00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
VESTI
13:30
30 min
VESTI (repriza)
16:30
30 min
VESTI (repriza)
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana
Od pregovora do rata: SAD i Izrael su pokrenuli rat protiv Irana
Izraelska vojska je 28. februara 2026. godine, zajedno sa Oružanim snagama SAD, pokrenula operaciju „Epski bes“ protiv Irana zbog navodnog stvaranja sopstvenog nuklearnog programa Islamske Republike.
Teheran je dosledno tvrdio da je njegov program miroljubiv, pozivajući se na Sporazum o neširenju nuklearnog oružja, i bio je spreman da obustavi obogaćivanje uranijuma i stavi objekte pod kontrolu Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), ali je odbio da potpuno ukloni infrastrukturu. SAD su, međutim, insistirale na „nuklearnoj nuli“.
Ruševine u južnom predgrađu Bejruta u nedelju, 15. marta 2026. (AP/Hasan Amar)
© Tanjug / AP Photo/Hassan Ammar
Oblak dima nakon napada u Teheranu u ponedeljak, 2. marta 2026. (AP/Vahid Salemi)
© Tanjug / AP Photo/Vahid Salemi
1. 2.
Ruševine u južnom predgrađu Bejruta u nedelju, 15. marta 2026. (AP/Hasan Amar)
© Tanjug / AP Photo/Hassan Ammar
Oblak dima nakon napada u Teheranu u ponedeljak, 2. marta 2026. (AP/Vahid Salemi)
© Tanjug / AP Photo/Vahid Salemi
Predsednik SAD Donald Tramp je kao cilj vojne operacije naveo eliminisanje „pretnje“ koju predstavlja iranski režim.
Poslednja runda pregovora između Irana i SAD u Ženevi 26. februara je propala, a samo nekoliko dana kasnije, diplomatija je ustupila mesto ratu.
Prvi dan rata i atentat na vrhovnog vođu Irana
Dana 28. februara 2026. godine, eksplozije su potresle pet iranskih gradova: Teheran, Isfahan, Kom, Karadž i Kermanšah. Rezidencija iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneja potpuno je uništena direktnim pogotkom.
Izrael je pokrenuo preventivni napad na Iran. Mete su bila nuklearna postrojenja u Fordu, Natanzu i Isfahanu, kao i sedišta Iranske revolucionarne garde, baze protivvazdušne odbrane i vojno-industrijski kompleksi. Izrael je svoju vojnu operaciju nazvao „Lavlja rika“. Pojavili su se dokumentovani dokazi da rakete nisu pogodile samo vojne ciljeve, već i iransku civilnu infrastrukturu.
Kuća u centru Teherana, uništena u izraelskom napadu.
© Sputnik / Mohammad Ismail
/ 
Eksplozija u naftnom skladištu Šahran u zapadnom Teheranu.
© Sputnik
1. 2.
Kuća u centru Teherana, uništena u izraelskom napadu.
© Sputnik / Mohammad Ismail
/ Eksplozija u naftnom skladištu Šahran u zapadnom Teheranu.
© Sputnik
Sjedinjene Američke Države izvele su napade raketama „tomahavk“ na iranske snage sa ratnih brodova, kao i koristeći dronove i višecevne raketne sisteme „hajmars“. Iran su gađali razarači „Spruans“ i „Frenk E. Petersen“ i „Milijus“. Tokom prva dva dana rata, američki brodovi lansirali su ukupno do 200 raketa „tomahavk“. Broj raketa koje je presrela iranska protivvazdušna odbrana nije objavljen.
Izraelski premijer Benjamin Netanijahu opisao je operaciju protiv Irana kao borbu između „dobrih momaka“ (njega i Trampa) i „loših momaka“ (Irana). Napad SAD i Izraela bi navodno pomogao „hrabrom iranskom narodu da uzme sudbinu u svoje ruke“, nadajući se promeni vlasti u zemlji, izjavio je izraelski lider.
President Donald Trump shakes hands with Israel's Prime Minister Benjamin Netanyahu at the end of a news conference at Mar-a-Lago, Monday, Dec. 29, 2025, in Palm Beach, Fla. (AP Photo/Alex Brandon)
© AP Photo / Alex Brandon
Operacija „Istinsko obećanje 4“
Iranska revolucionarna garda potvrdila je da izvodi operaciju odmazde, nazvanu „Istinsko obećanje 4“. Tokom uzvratnih udara gađani su američki i izraelski vojni objekti koji se nalaze u Bahreinu, Jordanu, Kataru, Kuvajtu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji.
Napadi Irana na zemlje u regionu
© Sputnik
Mete su bile: |
Izraelske pomorske snage u Haifi i vazduhoplovna baza Ramat David; |
Sedište američke 5. flote u Bahreinu; |
Infrastruktura na međunarodnom aerodromu u Dubaiju i luci Džebel Ali u UAE, gde je izbio požar; |
Objekti u Kuvajtu, čiji je napad rezultirao smrću tri američka vojnika. |
Prema pisanju medija, najmanje 80 odsto iranskih raketa pogodilo je svoje ciljeve tokom prvog talasa napada na Izrael. Iranska revolucionarna garda tvrdila je da je uništila radar za upozoravanje na raketni napad u američkoj vojnoj bazi u Kataru.
Kretanje tankera oko Ormuskog moreuza potpuno je obustavljeno. Iranska revolucionarna garda naredila je potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza, zabranjujući kretanje tankera. Iranske vlasti su kasnije saopštile da je prolaz kroz moreuz dozvoljen prijateljskim zemljama.
Tragedija u iranskom Minabu
Američka krstareća raketa Tomahavk pogodila je žensku školu u Minabu u Iranu.
© Sputnik
Dana 28. februara 2026. godine, u raketnom napadu uništena je osnovna škola za devojčice, jedan od događaja koji je imao najveći odjek od početka vojne eskalacije u regionu. Dve američke krstareće rakete „tomahavk“ pogodile su osnovnu školu „Šadžare Tajeb“. Prema različitim izvorima, poginulo je između 168 i 175 učenica uzrasta od 7 do 12 godina, kao i jedan nastavnik, dok je desetine ranjeno.
Napad na školu u Minabu
© Iranian media
Napad na školu u Minabu
© Iranian media
Napad na školu u Minabu
© Iranian media
Napad na školu u Minabu
© Iranian media
1. 2. 3. 4.
Napad na školu u Minabu
© Iranian media
Napad na školu u Minabu
© Iranian media
Napad na školu u Minabu
© Iranian media
Napad na školu u Minabu
© Iranian media
Video-snimak američkih i izraelskih napada na školu u Minabu u Iranu, u kojima je ubijeno 168 učenica, napravljen pomoću veštačke inteligencije.
© TebyanOnline
Verzije i istraga:
Iran je optužio SAD i Izrael za ratne zločine i nazvao svoje uzvratne napade 6. marta osvetom za decu Minaba. |
SAD su u početku negirale umešanost, a Tramp je čak nagovestio da je sâm Iran mogao da izvrši napad, ali je potom interna istraga Pentagona ukazala na veliku verovatnoću udara američke vojske. |
Američki mediji su izvestili da su SAD i Izrael možda izvršili vazdušni napad na žensku školu na jugu Irana nakon što su je pogrešno klasifikovali kao vojnu metu zbog pogrešnih proračuna obaveštajnih službi ili kvara u algoritmima veštačke inteligencije. |
Napad na školu u Minabu
© Sputnik
Potvrda smrti iranskog vrhovnog vođe
Iranski državni mediji su 1. marta potvrdili smrt ajatolaha Alija Hamneja, koji je poginuo ujutru 28. februara u svojoj rezidenciji.
Polaganje cveća na Generalni konzulat Irana u Kazanju
© Sputnik / Maksim Bogodvid
/ 
Cveće ispred iranske ambasade u Moskvi nakon smrti vrhovnog vođe zemlje, Alija Hamneja.
© Sputnik / Evgeny Biyatov
/ 
Komemorativni skup za pokojnog vrhovnog vođu Irana, ajatolaha Alija Hamneja.
© Sputnik / RIA Novosti
/ 1. 2. 3.
Polaganje cveća na Generalni konzulat Irana u Kazanju
© Sputnik / Maksim Bogodvid
/ Cveće ispred iranske ambasade u Moskvi nakon smrti vrhovnog vođe zemlje, Alija Hamneja.
© Sputnik / Evgeny Biyatov
/ Komemorativni skup za pokojnog vrhovnog vođu Irana, ajatolaha Alija Hamneja.
© Sputnik / RIA Novosti
/ Zemlja je proglasila 40-dnevnu žalost. Ajatolahova ćerka, zet, unuka i snaja takođe su poginuli u napadima SAD i Izraela.
Potvrđena je i pogibija drugih visokih zvaničnika: ministra odbrane Aziza Nasirzadeha, komandanta Iranske revolucionarne garde Muhameda Pakpura, načelnika Generalštaba Abdulrahima Musavija i sekretara Saveta za odbranu Alija Šamhanija.
Za privremenog vrhovnog vođu imenovan je ajatolah Alireza Arafi. Ajatolah Arafi je na čelu verskih seminara i član Saveta čuvara. Masud Pezeškijan, Hodžat el Islam Golamhusein Mohseni Edžei i ajatolah Alireza Arafi su članovi Privremenog saveta rukovodstva.
Ajatolah Alireza Arafi, šef iranskih verskih seminara, član Saveta čuvara i potpredsednik Skupštine stručnjaka.
© Sputnik / Maksim Bogodvid
/ Eskalacija sukoba
Iran je 2. marta 2026. godine pokrenuo seriju napada na Izrael i američke baze u regionu, kao i na aerodrom Erbil u Iraku. Eksplozije su odjeknule u Dubaiju, Dohi i Bahreinu. Iranska revolucionarna gardaje saopštila da je Iran napao 60 strateških ciljeva i 500 američkih i izraelskih vojnih objekata, koristeći preko 700 dronova i nekoliko stotina raketa.
Islamski otpor u Iraku objavio je snimke lansiranja dronova na bazu „Viktorija“ u Bagdadu.
© Sputnik
Sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Ali Laridžani zvanično je izjavio da Teheran neće voditi nikakve pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Pokret Hezbolah je nastavio aktivne vojne operacije protiv Izraela, tvrdeći da su napadi osveta za atentat na iranskog vrhovnog vođu Alija Hamneja. Istog dana, Izrael je izveo vazdušne napade na južna naselja i predgrađa Bejruta. U napadu je ubijen lider parlamentarnog bloka Hezbolaha Muhamed Rad.
Izrael je izveo raketne napade na Bejrut, ciljajući objekte Hezbolaha. Poginula je 31 osoba, a 140 je ranjeno.
Američki lovac F-15 srušio se iznad Kuvajta. Iranski mediji tvrde da ga je oborila iranska raketa, dok SAD tvrde da je F-15 pogođen „prijateljskom vatrom“.
Iranski napadi u regionu i upotreba najsavremenijeg naoružanja
- Od 3. do 10. marta Iranska revolucionarna garda napala je američku vazduhoplovnu bazu u Bahreinu raketama i dronovima, a takođe je gađala i izraelske mete: štab vojske u Cezareji, objekte u Bnei Braku, Petah Tikvi, Zapadnoj Galileji, aerodrom Ben Gurion i Ministarstvo odbrane u Tel Avivu.
- Iranska garda je saopštila da su napadi podignuti na novi nivo i da su upotrebljene strateške i hipersonične rakete („gadr“, „emad“, „fatah“ i „hejbar šekan“). Vazdušno-kosmičke snage navele su da će bojeve glave od sada težiti najmanje tonu. Iran je upotrebio najnoviju supertešku raketu „horamšahr 4“ (domet 2.000 km, bojeva glava 1.500 kg), protiv ciljeva u Izraelu.
- Iran je pokrenuo 22. talas napada uz pomoć raketa „horamšahr 4“ i „fatah“. Iranska revolucionarna garda saopštila je da je uništila radare protivraketne odbrane „thaad“ u UAE i Jordanu, kao i strateški radar FPS-132 u Kataru.
Arhivska fotografija od 25. maja 2023. godine, raketa "horamšahr 4" lansirana sa neotkrivene lokacije u Iranu
© AP Photo / Iranian Defense Ministry via AP
Iranski predsednik izjavio je da će zemlja prestati da napada susedne države ako sa njihove teritorije ne budu pokretani napadi.
Promena iranske strategije
Iranske oružane snage su 11. marta 2026. godine objavile da menjaju svoju strategiju za rat sa Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama, kao i taktičke principe za napade na ciljeve povezane sa agresorima u državama Persijskog zaliva. Od sada će se udari izvoditi kontinuirano i ni na koji način neće biti posledica napada američkih i izraelskih snaga na Iran.
Hezbolah je objavio pokretanje nove operacije protiv Izraela, nazvane „Pojedeno lišće“, ispalivši 100 raketa iz Libana na severni Izrael. Hezbolah i Iran su to nazvali „prvim koordinisanim napadom“. Iran je, zajedno sa libanskim Hezbolahom, pogodio više od 50 meta u Izraelu.
Iran je izjavio da je spreman da ratuje sa Sjedinjenim Američkim Državama više od 10 godina: „Diplomatsko rešenje sada ne dolazi u obzir“.
Sjedinjene Države koriste najsavremeniju tehnologiju i naoružanje
- Ključna odlika aktuelne vojne operacije jeste korišćenje veštačke inteligencije. Prema rečima portparola američke Centralne komande (CENTKOM), podatke prvo obrađuje veštačka inteligencija i ukazuje na ono na šta ljudi treba da obrate pažnju, dok čovek donosi konačnu odluku o cilju i izvršenju napada.
- CENTKOM je potvrdio prvu upotrebu visokoprecizne udarne rakete „PrSM“ (Precision Strike Missiles). Ova raketa predstavlja evoluciju balističke rakete „atakams“, ali u poređenju sa svojim prethodnikom, može da leti 200 km dalje. Njen domet je do 500 km, a lansira se sa mobilne platforme „hajmars“.
- Predstavljen je još jedan novi projekat: dron-samoubica „lukas“. To je klon poznatog iranskog drona „šahed“. Prema podacima medija, cena jednog drona iznosi 35.000 dolara.
Raskol svetske zajednice zbog rata
Vojna operacija protiv Irana doprinela je većoj podeli međunarodne zajednice u svetlu drugih kriza i sukoba. Partneri Irana, Rusija i Kina, osudili su napad, dok zapadni i regionalni saveznici Sjedinjenih Američkih Država pripisuju odgovornost za eskalaciju Teheranu, koji izvodi uzvratne napade.
Reakcija Rusije bila je brza: ruski predsednik Vladimir Putin je već 1. marta izjavio saučešće iranskom predsedniku Masudu Pezeškijanu povodom ubistva vrhovnog vođe Sejeda Alija Hamneja i njegove porodice, napominjući da je ubistvo počinjeno ciničnim kršenjem svih normi ljudskog morala i međunarodnog prava. Putin je takođe potvrdio principijelni stav Rusije o potrebi za hitnim prekidom borbenih dejstava, odustajanju od primene vojnih metoda u rešavanju problema oko Irana i celom Bliskom istoku i što bržim povratkom na političko-diplomatsko rešenje.
Nemačka, Francuska i Velika Britanija negirale su umešanost u napade na Iran, ali su osudile iranske napade.
Italija i Španija su pokazale razumnost u proceni situacije.
Premijer Španije Pedro Sančez izjavio je da je stav vlade „Ne ratu“, nakon čega je Tramp izrazio razočaranje zbog toga što Španija nije ustupila svoje baze za izvođenje udara na Iran.
Đorđa Meloni, italijanski premijer, osudila je SAD i Izrael zbog njihovih udara na Iran tokom svog govora parlamentu u Rimu. Vojnu kampanju koja se odvija na Bliskom istoku opisala je kao deo rastućeg trenda jednostranih intervencija „koje prevazilaze granice međunarodnog prava“.
Smanjenje plovidbe kroz Ormuski moreuz i naftna kriza
Nakon američkih i izraelskih napada na Iran, plovidba kroz Ormuski moreuz je naglo opala, a osiguravajuće kuće počele su da povećavaju premije ratnog osiguranja i revidiraju polise zbog rastućih bezbednosnih pretnji. Iako ne postoji formalna blokada, tržište se suočilo sa faktičkom paralizom plovidbe zbog bezbednosnih pretnji.
Ormuski moreuz je strateški važan koridor, kroz koji se transportuje 30 odsto svetskog prirodnog tečnog gasa i oko 20 odsto nafte i naftnih derivata. U svetlu rastućih rizika, velike brodarske kompanije u Nemačkoj, Japanu, Francuskoj i drugim zemljama obustavile su tranzit brodova kroz ovaj koridor.
Zvanični Teheran je saopštio da u Ormuskom moreuzu zadržava svoj pomorski suverenitet, a sa brodovima koji tuda prolaze postupa u skladu sa međunarodnim protokolima, dok će trgovačke brodove koje „druge države koriste u vojne svrhe“ Iran „identifikovati“ i „neće im dozvoliti da postoje“.
Iran je kasnije naglasio da će svakoj arapskoj ili evropskoj zemlji koja protera izraelske i američke ambasadore sa svoje teritorije biti data potpuna sloboda i pravo prolaska kroz Ormuski moreuz.
Pregled gubitaka u sukobu na dan 18. mart 2026. godine:
- Do 18. marta 2026. godine sukob je rezultirao velikim ljudskim gubicima i humanitarnom krizom.
- Prema zvaničnim podacima iranske vlade, u ratu je poginulo najmanje 1.348 civila, dok je više od 17.000 ranjeno. Nezavisna novinska agencija Hrana navodi veće brojke: najmanje 1.825 poginulih, od kojih je 1.276 civila, uključujući 200 dece i 197 vojnih lica.
- Borbena dejstva pogodila su i susedne zemlje. U Izraelu je poginulo dvanaest osoba, uključujući četvoro dece, kao i dva vojnika u Libanu. Sam Liban je izgubio najmanje 687 ljudi (od kojih 98 dece i 52 žene) i tri vojnika. U zemljama Persijskog zaliva poginule su 24 osobe, uključujući 11 civila i sedam američkih vojnika. U Iraku je poginula 31 osoba.
- Ukupan broj direktnih žrtava širom regiona premašio je 2.000 ljudi. Međutim, još veće razmere dobila je humanitarna katastrofa unutar Irana: prema podacima Kancelarije Visokog komesara UN za izbeglice, do 3,2 miliona ljudi bilo je primorano da napusti svoje domove, postavši interno raseljena lica.
Udarac na elitu: Iran objašnjava zašto Laridžanijeva smrt neće promeniti balans snaga
Atentat na sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Alija Laridžanija, koji se dogodio 17. marta, neće naneti kritičnu štetu rukovodstvu zemlje, saopštio je iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči.
22 oktяbrя 2015. Spiker Islamskogo konsulьtativnogo soveta (parlamenta) Islamskoй Respubliki Iran Ali Laridžani vo vremя vstreči s prezidentom Rossii Vladimirom Putinыm posle učastiя v XII zasedanii Meždunarodnogo diskussionnogo kluba "Valdaй".
© Sputnik / Alexei Druzhinin
/ „Ne znam zašto Amerikanci i Izraelci do sada nisu shvatili ovu činjenicu: Islamska Republika Iran poseduje jaku političku strukturu sa stabilnim političkim, ekonomskim i socijalnim institucijama.“
Arakči je takođe podsetio na ubistvo vrhovnog vođe Alija Hamneja 28. februara, nakon čega je sistem nastavio da funkcioniše.
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je Laridžanijevo ubistvo terorističkim napadom i pozvalo Savet bezbednosti UN da kazni počinioce.
Ekonomski gubici zbog sukoba sa Iranom
Koliko Amerikanci „plaćaju“ za rat sa Iranom
© Sputnik
Prva nedelja borbenih dejstava koštala je američki budžet najmanje 11,3 milijarde dolara. To su uglavnom direktni troškovi za municiju: samo za prva dva dana Pentagon je potrošio 5,6 milijardi dolara na visokoprecizno oružje (na primer, klizne bombe AGM-154 koštaju do 836.000 dolara po komadu). Sjedinjene Američke Države dnevno na rat protiv Irana troše oko milijardu dolara.
Trampova administracija priprema se da od Kongresa zatraži dodatnih 50 milijardi dolara. Međutim, sam Kongres je podeljen: demokrate zahtevaju jasnoću strategije, dok se neki republikanci plaše nekontrolisane potrošnje. Neki u administraciji veruju da je i 50 milijardi dolara preniska procena.
Naftno tržište
Cena sirove nafte marke Brent na Londonskoj berzi je 12. marta prešla 100 dolara po barelu. To je najviša cena od leta 2024. godine. Razlog je vojna operacija u Persijskom zalivu: napadi na tankere kod obale Iraka doveli su do privremenog zatvaranja iračkih luka i evakuacije terminala u Omanu. Tržište snažnije reaguje na rizik od poremećaja snabdevanja kroz Ormuski moreuz nego na pokušaje stabilizacije (na primer, odluka Međunarodne energetske agencije o oslobađanju rezervi).
Rast cene zlata
Zbog geopolitičke nestabilnosti, investitori se okreću sigurnim utočištima. Zlato je postiglo novi rekord, dostigavši 5.213 dolara po unci (rast od 77 odsto u odnosu na isti period prošle godine). Za njim je poskupelo i srebro (na 88,59 dolara) i platina (na 2.202 dolara). Agencija „Fič rejtings“ podigla je svoje prognoze za zlato za 2026. godinu na 4.500 dolara po unci, navodeći kao razlog aktivnu kupovinu od strane centralnih banaka i investitora.
Vrati se na početakVrati se na naslovnu stranu
12:25 20.03.2026
(Osveženo: 17:14 20.03.2026)
