https://lat.sputnikportal.rs/20260317/ko-je-bio-ali-laridzani-jedan-od-najmocnijih-ljudi-u-iranu-1197015627.html
Ko je bio Ali Laridžani, jedan od najmoćnijih ljudi u Iranu
Ko je bio Ali Laridžani, jedan od najmoćnijih ljudi u Iranu
Sputnik Srbija
Vrhovni sekretar iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani (67), koji je ubijen u Teheranu u izraelskom napadu u ponedeljak uveče, bio je najviši... 17.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-17T22:02+0100
2026-03-17T22:02+0100
2026-03-18T07:59+0100
svet
svet
svet – politika
iran
ali laridžani
sukob na bliskom istoku
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/10/1191462298_0:109:3072:1837_1920x0_80_0_0_07a741264007d27a82e8ce277ee1df54.jpg
Laridžani je takođe bio član Iranskog saveta za efikasnost i viši savetnik prethodnog vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija.On je bio i predsednik Madžlisa - iranskog parlamenta 12 godina, pre nego što ga je zamenio sadašnji najviši poslanik zakonodavnog tela, Mohamed Bager Kalibaf.Laridžani bio je jedna od najmoćnijih ličnosti u Iranu, arhitekta bezbednosne politike te zemlje i bliski savetnik ajatolaha Alija Hamneija do njegove smrti u američko-izraelskom vazdušnom napadu 28. februara, prenosi iranska televizija Pres.Kao potomak vodeće svešteničke porodice, sa braćom koja su došla na visoke položaje nakon Islamske revolucije 1979. godine, Laridžani viđen kao lukav i pragmatičan, ali uvek žestoko odlučan da podrži iranski teokratski sistem vlasti, prenosi Rojters.Kao komandant Revolucionarne garde tokom iransko-iračkog rata 1980-ih, postao je šef iranskog nacionalnog emitera pre nego što je povremeno vodio Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost, pored svog članstva u parlamentu, čiji je predsednik bio 12 godina.Nakon što su američko-izraelski napadi počeli 28. februara, on je bio jedan od prvih važnih iranskih ličnosti koji je progovorio, i optužio je napadače da žele da dezintegrišu i opljačkaju zemlju.Takođe je izdao oštra upozorenja protiv svih potencijalnih demonstranata.Ali Laridžani je rođen 1958. godine u velikom iračkom šiitskom muslimanskom svetilištu Nadžafu u Iraku, koje je bilo dom mnogih značajnih iranskih sveštenika među kojima je bio i njegov otac, koji je tu pobegao od represivne vladavine šaha.Preselio se u Iran kao dete, a kasnije se fokusirao na studije i stekao je doktorat iz filozofije.Kada je Laridžani imao 20 godina, šah je svrgnut u Islamskoj revoluciji i postavljen je ajatolah Ruholah Homeini za vrhovnog vođu, a kada je Irak izvršio invaziju na Iran duž fronta od 800 kilometara, mesecima nakon revolucije, Laridžani se pridružio Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC), novoj, ideološki vođenoj vojnoj jedinici posvećenoj Homeiniju.On se tokom rata sa Irakom uzdigao do čina oficira, komandanta koji je bio fokusiran na organizacione dužnosti iza fronta koje su diktirale ratne napore a njegov uspeh u toj ulozi, zajedno sa porodičnim vezama, pomogao je njegov uspon u novoj Islamskoj Republici.Nakon rata, Laridžani je postao ministar kulture, a zatim šef iranskog državnog emitera, IRIB-a.Kao glavni pregovarač za nuklearna pitanja od 2005. do 2007. godine, Laridžani je bio odgovoran za odbranu prava Irana da obogaćuje uranijum, što je proces koji je potreban za proizvodnju goriva za nuklearnu elektranu, ali koji takođe može dati materijal za nuklearnu bombu.Kao predsednik parlamenta od 2008. do 2020. godine imao je ulogu u osiguravanju da nuklearni sporazum sa šest svetskih sila 2015. godine ispuni zahteve skeptičnih iranskih političara.Laridžani je ponovo imenovan za šefa Vrhovnog nacionalnog saveta bezbednosti prošle godine, nakon 12-dnevnog vazdušnog rata koji je pokrenuo Izrael.Vašington ga je osudio zbog uloge saveta u gušenju masovnih protesta u januaru, a prema saopštenju američke vlade, sankcije protiv njega i drugih zvaničnika uvedene su kao odgovor na represije protiv domaćeg stanovništva.Jedna od Laridžanijevih ćerki je, u međuvremenu, otpuštena sa pozicije nastavnika medicine na Univerzitetu Emori u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon protesta iransko-američkih aktivista zbog njegove uloge u suzbijanju demonstracija, i velikom broju žrtava.Savet za nacionalnu bezbednost je u utorak saopštio da je Laridžani poginuo zajedno sa sinom Mortazom, zamenikom Sekretarijata za bezbednost Alirezom Bajatom, i nekoliko njihovih telohranitelja.Pogledajte i:
iran
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, iran, ali laridžani, sukob na bliskom istoku
svet, svet – politika, iran, ali laridžani, sukob na bliskom istoku
Ko je bio Ali Laridžani, jedan od najmoćnijih ljudi u Iranu
22:02 17.03.2026 (Osveženo: 07:59 18.03.2026) Vrhovni sekretar iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani (67), koji je ubijen u Teheranu u izraelskom napadu u ponedeljak uveče, bio je najviši iranski bezbednosni zvaničnik i jedna od najmoćnijih ličnosti u toj zemlji.
Laridžani je takođe bio član Iranskog saveta za efikasnost i viši savetnik prethodnog vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija.
On je bio i predsednik Madžlisa - iranskog parlamenta 12 godina, pre nego što ga je zamenio sadašnji najviši poslanik zakonodavnog tela, Mohamed Bager Kalibaf.
Laridžani bio je jedna od najmoćnijih ličnosti u Iranu, arhitekta bezbednosne politike te zemlje i bliski savetnik ajatolaha Alija Hamneija do njegove smrti u američko-izraelskom vazdušnom napadu 28. februara, prenosi iranska televizija Pres.
Kao potomak vodeće svešteničke porodice, sa braćom koja su došla na visoke položaje nakon Islamske revolucije 1979. godine, Laridžani viđen kao lukav i pragmatičan, ali uvek žestoko odlučan da podrži iranski teokratski sistem vlasti, prenosi Rojters.
Kao komandant Revolucionarne garde tokom iransko-iračkog rata 1980-ih, postao je šef iranskog nacionalnog emitera pre nego što je povremeno vodio Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost, pored svog članstva u parlamentu, čiji je predsednik bio 12 godina.
Nakon što su američko-izraelski napadi počeli 28. februara, on je bio jedan od prvih važnih iranskih ličnosti koji je progovorio, i optužio je napadače da žele da dezintegrišu i opljačkaju zemlju.
Takođe je izdao oštra upozorenja protiv svih potencijalnih demonstranata.
Ali Laridžani je rođen 1958. godine u velikom iračkom šiitskom muslimanskom svetilištu Nadžafu u Iraku, koje je bilo dom mnogih značajnih iranskih sveštenika među kojima je bio i njegov otac, koji je tu pobegao od represivne vladavine šaha.
Preselio se u Iran kao dete, a kasnije se fokusirao na studije i stekao je doktorat iz filozofije.
Kada je Laridžani imao 20 godina, šah je svrgnut u Islamskoj revoluciji i postavljen je ajatolah Ruholah Homeini za vrhovnog vođu, a kada je Irak izvršio invaziju na Iran duž fronta od 800 kilometara, mesecima nakon revolucije, Laridžani se pridružio Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC), novoj, ideološki vođenoj vojnoj jedinici posvećenoj Homeiniju.
On se tokom rata sa Irakom uzdigao do čina oficira, komandanta koji je bio fokusiran na organizacione dužnosti iza fronta koje su diktirale ratne napore a njegov uspeh u toj ulozi, zajedno sa porodičnim vezama, pomogao je njegov uspon u novoj Islamskoj Republici.
Nakon rata, Laridžani je postao ministar kulture, a zatim šef iranskog državnog emitera, IRIB-a.
Kao glavni pregovarač za nuklearna pitanja od 2005. do 2007. godine, Laridžani je bio odgovoran za odbranu prava Irana da obogaćuje uranijum, što je proces koji je potreban za proizvodnju goriva za nuklearnu elektranu, ali koji takođe može dati materijal za nuklearnu bombu.
Kao predsednik parlamenta od 2008. do 2020. godine imao je ulogu u osiguravanju da nuklearni sporazum sa šest svetskih sila 2015. godine ispuni zahteve skeptičnih iranskih političara.
Laridžani je ponovo imenovan za šefa Vrhovnog nacionalnog saveta bezbednosti prošle godine, nakon 12-dnevnog vazdušnog rata koji je pokrenuo Izrael.
Vašington ga je osudio zbog uloge saveta u gušenju masovnih protesta u januaru, a prema saopštenju američke vlade, sankcije protiv njega i drugih zvaničnika uvedene su kao odgovor na represije protiv domaćeg stanovništva.
Jedna od Laridžanijevih ćerki je, u međuvremenu, otpuštena sa pozicije nastavnika medicine na Univerzitetu Emori u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon protesta iransko-američkih aktivista zbog njegove uloge u suzbijanju demonstracija, i velikom broju žrtava.
Savet za nacionalnu bezbednost je u utorak saopštio da je Laridžani poginuo zajedno sa sinom Mortazom, zamenikom Sekretarijata za bezbednost Alirezom Bajatom, i nekoliko njihovih telohranitelja.
