https://lat.sputnikportal.rs/20260319/cena-poverenja-u-zapad-i-nato-ko-bi-mogao-da-bude-sledeci-na-udaru-velikih-sila-1197059951.html
Cena poverenja u Zapad i NATO: Ko bi mogao da bude sledeći na udaru velikih sila
Cena poverenja u Zapad i NATO: Ko bi mogao da bude sledeći na udaru velikih sila
Sputnik Srbija
Zemlje koje imaju prirodne resurse, slabe institucije i unutrašnje političke podele danas su najranjivije na spoljne pritiske i intervencije, upozorava... 19.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-19T11:07+0100
2026-03-19T11:07+0100
2026-03-19T11:07+0100
svet
svet
svet – politika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/1a/1184017470_0:0:3121:1756_1920x0_80_0_0_c02ea2b77ebddd11bc0f3e59505e47c0.jpg
Sačdev za Sputnjik ukazuje da su posebno ugrožene države Južne Amerike i Afrike, gde se strateška geografija i bogatstvo energentima često ukrštaju sa političkom nestabilnošću.Kako navodi, iskustvo Libije pokazuje da slični scenariji mogu da se ponove, iako možda neće izgledati isto kao pre.„Sledeća ‘Libija’ možda neće izgledati potpuno isto kao Libija, ali uslovi koji su je učinili ranjivom i dalje postoje u nekoliko regiona“, naveo je Sačdev.On smatra da svet ulazi u novu geopolitičku fazu i da države više ne mogu da se oslanjaju samo na jedan politički ili vojni blok. U takvim okolnostima, kako dodaje, ključnu ulogu dobija ono što naziva „čvorišnom moći“ — sposobnost države da ima više partnera, da ne zavisi od jednog finansijskog sistema ili vojnog saveza i da zadrži prostor za politički manevar.Sačdev navodi i da će zemlje Globalnog juga u narednim godinama pokušavati da izgrade alternativne finansijske i vojne veze kako bi smanjile zavisnost od Zapada.Preterana oslonjenost na jedan sistem, upozorava, može da dovede do političkog pritiska, sankcija ili međunarodne izolacije, što je, kako konstatuje, već vidljivo na primeru više država.Kao primere takve strategije on navodi Indiju i Rusiju, koje pokušavaju da diversifikuju trgovinu, energiju i vojnu saradnju, ali i da razvijaju sopstvenu tehnologiju i infrastrukturu.Istovremeno, dodaje, i Sjedinjene Američke Države ubrzano šire sopstvene lance snabdevanja i pokušavaju da ojačaju svoju poziciju u globalnoj ekonomiji.On je mišljenja da će naredna decenija biti ključna za oblikovanje novog svetskog poretka, u kojem će države koje ne budu imale dovoljno političke i ekonomske fleksibilnosti biti najranjivije.U savremenoj geopolitici više ne odlučuje samo vojna snaga, već i sposobnost države da gradi široku mrežu partnerstava i da sačuva sopstvenu političku nezavisnost, zaključio je Sačdev, predsednik indijskog Instituta Imagindia.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260318/obecana-demokratija-nikad-nije-stigla-libija-15-godina-kasnije---i-dalje-propala-drzava-1197033381.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, analize i mišljenja
svet, svet – politika, analize i mišljenja
Cena poverenja u Zapad i NATO: Ko bi mogao da bude sledeći na udaru velikih sila
Zemlje koje imaju prirodne resurse, slabe institucije i unutrašnje političke podele danas su najranjivije na spoljne pritiske i intervencije, upozorava geopolitički analitičar Robinder Sačdev, ocenjujući da svet ulazi u novu fazu u kojoj suverenitet više ne zavisi samo od granica, već i od toga sa kim je država povezana.
Sačdev za Sputnjik ukazuje da su posebno ugrožene države Južne Amerike i Afrike, gde se strateška geografija i bogatstvo energentima često ukrštaju sa političkom nestabilnošću.
Kako navodi, iskustvo Libije pokazuje da slični scenariji mogu da se ponove, iako možda neće izgledati isto kao pre.
„Sledeća ‘Libija’ možda neće izgledati potpuno isto kao Libija, ali uslovi koji su je učinili ranjivom i dalje postoje u nekoliko regiona“, naveo je Sačdev.
On smatra da svet ulazi u novu geopolitičku fazu i da države više ne mogu da se oslanjaju samo na jedan politički ili vojni blok. U takvim okolnostima, kako dodaje, ključnu ulogu dobija ono što naziva „čvorišnom moći“ — sposobnost države da ima više partnera, da ne zavisi od jednog finansijskog sistema ili vojnog saveza i da zadrži prostor za politički manevar.
Sačdev navodi i da će zemlje Globalnog juga u narednim godinama pokušavati da izgrade alternativne finansijske i vojne veze kako bi smanjile zavisnost od Zapada.
Preterana oslonjenost na jedan sistem, upozorava, može da dovede do političkog pritiska, sankcija ili međunarodne izolacije, što je, kako konstatuje, već vidljivo na primeru više država.
Kao primere takve strategije on navodi Indiju i Rusiju, koje pokušavaju da diversifikuju trgovinu, energiju i vojnu saradnju, ali i da razvijaju sopstvenu tehnologiju i infrastrukturu.
Istovremeno, dodaje, i Sjedinjene Američke Države ubrzano šire sopstvene lance snabdevanja i pokušavaju da ojačaju svoju poziciju u globalnoj ekonomiji.
On je mišljenja da će naredna decenija biti ključna za oblikovanje novog svetskog poretka, u kojem će države koje ne budu imale dovoljno političke i ekonomske fleksibilnosti biti najranjivije.
U savremenoj geopolitici više ne odlučuje samo vojna snaga, već i sposobnost države da gradi široku mrežu partnerstava i da sačuva sopstvenu političku nezavisnost, zaključio je Sačdev, predsednik indijskog Instituta Imagindia.
