https://lat.sputnikportal.rs/20260317/srbi-na-kosovu-dobili-samo-orocen-bajpas-izbegnuta-totalna-katastrofa-ali-nije--spasen-zivot--1196991928.html
Srbi na Kosovu dobili samo oročen „bajpas“: Izbegnuta totalna katastrofa ali nije – spasen život
Srbi na Kosovu dobili samo oročen „bajpas“: Izbegnuta totalna katastrofa ali nije – spasen život
Sputnik Srbija
Dogovor koji je postignut povodom primene zakona o strancima na Kosovu i Metohiji svojevrstan je „bajpas“ koji omogućava Srbima i njihovim institucijama da... 17.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-17T18:39+0100
2026-03-17T18:39+0100
2026-03-17T18:39+0100
srbija
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
aljbin kurti
diskriminacija
nacionalna diskriminacija
dušan čelić
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/0b/1195752794_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_f3bda61ba1a4d2436b3361a839d55d23.jpg
Prema rečima profesora Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, dr Dušana Čelića dogovor je neobičan s obzirom na formu u kojoj je predstavljen javnosti. Radi se, zapravo, o javnom saopštenju specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, Petera Sorensena – dakle, napominje naš sagovornik, ne postoji sporazum u klasičnom smislu reči, već samo Sorensenova izjava.Ipak, i na način na koji je sporazum iznet u javnost, omogućava se profesorima, studentima, lekarima, odnosno licima koja nemaju prištinska dokumenta, boravak na Kosovu i Metohiji u narednih godinu dana, sa, kako je navedeno mogućnošću produžetka.Vremenski bajpas kako bi se izbegao totalni kolapsOno što je, prema njegovom mišljenju jako interesantno je to što spiskove onih koji borave na Kosovu i Metohiji bez prištinskih dokumenata treba da prikupe opštine – institucije koje funkcionišu u okviru sistema privremenih prištinskih institucija.Ti spiskovi bi verovatno bili osnova za za istovremeno izdavanje i radnih dozvola, tako da je, s jedne strane dobijen vremenski „bajpas“, jer bi puna primena Zakona o strancima značila, kako Čelić kaže, totalni kolaps, najpre univerziteta, koji je i najosetljiviji po tom pitanju.Znači li nešto dodatni rok od tri mesecaDrugi deo Sorensenove izjave ukazuje na to da se prištinski režim obavezao da Srbi koji iz raznih birokratskih razloga ili diskriminacione primene propisa nisu mogli da pribave lična dokumenta.Njima se daje dodatni rok od tri meseca da pribave dokumenta. Međutim, nekome ko nije mogao da pribavi dokumenta u proteklih deset godina, dodatni rok od tri meseca ne znači ništa, kaže Čelić.Oni u kvazipravnom sistemu takozvanog Kosova nemaju nikakav pravni subjektivitet i rok od tri meseca za pribavljanje ličnih dokumenata bi u izvesnoj meri mogao da im olakša život, smatra naš sagovornik.Sveštenstvo i monaštvo SPC u opasnostiPored ovoga, postavlja se i pitanje statusa sveštenika Srpske pravoslavne crkve – kakav status će oni imati. Čelić je mišljenja da se Zakon o strancima primenjuje na sve, pa i na sveštenstvo i monaštvo SPC, tako da će i oni doći pod udar zakona i moraće da regulišu svoj civilni status na KiM.Gorki plodovi briselskih sporazumaOdgovor na pitanje da li je Zakon o strancima predviđen Briselskim sporazumom iz 2013. ne može da bude jednoznačan, objašnjava Čelić. Direktno, ovako nešto tim sporazumom nije predviđeno, međutim, Briselskim sporazumom, kao i francusko-nemačkim planom iz 2023, praktično se svi problemi i sva sporna pitanja tretiraju isključivo kao sporna pitanja takozvanog Kosova koja će se rešavati unutar njegovog kvazipravnog sistema.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260317/dan-kada-je-gorelo-kosovo-a-srbi-ubijani-na-kucnom-pragu---22-godine-od-martovskog-pogroma--1196965222.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), aljbin kurti, diskriminacija, nacionalna diskriminacija, dušan čelić, analize i mišljenja
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), aljbin kurti, diskriminacija, nacionalna diskriminacija, dušan čelić, analize i mišljenja
Srbi na Kosovu dobili samo oročen „bajpas“: Izbegnuta totalna katastrofa ali nije – spasen život
Dogovor koji je postignut povodom primene zakona o strancima na Kosovu i Metohiji svojevrstan je „bajpas“ koji omogućava Srbima i njihovim institucijama da nastave da funkcionišu. Međutim, on otvara niz suštinskih pitanja koja prevazilaze tehničke olakšice.
Prema rečima profesora Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, dr Dušana Čelića dogovor je neobičan s obzirom na formu u kojoj je predstavljen javnosti. Radi se, zapravo, o javnom saopštenju specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, Petera Sorensena – dakle, napominje naš sagovornik, ne postoji sporazum u klasičnom smislu reči, već samo Sorensenova izjava.
Ipak, i na način na koji je sporazum iznet u javnost, omogućava se profesorima, studentima, lekarima, odnosno licima koja nemaju prištinska dokumenta, boravak na Kosovu i Metohiji u narednih godinu dana, sa, kako je navedeno mogućnošću produžetka.
„Videćemo taj sprovedeni akt iz Prištine, nekakvo uputsvo koje se najavljuje, kako će to biti realizovano“, navodi Čelić za Sputnjik.
Vremenski bajpas kako bi se izbegao totalni kolaps
Ono što je, prema njegovom mišljenju jako interesantno je to što spiskove onih koji borave na Kosovu i Metohiji bez prištinskih dokumenata treba da prikupe opštine – institucije koje funkcionišu u okviru sistema privremenih prištinskih institucija.
„To je neka vrsta po prvi put, da tako kažem, simbioze srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija koje rade u sistemu Republike Srbije sa opštinama u takozvanom kosovskom sistemu“, navodi Čelić.
Ti spiskovi bi verovatno bili osnova za za istovremeno izdavanje i radnih dozvola, tako da je, s jedne strane dobijen vremenski „bajpas“, jer bi puna primena Zakona o strancima značila, kako Čelić kaže, totalni kolaps, najpre univerziteta, koji je i najosetljiviji po tom pitanju.
„Dakle, taj scenario je za sada izbegnut, međutim, po cenu kolaboracije institucija iz sistema Srbije sa institucijama takozvanog Kosova, s jedne strane i, s druge strane po cenu toga da se sva ta lica i zvanično od strane Prištine smatraju strancima i da će ući u njihov kvazipravni sistem koji je predviđen za strance. Sa tom „beneficijom“ da će za početak dvanaest meseci biti mirni, moći će da borave na KiM bez ograničenja i da rade u institucijama koje su, za sada još uvek u sistemu Republike Srbije“, ističe Čelić.
Znači li nešto dodatni rok od tri meseca
Drugi deo Sorensenove izjave ukazuje na to da se prištinski režim obavezao da Srbi koji iz raznih birokratskih razloga ili diskriminacione primene propisa nisu mogli da pribave lična dokumenta.
Njima se daje dodatni rok od tri meseca da pribave dokumenta. Međutim, nekome ko nije mogao da pribavi dokumenta u proteklih deset godina, dodatni rok od tri meseca ne znači ništa, kaže Čelić.
„Suština bi verovatno trebalo da bude da se ublaže ili promene uslovi da ti ljudi ipak mogu da dobiju prištinske lične isprave. Radi se o ljudima koji su, recimo, rođeni na KiM, a upisani su u matične knjige u sistemu Srbije. To je do juče moglo da čini. Ili lica koja su sklopila brak pred matičarima u sistemu Srbije, deca koja su rođena u takvim brakovima ili koja su zbog raznih okolnosti rođena u centralnoj Srbiji, pa su upisana u matične knjige u Srbiji“, navodi Čelić i dodaje da verovatno ima i drugih životnih situacija zbog kojih su Srbi sa KiM onemogućavani da pribave prištinska dokumenta.
Oni u kvazipravnom sistemu takozvanog Kosova nemaju nikakav pravni subjektivitet i rok od tri meseca za pribavljanje ličnih dokumenata bi u izvesnoj meri mogao da im olakša život, smatra naš sagovornik.
Sveštenstvo i monaštvo SPC u opasnosti
Pored ovoga, postavlja se i pitanje statusa sveštenika Srpske pravoslavne crkve – kakav status će oni imati. Čelić je mišljenja da se Zakon o strancima primenjuje na sve, pa i na sveštenstvo i monaštvo SPC, tako da će i oni doći pod udar zakona i moraće da regulišu svoj civilni status na KiM.
„Da li će biti fleksibislnije primene kada je u pitanju SPC, videćemo. Moguće je to očekivati, jer čuli smo po prvi put, kada je reč o tzv. Zakonu o vozilima da se on za sada neće primenjivati na službena vozila zdravstvenih ustanova iz sistema Srbije, čije su tablice najčešće iz Raške, Novog Pazara, Vranja… Da li će biti fleksibilnije primene zakona i na sveštenstvo i monaštvo SPC, ostaje da se vidi“, smatra Čelić.
Gorki plodovi briselskih sporazuma
Odgovor na pitanje da li je Zakon o strancima predviđen Briselskim sporazumom iz 2013. ne može da bude jednoznačan, objašnjava Čelić. Direktno, ovako nešto tim sporazumom nije predviđeno, međutim, Briselskim sporazumom, kao i francusko-nemačkim planom iz 2023, praktično se svi problemi i sva sporna pitanja tretiraju isključivo kao sporna pitanja takozvanog Kosova koja će se rešavati unutar njegovog kvazipravnog sistema.
„Srbija je prihvatila suštinu tih dokumenata, a suština je da će sva vlast na Kosovu i Metohiji biti u rukama secesionista. Dakle, sva pitanja, pa i ovo pitanje, gde se Srbi proglašavaju strancima na sopstvenoj zemlji, kao i pitanje upotrebe motornih vozila, i onda je prostor Srbije, nažalost minimalan da učini nešto u tom pogledu. Njoj su briselskim sporazumima iz 2013. i 2023, kao i aneksom iz Ohrida iz 2023, vezane ruke i sada beremo gorke plodove tih sporazuma“, zaključuje Čelić.
