https://lat.sputnikportal.rs/20260318/sprema-se-zaokret-evrope-poruka-iz-finske-nagovestava--fijasko-ukrajine-olivera-ikodinovic-1197031404.html
Sprema se zaokret Evrope: Poruka iz Finske pečatira – fijasko Ukrajine
Sprema se zaokret Evrope: Poruka iz Finske pečatira – fijasko Ukrajine
Sputnik Srbija
Evropa postepeno menja pristup prema ratu u Ukrajini, što podrazumeva i moguće ustupke Rusiji radi okončanja sukoba. To bi značilo prihvatanje faktičke ruske... 18.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-18T22:24+0100
2026-03-18T22:24+0100
2026-03-18T22:24+0100
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – ekonomija
analize i mišljenja
svet
evropska unija (eu)
finska
aleksandar stub
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/12/1197051646_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_a4c0021cbff92d5b0e79d956d1222b4c.jpg
On je tako prokomentarisao izjavu finskog predsednika Aleksandra Stuba, koji je po prvi put rekao da će EU morati da prizna teritorijalne ustupke Ukrajine Rusiji u praksi.Stub je naveo da Evropa nikada neće priznati da su mogući teritorijalni ustupci Ukrajine pravno ili u principu (de jure) deo Rusije, a u praksi (de fakto) stvari mogu biti drugačije.U ovome se, smatra Orlov, vidi neka vrsta otrežnjenja Evrope i nastavak pozicije Marka Rutea, generalnog sekretara NATO-a, koji je takođe govorio o teritorijalnim ustupcima Ukrajine i potrebi da se prizna nova realnost…„I generalno, ovde se vidi i neko veće otrežnjenje Evropljana, njihova veća prizemljenost — neka vrsta ‘spuštanja na zemlju’, prihvatanje realnosti, a posebno u uslovima zaoštravanja odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama i lično sa Donaldom Trampom, kao i u uslovima mogućeg raspada Severnoatlantskog saveza“, smatra Orlov.On ne isključuje i da će zapadne zemlje, pre ili kasnije, priznati nove regione kao deo Rusije.Pored Krima, koji se u sastav zemlje vraćen još 2014. godine, Rusija ima i četiri nova regiona – Donjecku, Lugansku, Hersonsku i Zaporošku oblast.Orlov smatra da je ključno priznanje Sjedinjenih Država.„Postoji šansa. Štaviše, uveren sam da će se to dogoditi. Dakle, glavni zadatak je dobijanje priznanja od Sjedinjenih Država. Mislim da se to priznanje može dobiti, a kada se to desi onda će i zemlje koje su orjentisane na SAD slediti taj primer. Uzgred, tome bi mogla da se priključi i Mađarska, a videćemo i ko još. Ne bih nagađao, ali ne isključujem Slovačku, i možda Italiju… Plus cela grupa transsatelita u celom svetu, koja će slediti primer SAD. To su zemlje Latinske Amerike koje su snažno povezane sa Amerikancima, i zemlje Azijsko-pacifičkog regiona, kao i Afrike i Azije. Lančana reakcija će odmah uslediti, a potom postepeno, svakog meseca i svake godine broj zemalja širom sveta, uključujući i Evropu, koje de jure priznaju nove regione kao deo Ruske Federacije će rasti“, ocenjuje Orlov.Ko je za rat, a ko za mirOn ocenjuje da su evropske zemlje trenutno podeljene u pristupu. Najoštriju i najemotivniju poziciju imaju baltičke države — Estonija, Letonija i Litvanija — kao i Poljska, koje snažno podržavaju nastavak rata, kategorično odbijaju smanjenje podrške Ukrajini i imaju čvrst stav prema Rusiji. Slično tome, oštru poziciju zauzimaju i lideri Francuske i Velike Britanije, poput Emanuela Makrona i Kira Starmera.S druge strane, zemlje poput Nemačke, Italije i Španije imaju umereniji i uravnoteženiji pristup, više nagnut ka pragmatizmu i traženju kompromisa, smatra Orlov.Na pitanje šta se može očekivati u odnosima između Rusije i Evropske unije, Orlov kaže da je to postepeno obnavljanje dijaloga. Već sada pojedine zemlje EU stupaju u kontakte sa Rusijom, što ukazuje na početak bližeg i intenzivnijeg diplomatskog dijaloga u narednom periodu.„Mislim da već sada počinje oživljavanje dijaloga između niza zemalja EU i Rusije. Mnogi kontakti nisu javni, za njih šira javnost ne zna, ali se dešavaju. I već sada, shvatajući da je kraj rata pred vratima, neke zemlje, koje gledaju napred i misle na svoje birače, počinju da popravljaju odnose. Nije slučajno što smo saznali za nedavnu posetu Makronovog predstavnika Ruskoj Federaciji. Takođe, i iz Japana dolaze pozitivni signali o popravljanju odnosa”, kaže Orlov.Stoga će se dijalog intenzivirati. Što se više približava kraj vojnog sukoba, što se više približava potpisivanje mirovnog sporazuma, to će kontakti između određenih zemalja EU i Ruske Federacije biti intenzivniji, naglasio je Orlov.Pored toga, Evropa je u veoma složenoj situaciji i počinje da shvata da je teško živeti bez ruskog gasa i nafte i da je bolje sa Rusijom sarađivati i trgovati nego ratovati. Događaji na Bliskom istoku podižu cene energenata, ugrožavaju ekonomiju i dovode do nezadovoljstva građana.Prema njegovim rečima, Evropska unija uvozi više od 90 odsto svoje nafte i 80 odsto gasa, a zbog rata u Iranu evropske cene gasa su skočile za oko 50 odsto.„Dakle, Evropa je ta koja najviše zavisi od rasta cena nafte tj. evropska ekonomija više veća od bilo čije druge, a potom i kineska i indijska, takođe. To će dovesti do povećanja cena roba i usluga, što će opet uticati na džepove i novčanike evropskih građana. Rašće nezadovoljstvo građana prema liderima i njihovim politikama, protesti će se intezivirati, a to bi na kraju moglo dovesti do promene vlasti u nizu evropskih zemalja. To je upravo ono što Donald Tramp pokušava da postigne, pošto se mnogi aktuelni lideri ne slažu sa njegovim kursom i ne prihvataju ga kao svog lidera“, ocenjuje Orlov.Sagovornik ocenjuje da sukob na Bliskom istoku, posebno u Iranu, već utiče i mogao bi uticati na evropske zemlje. Zbog toga evropski lideri nastoje da ga okončaju što je pre moguće, ali on smatra da će konflikt najverovatnije potrajati.
https://lat.sputnikportal.rs/20260318/moskva-nije-dobila-od-evrope-signale-o-dijalogu-o-energentima-1197022847.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, analize i mišljenja, svet, evropska unija (eu), finska, aleksandar stub, sad
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, analize i mišljenja, svet, evropska unija (eu), finska, aleksandar stub, sad
Sprema se zaokret Evrope: Poruka iz Finske pečatira – fijasko Ukrajine
Evropa postepeno menja pristup prema ratu u Ukrajini, što podrazumeva i moguće ustupke Rusiji radi okončanja sukoba. To bi značilo prihvatanje faktičke ruske kontrole nad spornim teritorijama kao nove realnosti, što se može tumačiti kao velika pobeda Rusije, ocenjuje Anton Orlov, direktor ruskog Instituta za proučavanje problema savremene politike.
On je tako
prokomentarisao izjavu finskog predsednika Aleksandra Stuba, koji je po prvi put rekao da će EU morati da prizna teritorijalne ustupke Ukrajine Rusiji u praksi.
Stub je naveo da Evropa nikada neće priznati da su mogući teritorijalni ustupci Ukrajine pravno ili u principu (de jure) deo Rusije, a u praksi (de fakto) stvari mogu biti drugačije.
„Ja u ovome vidim signal Vladimiru Zelenskom i generalno celom svetu da će Evropa morati da ide na ustupke. Čak i priznanje faktičke kontrole novih teritorija od strane Ruske Federacije predstavlja pobedu za Rusiju i poraz za Ukrajinu, a takođe i za Evropsku uniju, jer ranije Evropa čak nije ni razmatrala mogućnost takvih ustupaka“, kaže Orlov.
U ovome se, smatra Orlov, vidi neka vrsta otrežnjenja Evrope i nastavak pozicije Marka Rutea, generalnog sekretara NATO-a, koji je takođe govorio o teritorijalnim ustupcima Ukrajine i potrebi da se prizna nova realnost…
„I generalno, ovde se vidi i neko veće otrežnjenje Evropljana, njihova veća prizemljenost — neka vrsta ‘spuštanja na zemlju’, prihvatanje realnosti, a posebno u uslovima zaoštravanja odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama i lično sa Donaldom Trampom, kao i u uslovima mogućeg raspada Severnoatlantskog saveza“, smatra Orlov.
On ne isključuje i da će zapadne zemlje, pre ili kasnije, priznati nove regione kao deo Rusije.
Pored Krima, koji se u sastav zemlje vraćen još 2014. godine, Rusija ima i četiri nova regiona – Donjecku, Lugansku, Hersonsku i Zaporošku oblast.
Orlov smatra da je ključno priznanje Sjedinjenih Država.
„Postoji šansa. Štaviše, uveren sam da će se to dogoditi. Dakle, glavni zadatak je dobijanje priznanja od Sjedinjenih Država. Mislim da se to priznanje može dobiti, a kada se to desi onda će i zemlje koje su orjentisane na SAD slediti taj primer. Uzgred, tome bi mogla da se priključi i Mađarska, a videćemo i ko još. Ne bih nagađao, ali ne isključujem Slovačku, i možda Italiju… Plus cela grupa transsatelita u celom svetu, koja će slediti primer SAD. To su zemlje Latinske Amerike koje su snažno povezane sa Amerikancima, i zemlje Azijsko-pacifičkog regiona, kao i Afrike i Azije. Lančana reakcija će odmah uslediti, a potom postepeno, svakog meseca i svake godine broj zemalja širom sveta, uključujući i Evropu, koje de jure priznaju nove regione kao deo Ruske Federacije će rasti“, ocenjuje Orlov.
Ko je za rat, a ko za mir
On ocenjuje da su evropske zemlje trenutno podeljene u pristupu. Najoštriju i najemotivniju poziciju imaju baltičke države — Estonija, Letonija i Litvanija — kao i Poljska, koje snažno podržavaju nastavak rata, kategorično odbijaju smanjenje podrške Ukrajini i imaju čvrst stav prema Rusiji. Slično tome, oštru poziciju zauzimaju i lideri Francuske i Velike Britanije, poput Emanuela Makrona i Kira Starmera.
S druge strane, zemlje poput Nemačke, Italije i Španije imaju umereniji i uravnoteženiji pristup, više nagnut ka pragmatizmu i traženju kompromisa, smatra Orlov.
Na pitanje šta se može očekivati u odnosima između Rusije i Evropske unije, Orlov kaže da je to postepeno obnavljanje dijaloga. Već sada pojedine zemlje EU stupaju u kontakte sa Rusijom, što ukazuje na početak bližeg i intenzivnijeg diplomatskog dijaloga u narednom periodu.
„Mislim da već sada počinje oživljavanje dijaloga između niza zemalja EU i Rusije. Mnogi kontakti nisu javni, za njih šira javnost ne zna, ali se dešavaju. I već sada, shvatajući da je kraj rata pred vratima, neke zemlje, koje gledaju napred i misle na svoje birače, počinju da popravljaju odnose. Nije slučajno što smo saznali za nedavnu posetu Makronovog predstavnika Ruskoj Federaciji. Takođe, i iz Japana dolaze pozitivni signali o popravljanju odnosa”, kaže Orlov.
Stoga će se dijalog intenzivirati. Što se više približava kraj vojnog sukoba, što se više približava potpisivanje mirovnog sporazuma, to će kontakti između određenih zemalja EU i Ruske Federacije biti intenzivniji, naglasio je Orlov.
Pored toga, Evropa je u veoma složenoj situaciji i počinje da shvata da je teško živeti bez ruskog gasa i nafte i
da je bolje sa Rusijom sarađivati i trgovati nego ratovati. Događaji na Bliskom istoku podižu cene energenata, ugrožavaju ekonomiju i dovode do nezadovoljstva građana.
„Po mom mišljenju, sve što se sada dešava, posebno na Bliskom istoku, u Iranu, prvenstveno utiče na birače u Sjedinjenim Američkim Državama pred izbore za Kongres, a drugo, odražava se i na evropske zemlje. Dakle, šta se dešava? U suštini dešava se skok cena energenata, nafte i gasa i sve ovo se, pre svega, odražava na zemlje koje uvoze naftu i gas“, kaže Orlov.
Prema njegovim rečima, Evropska unija uvozi više od 90 odsto svoje nafte i 80 odsto gasa, a zbog rata u Iranu evropske cene gasa su skočile za oko 50 odsto.
„Dakle, Evropa je ta koja najviše zavisi od rasta cena nafte tj. evropska ekonomija više veća od bilo čije druge, a potom i kineska i indijska, takođe. To će dovesti do povećanja cena roba i usluga, što će opet uticati na džepove i novčanike evropskih građana. Rašće nezadovoljstvo građana prema liderima i njihovim politikama, protesti će se intezivirati, a to bi na kraju moglo dovesti do promene vlasti u nizu evropskih zemalja. To je upravo ono što Donald Tramp pokušava da postigne, pošto se mnogi aktuelni lideri ne slažu sa njegovim kursom i ne prihvataju ga kao svog lidera“, ocenjuje Orlov.
Sagovornik ocenjuje da
sukob na Bliskom istoku, posebno u Iranu, već utiče i mogao bi uticati na evropske zemlje. Zbog toga evropski lideri nastoje da ga okončaju što je pre moguće, ali on smatra da će konflikt najverovatnije potrajati.
