https://lat.sputnikportal.rs/20260322/novi-detalji-o-misiji-dositeja-dalmatinski-srbi-kao-pravi-sveci---tako-je-bilo-kad-je-stigao-ucitelj--1197154450.html

Novi detalji o misiji Dositeja: Dalmatinski Srbi kao pravi sveci - tako je bilo kad je stigao učitelj

Novi detalji o misiji Dositeja: Dalmatinski Srbi kao pravi sveci - tako je bilo kad je stigao učitelj

Sputnik Srbija

U svom intelektualnom razvoju Srbi iz Hrvatske imali su težak period od 1945. do 1990., tragičnu fazu procepa u kojem smo, po tuđem planu, o nama samima malo... 22.03.2026, Sputnik Srbija

2026-03-22T11:30+0100

2026-03-22T11:30+0100

2026-03-22T12:35+0100

region

region

region – društvo

dositej obradović

dalmacija

knjiga

dositej obradović

nikola grdinić

milan pavasović

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/15/1197166293_0:0:1477:830_1920x0_80_0_0_b8b6db27972f9792508ebd61092e79fb.png

Ovo za Sputnjik kaže Milan Pavasović, autor knjige „Dositej Obradović u Velikoj Dalmaciji“, sažete kulturne istorije Srba na tom prostoru koja pokazuje njenu specifičnost:Pavasović je i sam jedan od Dositejevih naslednika, kao profesor srpskog jezika i književnosti i upravnik škole u Skradinu, prosvećivao je generacije učenika.Istraživanje o radu Dositeja Obradovića u Dalmaciji započeo je još tokom studija u Novom Sadu, a sada ga je krunisao izdanjem „Prometeja“.Skradin kao važan kulturni centarOtkrio je nove činjenice o njegovom boravku u Skradinu, a pre svega vrlo precizno predstavio istorijske okolnosti pre dolaska „učitelja“ na mesto gde se pravoslavni živalj vekovima borio za opstanak i očuvanje svog identiteta pod stranim upravama, mletačkom, turskom, austrijskom, francuskom. Najteža je bila borba za očuvanje pravoslavne vere, kojoj svedoči i sam Dositej:„Skradin mu je odgovarao, u to vreme je bio kolonija učenih ljudi, umetnika, koji su se uglavnom doselili iz Grčke, sa jonskih ostva. Bilo je to vreme Jovana Apake, Teodora Magazinisa i Spirodona Đurića, koji su radili u manastirima Krka i Krupa, na crkvi Svetog Ilije u Zadru. Dositej je hteo i da uči matematiku kod doktora medicine Leonarda Vordonija. Ali vođen iskonskim vrednostima naše vere, odbio je da se priključi unijatima, zbog čega je i napustio Skradin. Od Venecije nije dobio dozvolu za rad, kao ni u Zadru“.Sveci Velike Dalmacije kao inspiracijaRecenzent Pavasovićeve knjige je jedan od najvećih poznavalaca Dositejeve misli i dela, dr Nikola Grdinić. Novo istraživanje o radu srpskog književnika, prevodioca, prosvetitelja i reformatora vidi pre svega kao novo predstavljanje jednog segmenta policentrične srpske kulture:„Ono što je u naslovu istaknuto, što me je posebno zaintrigiralo kao nekoga ko misli da nešto zna, jeste pojam „Velika Dalmacija“. Dakle, to je prvobitno bio pojam koji se odnosio na male komade tla, ali se tokom vremena, naročito u ratovima sa Turcima, širila do današnjih granica. U tome su važnu ulogu imali Srbi graničari, koji su na Dositeja ostavili veliki utisak. Pojava njegovih dalmatinskih spisa, popularnost i širenje putem prepisa, ima značaj prekretnice, ali i ličnog preokreta. Opredeljenja da piše, i to na jeziku poluobrazovanih i neobrazovanih“.„Kakvo blaženstvo i raj na zemlji s onakvim svetim i dobrim ljudima živiti. Oni su pravi sveci, a niti znadu, niti misle da su“, kaže Dositej o dalmatinskim Srbima. Oni su imali presudnu ulogu u otpočinjanju njegovog književnog rada. Tu piše takozvane Dalmatinske rukopise, „Ižice“, “Venac od alfavita“, „Hristoitiju“.„Bio je neposredan u obraćanju ljudima, posebno deci. Svojim savetima, direktno se obraća učenicima i okoliniu kojoj deluje. Kada je došao iz Hopova, bio je već prilično jak, a posebno kada se ponovo vratio, iz Grčke, kada je imao još širi obrazovni nivo. Ta zrelost posebno se vidi u poslednja dva dela napisana u Dalmaciji“, kaže autor.Evropski fenomen i Dositejev rasadnikGrdinić smatra značajnim što su u knjizi izdvojeni i delovi iz „Hristoitije“, koja predstavlja svojevrsnu preradu evropskih uzora, knjigu o ponašanju u društvu, o tome kako se ophoditi prema drugima. Takve knjige su, kaže, postojale širom Evrope i bile su veoma uticajne, jer više nije bilo dovoljno samo biti bogat, trebalo je znati kako se ponašati.„To su teme koje su uvek bile aktuelne i koje će uvek biti prisutne. Upravo zbog toga ovi tekstovi su bili široko prihvaćeni i stvarali su komunikaciju između autora i publike. Moguće je da su bili podsticaj i drugima da počnu da pišu. To je knjiga koja je bila evropski značajna“.Poseban segment Pavasovićeve knjige je „Dositejev rasadnik“, svojevrsni leksikon pisaca, učitelja, prosvetitelja, boraca za očuvanje srpskog nacionalnog blaga, vere, jezika, književnosti i umetnosti u Dalmaciji i na širem prostoru današnje Hrvatske, od Grasima Zelića, preko Pavla Solarića, Sava Mrkalja, Milutina Tesle, Sima Matavulja, Mirka Korolije, Vladimira Desnice.Posvećenost kao temeljDr Grdinić ističe da autor knjige koja daje sažetu, a razrađenu sliku vremena i doseže do problemskog nivoa, što je odvaja od publicistike, pored znanja, krasi i velika posvećenost. Bez takve posvećenosti ne bi bilo ove svojevrsne istorijske čitanke, ali ni Dositejevog zaveštanja „miloj mladosti srpskoj“:Pavasović je publikaciju i posvetio svojim učenicima iz škole u Skradinu, bukovačkih Đevrsaka i „Braća Baruh“ u Beogradu, sa željom da ih knjiga i dalje vodi kroz život.Autor radi na novom delu kojim želi da popuni „tragični procep“ u istorijskom sećanju Srba u Hrvatskoj, knjigu o svojim Pavasovićima. Srpskoj plemićkoj, vojvodskoj porodici koja je za junačke zasluge od Mlečana dobila zemlju, zvanja kapetana i serdara teritorije Šibenika i Skradina.

dalmacija

2026

Vesti

sr_RS

region, region – društvo, dositej obradović, dalmacija, knjiga, dositej obradović, nikola grdinić, milan pavasović