraelskog rata protiv Irana može pomalo i „ispasti“ iz vidokruga šire javnosti, donekle se i zaboraviti. Ali, to nikako ne znači da će „ispasti“ iz vidokruga donosilaca odluka u mnogim zemljama i da će tako lako pasti u zaborav.
Poslednjih godina, neke granice koje se tiču ratovanja i izvođenja operacija, izgleda se prelaze. Nekada podrazumevajuće „crvene linije“ više ne postoje. Ono što je do juče „razvrstavano“ u državni terorizam, sada postaje legitimno sredstvo. I to će, iako su ostale posledice vidljivije i izazivaju više razloga za zabrinutost, ostati kao jedna od većih briga u međunarodnim odnosima.
Ako nema granica i podrazumevajućih „crvenih linija“ onda je sve dozvoljeno, a ako je sve dozvoljeno – gde je kraj?
