https://lat.sputnikportal.rs/20260318/obecana-demokratija-nikad-nije-stigla-libija-15-godina-kasnije---i-dalje-propala-drzava-1197033381.html
Obećana demokratija nikad nije stigla! Libija 15 godina kasnije - i dalje propala država
Obećana demokratija nikad nije stigla! Libija 15 godina kasnije - i dalje propala država
Sputnik Srbija
Petnaest godina kasnije Libija je i dalje propala država. Dve vlade, milicije, trgovci ljudima, izbeglički kampovi…. Obećana demokratija nikada nije stigla, kaže... 18.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-18T14:59+0100
2026-03-18T14:59+0100
2026-03-18T16:22+0100
svet
svet
svet – politika
libija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/09/10/1123404748_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_27a2669f7b1a293e0b265024c7597cf8.jpg
Marsili ističe da je kvalitet života u toj zemlji danas ispod nivoa iz vremena Moamera Gadafija.„I pitam se: da li je vredelo? Da li je vredelo uništiti državu zbog operacije koja je u suštini želela da eliminiše jednog čoveka?“, kaže on.On dodaje da su zapadni lideri koji su doneli odluku o tim bombardovanjima sada u penziji i pišu memoare, drže predavanja. "Da li se iko od njih ikada zapitao, u nekoj besanoj noći, da li je ta odluka bila ispravna? Da li su hiljade smrti nakon intervencije, nasilje, haos, oružje prodato na crnom tržištu — da li je sve to zaista bilo deo planova „zaštite civila”? Ne znam. Ono što znam jeste da 19. mart 2011. ostaje prelomni datum. Pre toga je još postojala tračak poverenja u međunarodno pravo. Posle toga, ostala je samo sila. A kada ostaje samo sila, slabi plaćaju cenu. Uvek je plaćaju", istakao je.Upitan zašto se intervencija u Libiji 2011. široko smatra školskim primerom zloupotrebe međunarodnog prava, Marsili kaže da je to pitanje gotovo retoričko, a da danas čak i zvaničnici NATO-a, ako su iskreni, izbegavaju tu temu.Jer problem nije, kako dodaje, u tome šta je rezolucija rekla, već u tome šta je omogućila da se iz nje iščita.Marsili kaže da ono što ga i dalje ljuti kao pravnika jeste bestidnost s kojom je to urađeno.„Nije bilo ozbiljnih pokušaja da se prikrije promena ciljeva. Prešli su sa zaštite civila na „Gadafi mora da ode” za svega nekoliko nedelja, kao da je Savet bezbednosti glasao za promenu režima, a da to niko nije primetio“, naveo je on.Kako je podsetio, u početku se govorilo o „bezbednim zonama”, zatim o „vojnom pritisku” i „političkoj tranziciji”.“Jezik se menjao kako su bombe padale, a niko na Zapadu nije imao pristojnosti da kaže: ‘Promenili smo mišljenje, sada želimo da srušimo režim’. Nastavili su da govore o zaštiti civila dok su civili ginuli pod ruševinama sopstvenih domova”, naveo je Marsili.Pogledajte i:
libija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, libija
svet, svet – politika, libija
Obećana demokratija nikad nije stigla! Libija 15 godina kasnije - i dalje propala država
14:59 18.03.2026 (Osveženo: 16:22 18.03.2026) Petnaest godina kasnije Libija je i dalje propala država. Dve vlade, milicije, trgovci ljudima, izbeglički kampovi…. Obećana demokratija nikada nije stigla, kaže za Sputnjik Marko Marsili sa Univerzitetskog instituta u Lisabonu i bivši posmatrač pri misiji OEBS povodom godišnjice NATO operacije u Libiji.
Marsili ističe da je kvalitet života u toj zemlji danas ispod nivoa iz vremena Moamera Gadafija.
„I pitam se: da li je vredelo? Da li je vredelo uništiti državu zbog operacije koja je u suštini želela da eliminiše jednog čoveka?“, kaže on.
On dodaje da su zapadni lideri koji su doneli odluku o tim bombardovanjima sada u penziji i pišu memoare, drže predavanja.
"Da li se iko od njih ikada zapitao, u nekoj besanoj noći, da li je ta odluka bila ispravna? Da li su hiljade smrti nakon intervencije, nasilje, haos, oružje prodato na crnom tržištu — da li je sve to zaista bilo deo planova „zaštite civila”? Ne znam. Ono što znam jeste da 19. mart 2011. ostaje prelomni datum. Pre toga je još postojala tračak poverenja u međunarodno pravo. Posle toga, ostala je samo sila. A kada ostaje samo sila, slabi plaćaju cenu. Uvek je plaćaju", istakao je.
Upitan zašto se intervencija u Libiji 2011. široko smatra školskim primerom zloupotrebe međunarodnog prava, Marsili kaže da je to pitanje gotovo retoričko, a da danas čak i zvaničnici NATO-a, ako su iskreni, izbegavaju tu temu.
Jer problem nije, kako dodaje, u tome šta je rezolucija rekla, već u tome šta je omogućila da se iz nje iščita.
„Pročitajte tu rezoluciju. Ona govori o „svim neophodnim merama” za zaštitu civila. Izričito isključuje „strane okupacione snage u bilo kom obliku”. Dobro. Sada mi objasnite kako se odatle dolazi do koordinacije vazdušnih udara sa pobunjenicima u Bengaziju. Objasnite mi kako se odatle dolazi do pružanja obaveštajnih podataka ratnim vođama koji će kasnije masakrirati Gadafija pored puta u Sirtu. Nikakvo široko tumačenje to ne može pokriti: ono što se dogodilo bila je pravna prevara izvršena pred očima svih“, ističe on.
Marsili kaže da ono što ga i dalje ljuti kao pravnika jeste bestidnost s kojom je to urađeno.
„Nije bilo ozbiljnih pokušaja da se prikrije promena ciljeva. Prešli su sa zaštite civila na „Gadafi mora da ode” za svega nekoliko nedelja, kao da je Savet bezbednosti glasao za promenu režima, a da to niko nije primetio“, naveo je on.
Kako je podsetio, u početku se govorilo o „bezbednim zonama”, zatim o „vojnom pritisku” i „političkoj tranziciji”.
“Jezik se menjao kako su bombe padale, a niko na Zapadu nije imao pristojnosti da kaže: ‘Promenili smo mišljenje, sada želimo da srušimo režim’. Nastavili su da govore o zaštiti civila dok su civili ginuli pod ruševinama sopstvenih domova”, naveo je Marsili.
