https://lat.sputnikportal.rs/20260321/orbita-kulture-emisija-radio-21-03-2026-1196848258.html
Slučaj Crnjanski i ućutkani Krleža | Orbita kulture
Slučaj Crnjanski i ućutkani Krleža | Orbita kulture
Sputnik Srbija
U emisiji otkrivamo kako je eterični pesnik Miloš Crnjanski istovremeno bio oštar polemičar sklon uvredama, čak i na račun Miroslava Krleže. 21.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-21T10:00+0100
2026-03-21T10:00+0100
2026-03-21T10:00+0100
podkast
orbita kulture
kultura
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1a/1127764719_0:0:667:375_1920x0_80_0_0_de93d69d56de868ab71c30230cde0b8a.png
Slučaj Crnjanski i ućutkani Krleža | Orbita kulture
Sputnik Srbija
Slučaj Crnjanski i ućutkani Krleža | Orbita kulture
Koga je Crnjanski hteo da opomene tekstom „Mi postajemo kolonija strane knjige“, na koje je sve načine ovaj književni velikan branio sopstvenu poziciju, ali i prevratničku poetiku svoje generacije, polemišući usput sa – saznajemo od Gojka Tešića, književnog istoričara i istraživača koji je, zajedno sa Ivom Tešić, za časopis Gradac priredio temat „Slučaj Crnjanski“, izbor polemičkih tekstova Miloša Crnjanskog nastalih u periodu od 1922. do 1934. godine.Da li je Drina simbol snage prirode, geografska granica ili simbol istorijskog toka, na koji način ova reka utiče na umetnika i koliko ga inspiriše - pitamo slikarku Nataliju Miladinović, koja je inspirisana Drinom napravila ciklus slika „Tok“ a koje su izložene do 24. marta u galeriji „Štab“.Izložbom „Novosadski kulturni plakat 70-ih i 80-ih godina“ Muzej savremene umetnosti Vojvodine nastavlja da obeležava svoj jubilej – 60 godina rada. O tome na koji način ova izložba, koja se može pogledati od 27. marta do 26. aprila svedoči ne samo o razvoju srpskog i jugoslovenskog grafičkog dizajna, već i o istorijskom trenutku u kojem su ti plakati stvarani - razgovaramo s autorom postavke, kustosom Vladimirom Mitrovićem.Šta je sve potrebno da bi se napisalo lično svedočanstvo o jednom od najpoznatijih disidenata u posleratnoj Jugoslaviji, kako je prijateljstvo između partizanskog komandanta iz samog vrha vlasti i sina četničkog vojvode odolelo iskušenjima, stavivši ljudskost iznad ideologije, šta saznajemo iz pisama koje su razmenjivali jedan pesnik i jedan pisac – o svemu tome u ekskluzivnom razgovoru za Orbitu kulture razgovaramo sa Matijom Bećkovićem, autorom knjige "Moj drug Đido" posvećene dugogodišnjem prijateljstvu sa Milovanom Đilasom.O emisiji „Orbita kulture“„Orbita kulture“ prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.U želji da afirmiše prave vrednosti, ostaje verna sopstvenom sloganu koji glasi: „Kada ima kulture, niko ne primećuje, a kada je nema — primete svi“.Sputnjikovu „Orbitu kulture“ uređuje Dejana Vuković, a emituje se svake subote u 10.00 na talasima Radija Studio B.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
orbita kulture, kultura, audio
orbita kulture, kultura, audio
Slučaj Crnjanski i ućutkani Krleža | Orbita kulture
U emisiji otkrivamo kako je eterični pesnik Miloš Crnjanski istovremeno bio oštar polemičar sklon uvredama, čak i na račun Miroslava Krleže.
Koga je Crnjanski hteo da opomene tekstom „Mi postajemo kolonija strane knjige“, na koje je sve načine ovaj književni velikan branio sopstvenu poziciju, ali i prevratničku poetiku svoje generacije, polemišući usput sa – saznajemo od Gojka Tešića, književnog istoričara i istraživača koji je, zajedno sa Ivom Tešić, za časopis Gradac priredio temat „Slučaj Crnjanski“, izbor polemičkih tekstova Miloša Crnjanskog nastalih u periodu od 1922. do 1934. godine.
Da li je Drina simbol snage prirode, geografska granica ili simbol istorijskog toka, na koji način ova reka utiče na umetnika i koliko ga inspiriše - pitamo slikarku Nataliju Miladinović, koja je inspirisana Drinom napravila ciklus slika „Tok“ a koje su izložene do 24. marta u galeriji „Štab“.
Izložbom „Novosadski kulturni plakat 70-ih i 80-ih godina“ Muzej savremene umetnosti Vojvodine nastavlja da obeležava svoj jubilej – 60 godina rada. O tome na koji način ova izložba, koja se može pogledati od 27. marta do 26. aprila svedoči ne samo o razvoju srpskog i jugoslovenskog grafičkog dizajna, već i o istorijskom trenutku u kojem su ti plakati stvarani - razgovaramo s autorom postavke, kustosom Vladimirom Mitrovićem.
Šta je sve potrebno da bi se napisalo lično svedočanstvo o jednom od najpoznatijih disidenata u posleratnoj Jugoslaviji, kako je prijateljstvo između partizanskog komandanta iz samog vrha vlasti i sina četničkog vojvode odolelo iskušenjima, stavivši ljudskost iznad ideologije, šta saznajemo iz pisama koje su razmenjivali jedan pesnik i jedan pisac – o svemu tome u ekskluzivnom razgovoru za Orbitu kulture razgovaramo sa Matijom Bećkovićem, autorom knjige "Moj drug Đido" posvećene dugogodišnjem prijateljstvu sa Milovanom Đilasom.
O emisiji „Orbita kulture“
„Orbita kulture“ prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu. U želji da afirmiše prave vrednosti, ostaje verna sopstvenom sloganu koji glasi: „Kada ima kulture, niko ne primećuje, a kada je nema — primete svi“.
Sputnjikovu „Orbitu kulture“ uređuje Dejana Vuković, a emituje se svake subote u 10.00 na talasima Radija Studio B. 
