UŽIVO Odmazda Irana zbog ubistva Laridžanija — vojska najavila primenu novog oružja

NATO će rasporediti još jedan američki sistem protivraketne odbrane "patriot" u južnoj turskoj provinciji Adana, u vazduhoplovnoj bazi Indžirlik, gde se nalaze trupe iz Sjedinjenih Američkih Država i drugih članica Alijanse, saopštilo je tursko Ministarstvo odbrane.

Prošle nedelje, NATO je rasporedio sistem "patriot" i u jugoistočnoj provinciji Malatja, u blizini radarske baze, kao deo jačanja vazdušne odbrane u svetlu sukoba na Bliskom istoku.

Stejt Department naložio je svim američkim ambasadama i diplomatskim predstavništvima širom sveta da neodložno izvrše procenu bezbednosti, zbog aktuelne situacije na Bliskom istoku i potencijalnog širenja sukoba iz Irana, navodi se u direktivi poslatoj u utorak, u koju je uvid imao “Vašington post”.

U dokumentu se ističe da je potrebno sazvati multidisciplinarne timove za vanredne situacije, kako bi se identifikovale pretnje i preispitala "bezbednosna pozicija".

Kako se navodi, depešu je potpisao državni sekretar SAD Marko Rubio, a predložio je podsekretar za upravu Džejson Evans.

Prethodnih nedelja slični nalozi poslati su ambasadama u regionu, ali ovo je prvi put da je obuhvaćena cela globalna mreža američkih diplomatskih predstavništava, napominje list.

Izrael je pojačao vazdušne napade na centralni deo Bejruta, pri čemu je poginulo najmanje 10 ljudi, a ranjeno 27 i uništena zgrada od 10 spratova, saopštile su libanske vlasti.

Napadi su potresali Bejrut tokom noći i nastavili su se ujutru, osvetljavajući nebo iznad južnih predgrađa, koja su pod kontrolom Hezbolaha.

Kasno sinoć, Hezbolah je saopštio da je ispalio salve raketa, kao i dronove i artiljerijsku vatru na Izrael, što predstavlja jedan od njegovih najintenzivnijih napada u ovom ratu.

Libanski bezbednosni izvori naveli su da je u prvom talasu lansirano gotovo 100 raketa.

Izraelska vojska je saopštila da je tokom noći izvela talas napada usmerenih na infrastrukturu Hezbolaha, nakon što je ta grupa juče ispalila desetine projektila ka Izraelu.

Iransko pravosuđe saopštilo je da u napadu na pravosudni objekat u Larestanu, u provinciji Fars, ima poginulih i povređenih među civilima i zaposlenima.

Izraelske odbrambene snage (IDF) izvele su noćni vazdušni napad u Teheranu, ciljajući iranskog ministra obaveštajne službe Esmaila Hatiba, objavio je “Tajms of Izrael”, pozivajući se na neimenovanog izraelskog zvaničnika.

Ubistvo Alija Laridžanija je teroristički napad, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Irana.

„Takvi teroristički napadi ne samo da neće potkopati čeličnu volju iranske nacije, nego će višestruko povećati odlučnost naroda i zvaničnika da zaštite sopstvenu domovinu“, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo očekuje od Saveta bezbednosti UN i generalnog sekretara Antonija Gutereša odlučnu i odgovornu reakciju na agresiju SAD i Izraela.

Istovremeno, iranski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Amir Said Iravani optužio je Izrael za agresiju protiv Irana, ubistvo civila i uništavanje civilne infrastrukture, pozivajući Savet bezbednosti da ispita kršenja međunarodnog prava i Povelje UN.

U pismu generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu i predsedniku Saveta bezbednosti, Iravani je naveo da Povelja UN ne sme da bude oslabljenja normalizacijom upotrebe sile i agresije u regionu, preneo je Pres TV.

"Savet bezbednosti UN mora da prihvati svoju fundamentalnu odgovornost u zaštiti međunarodnog mira i istrazi ovih teških kršenja povelje UN i međunarodnog prava od strane SAD i izraelskog režima", naveo je Iravani.

Iran je istovremeno ponovio posvećenost međunarodnom pravu i zaštiti svog suvereniteta, nacionalnog integriteta i civila.

Prema pismu, od početka američko-izraelske vojne akcije 28. februara, ubijeno je najmanje 1.348 civila, uključujući 233 žene i 202 dece, a ranjeno je 17.000 osoba.

Uništeno ili oštećeno je više od 19.700 objekata civilne infrastrukture, uključujući stambene jedinice, poslovne zgrade, medicinske centre i škole.

Iranski zvaničnici su naglasili da su raketni i dron napadi na okupirane teritorije Izraela i američke baze "legitimna samoodbrana" i pozvali su UN da "osude agresiju i pozovu na odgovornost".

Iranska mornarica izvela je raketnu operaciju kako bi primorala američki nosač aviona "Abraham Linkoln" da se povuče iz regiona, saopštilo je Ministarstvo odbrane Irana.

Iranska vojska planira da primeni novo oružje protiv SAD i Izraela, rekao je predstavnik vojske Mohamed Akraminija.

Američki predsednik Donald Tramp želi da ukloni kubanskog predsednika Migela Dijaza-Kanela, piše „Njujork tajms“. Državni sekretar SAD Marko Rubio je, međutim, odbacio ove navode kao neistinite.

Administracija američkog predsednika traži u pregovorima sa Kubom smenu predsednika te zemlje Migela Dijasa-Kanela, kako bi se otvorio prostor za ekonomske promene na ostrvu, dok bi komunistička vlast nastavila da rukovodi zemljom, navodi list, pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima.

Prema navodima četiri osobe upoznate sa pregovorima Vašingtona i Havane, američki pregovarači signalizirali su kubanskim zvaničnicima da predsednik Migel Dijas-Kanel mora da ode sa funkcije, ali da dalji koraci zavise od same Kube.

Prema navodima izvora, američka poruka da predsednik mora da ode nije izrečena kao ultimatum, već kao korak koji bi otvorio put za nove dogovore između dve zemlje.

Takav potez bi, navodi njujorški list, uklonio ključnu političku figuru, ali bi komunistička vlast, koja Kubom upravlja više od 65 godina, ostala na vlasti.

Dva izvora navela su da SAD za sada ne traže mere protiv članova porodice Kastro, koji i dalje imaju značajan politički uticaj u zemlji.

Pojedini zvaničnici američke administracije smatraju da bi uklanjanje šefa države moglo da omogući strukturne ekonomske reforme koje, prema njihovom mišljenju, Dijas-Kanel ne bi podržao.

Kubanski zvaničnici uključeni u pregovore saglasni su da je njegova vlast problematična, ali nastoje da pronađu način da eventualna promena ne izgleda kao direktan diktat Vašingtona, navodi list.

"Njujork tajm" navodi i da Bela kuća želi i uklanjanje nekoliko starijih zvaničnika koji su privrženi idejama Fidela Kastra.

Dijaz-Kanel je rekao da će Kuba pružiti otpor ako dođe do „najgoreg scenarija“.

Ministarstvo odbrane saudijske Arabije saopštilo je da je oborilo više dronova koji su ciljali diplomatsku četvrt u glavnom gradu te zemlje Rijadu.

Kako je navedeno, saudijske snage su tokom proteklih sati oborile nekoliko dronova, od kojih su bar dva letela prema diplomatskom okrugu, prenosi “Al Džazira”.

Iran nije zainteresovan za primirje, već za konačni prekid rata u celom regionu — na svim frontovima, izjavio je ministar spoljnih poslova Abas Arakči.

"Mislim da je takođe u interesu mira u regionu da se jednom zasvagda reši pitanje rata u regionu i da svedočimo miru širom regiona, u Libanu, Iraku, Iranu i drugim zemljama regiona", istakao je Arakči.

Region treba da postane stabilan koji karakteriše mir, razvoj i napredak, kazao je Arakči.

"Verujem da mir u regionu mora da bude sveobuhvatan, obuhvatajući sve dimenzije mira i uključujući sve zemlje", poručio je šer iranske diplomatije.

Novi iranski vrhovni verski vođa, Modžtaba Hamnej, potpuno je zdrav, njegove povrede su bile lake, rekao je ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči.

Modžtaba Hamnej je 8. marta izabran za novog vrhovnog verskog vođu, a na tom mestu nasledio je oca, Alija Hamneja, koji je ubijen u američko-izraelskim udarima na Iran.

Japanski ministar spoljnih poslova Tošimicu Motegi rekao je u telefonskom razgovoru sa iranskim kolegom Abasom Arakčijem, da Iran treba da obustavi sve akcije koje ugrožavaju bezbedan prolaz kroz strateški važni Ormuski moreuz, saopštilo je japansko Ministarstvo spoljnih poslova.

U saopštenju se navodi da je Motegi pozvao Teheran da preduzme odgovarajuće mere kako bi se osigurala bezbednost svih brodova koji prolaze kroz Ormuski moreuz, koji je ključan za svetsku trgovinu naftom i gasom, i izrazio je zabrinutost zbog toga što je određeni broj brodova povezanih sa Japanom zadržan u Persijskom zalivu, prenosi Kjodo.

Japan se oslanja na Bliski istok za preko 90 procenata svog uvoza sirove nafte, od čega većina prolazi kroz uski moreuz prema Persijskom zalivu.

Ministarstvo je saopštilo da je Arakči objasnio stavove Irana, dok je Motegi, sa svoje strane, pozvao na prekid napada na civilne objekte i infrastrukturu na Bliskom istoku i zatražio da se oslobode dva japanska državljanina koji su trenutno pritvoreni u Iranu.

Američka vojska je gađala pozicije iranskih protivbrodskih raketa na obali Ormuskog moreuza, saopštila je Centralna Komanda.

Izraelske odbrambene snage saopštile su da su pokrenule niz vazdušnih napada na infrastrukturu Hezbolaha na jugu Libana. Istovremeno, libanski mediji javljaju da eksplozije odjekuju i u Bejrutu.

Izraelska vojska je prethodno izdala upozorenje na evakuaciju za grad Tir na južnoj obali Libana, preneo je Tajms of Izrael.