https://lat.sputnikportal.rs/20260317/hoce-li-amerika-oteti-i-predsednika-kube-rusija-olivera-ikodinovic-1196995690.html
Hoće li Amerika oteti i predsednika Kube
Hoće li Amerika oteti i predsednika Kube
Sputnik Srbija
Donald Tramp ne planira da vojnim putem zauzme Kubu, jer je trenutno glavni fokus Iran. Umesto direktnog sukoba, američki predsednik želi da u Havani postavi... 17.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-17T22:22+0100
2026-03-17T22:22+0100
2026-03-17T22:22+0100
svet
svet
svet – politika
analize i mišljenja
rusija
rusija – politika
kuba
sad
venecuela
donald tramp
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/0e/1196890920_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_812c600495f55ac6268d0d845e19a765.jpg
Za to koristi ekonomske i socijalne probleme na ostrvu i uticaj kubanskih emigranata u Sjedinjenim Državama kao instrumente političkog pritiska, nastojeći da postigne kontrolu bez rata.Ovako ruski politikolog Jurij Svetov komentariše izjavu američkog lidera koji je rekao da smatra „čašću“ što može da „uzme Kubu“ i „radi sa njom šta god želi“.On potvrđuje da je Kuba suverena država i da je mešanje u unutrašnje stvari druge zemlje nedopustivo, ali dodaje da „to više nikoga ne zanima“.„Zaboravite na međunarodno pravo — ono više ne postoji“, naglasio je ekspert.Ruski stručnjaci napominju da je zauzimanje Venecuele opravdano činjenicom da bi to moglo da obezbedi SAD ugljovodonicima, dok je vojna operacija na Bliskom istoku usmerena na jačanje Izraela i slabljenje Kine i Irana. Na Trampove izjave o zauzimanju Kube analitičari gledaju kao na deo informativnog i psihološkog pritiska.„Trampu nije potreban rat zbog Kube i on to ne želi. On želi nešto drugo — da promeni vlast na Kubi i učini je poslušnom. Pogledajte Venecuelu - nisu rušili sistem vlasti, nisu sproveli revoluciju. Umesto Madura, vlast je preuzela njegova zamenica Delsi Rodrigez. Potpisala je sve potrebne sporazume o nafti. Venecuela živi svojim životom, samo što naftu kontrolišu Amerikanci, a Venecuelanci dobijaju novac od toga. Isto će uraditi i sa Kubom”, kaže ekspert.Trampova uverenost da može promeniti situaciju na Kubi zasniva se na dva važna faktora, ocenjuje Svetov. Prvi faktor je činjenica da ljudi na Kubi teško žive, što otvara prostor za politički pritisak iznutra. To je jedina zemlja u zapadnoj hemisferi, gde postoji normirana raspodela hrane i koja živi na tuđim energetskim resursima. Venecuelanska nafta više ne stiže, infrastruktura je istrošena, energetski sistem je u lošem stanju. Kuba ostaje bez struje zbog kolapsa elektroenergetske mreže, a ljudi postaju uznemireni, navodi Svetov.„Drugi faktor je to što u SAD živi od milion i po do dva miliona kubanskih emigranata. Oni žive mnogo bolje nego njihovi sunarodnici na Kubi i šalju novac rodbini. To je takođe sredstvo pritiska. Zamislite mladog čoveka na Kubi koji živi u ograničenjima — kada je reč o korišćenju interneta, ograničenjima u putovanjima u inostranstvo i tako dalje, i onda on vidi Marka Rubija, sina kubanskih imigranata, koji je postao američki državni sekretar i razmatra se kao mogući kandidat za predsednika SAD. Mnogi senatori i kongresmeni su kubanskog porekla i onda se on pita - zašto su oni uspeli, dok ja ovde dobijam hleb na mrvice? To je borba ‘frižidera protiv televizora’. I na Kubi frižider može da pobedi televizor“, smatra Svetov.Međunarodno pravo više ne postoji — primer VenecuelaSvetov ističe da je međunarodno pravo umrlo, što su potvrdili i događaji u Venecueli.„O kakvom međunarodnom pravu možemo govoriti kada su oteli Madura?! Svi su već zaboravili na Madura, on je u zatvoru i ostaće tamo. Možda će biti suđenje, a možda ne. Kada su Amerikanci izvršili invaziju na Avganistan uhapsili su tamo razne ljude i prebacili ih u Gvantanamo, gde su zatvorni već četvrt veka. Kakvo pravo Amerikanci imaju na to? Kada američke trupe napadnu tankere ili druge brodove na otvorenom okeanu oni ne priznaju međunarodno pomorsko pravo. Sva ova priča o pravu je besmislena“, ocenio je Svetov.Vašington Kubu vidi kao „izuzetnu pretnju“ po nacionalnu bezbednost, napominje ekspert.Svetov takođe ukazuje da američka intervencija ne mora nužno da izazove veliki otpor naroda. Kao primer navodi Venecuelu, gde smena Madura nije dovela do revolucije i masovnih protesta.Što se tiče Moskve, pozicija je jasna — Rusija podržava Kubu i protivi se spoljnom mešanju u unutrašnje stvari te zemlje, kaže Svetov.Na kraju, Svetov ističe da će se nakon rešavanja situacije sa Iranom pažnja SAD verovatno okrenuti ka Kubi, a potom i ka drugim strateškim regionima kao što je Grenland.
https://lat.sputnikportal.rs/20260316/kubanska-elektroenergetska-mreza-u-kolapsu-oko-10-miliona-ljudi-bez-struje-1196960164.html
kuba
sad
venecuela
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
svet, svet – politika, analize i mišljenja, rusija, rusija – politika, kuba, sad, venecuela, donald tramp
svet, svet – politika, analize i mišljenja, rusija, rusija – politika, kuba, sad, venecuela, donald tramp
Hoće li Amerika oteti i predsednika Kube
Donald Tramp ne planira da vojnim putem zauzme Kubu, jer je trenutno glavni fokus Iran. Umesto direktnog sukoba, američki predsednik želi da u Havani postavi nove, „poslušne vlasti“.
Za to koristi ekonomske i socijalne probleme na ostrvu i uticaj kubanskih emigranata u Sjedinjenim Državama kao instrumente političkog pritiska, nastojeći da postigne kontrolu bez rata.
Ovako ruski politikolog Jurij Svetov
komentariše izjavu američkog lidera koji je rekao da smatra „čašću“ što može da „uzme Kubu“ i „radi sa njom šta god želi“.
„A zašto bi je osvajao? Zašto mi te reči tumačimo obavezno kao rat? On misli na nešto drugo - uzeti pod svoju kontrolu i pretvoriti Kubu u zemlju koja neće biti protivnik Sjedinjenih Američkih Država, već lojalna njima, baš kao što je urađeno sa Venecuelom. U suštini, priprema se sličan scenario. Neće oteti predsednika Kube, već ga smeniti i dovešće na vlast čoveka koji će voditi drugačiju politiku prema SAD“, smatra Svetov.
On potvrđuje da je Kuba suverena država i da je mešanje u unutrašnje stvari druge zemlje nedopustivo, ali dodaje da „to više nikoga ne zanima“.
„Zaboravite na međunarodno pravo — ono više ne postoji“, naglasio je ekspert.
Ruski stručnjaci napominju da je zauzimanje Venecuele opravdano činjenicom da bi to moglo da obezbedi SAD ugljovodonicima, dok je vojna operacija na Bliskom istoku usmerena na jačanje Izraela i slabljenje Kine i Irana. Na Trampove izjave o zauzimanju Kube analitičari gledaju kao na deo informativnog i psihološkog pritiska.
„Trampu nije potreban rat zbog Kube i on to ne želi. On želi nešto drugo — da promeni vlast na Kubi i učini je poslušnom. Pogledajte Venecuelu - nisu rušili sistem vlasti, nisu sproveli revoluciju. Umesto Madura, vlast je preuzela njegova zamenica Delsi Rodrigez. Potpisala je sve potrebne sporazume o nafti. Venecuela živi svojim životom, samo što naftu kontrolišu Amerikanci, a Venecuelanci dobijaju novac od toga. Isto će uraditi i sa Kubom”, kaže ekspert.
Trampova uverenost da može promeniti situaciju na Kubi zasniva se na dva važna faktora, ocenjuje Svetov. Prvi faktor je činjenica da ljudi na Kubi teško žive, što otvara prostor za politički pritisak iznutra. To je jedina zemlja u zapadnoj hemisferi, gde postoji normirana raspodela hrane i koja živi na tuđim energetskim resursima. Venecuelanska nafta više ne stiže, infrastruktura je istrošena, energetski sistem je u lošem stanju. Kuba ostaje bez struje zbog kolapsa elektroenergetske mreže, a ljudi postaju uznemireni, navodi Svetov.
„Drugi faktor je to što u SAD živi od milion i po do dva miliona kubanskih emigranata. Oni žive mnogo bolje nego njihovi sunarodnici na Kubi i šalju novac rodbini. To je takođe sredstvo pritiska. Zamislite mladog čoveka na Kubi koji živi u ograničenjima — kada je reč o korišćenju interneta, ograničenjima u putovanjima u inostranstvo i tako dalje, i onda on vidi Marka Rubija, sina kubanskih imigranata, koji je postao američki državni sekretar i razmatra se kao mogući kandidat za predsednika SAD. Mnogi senatori i kongresmeni su kubanskog porekla i onda se on pita - zašto su oni uspeli, dok ja ovde dobijam hleb na mrvice? To je borba ‘frižidera protiv televizora’. I na Kubi frižider može da pobedi televizor“, smatra Svetov.
Međunarodno pravo više ne postoji — primer Venecuela
Svetov ističe da je međunarodno pravo umrlo, što su potvrdili i događaji u Venecueli.
„O kakvom međunarodnom pravu možemo govoriti kada su oteli Madura?! Svi su već zaboravili na Madura, on je u zatvoru i ostaće tamo. Možda će biti suđenje, a možda ne. Kada su Amerikanci izvršili invaziju na Avganistan uhapsili su tamo razne ljude i prebacili ih u Gvantanamo, gde su zatvorni već četvrt veka. Kakvo pravo Amerikanci imaju na to? Kada američke trupe napadnu tankere ili druge brodove na otvorenom okeanu oni ne priznaju međunarodno pomorsko pravo. Sva ova priča o pravu je besmislena“, ocenio je Svetov.
Vašington Kubu vidi kao „izuzetnu pretnju“ po nacionalnu bezbednost, napominje ekspert.
Svetov takođe ukazuje da američka intervencija ne mora nužno da izazove veliki otpor naroda. Kao primer navodi Venecuelu, gde smena Madura nije dovela do revolucije i masovnih protesta.
Što se tiče Moskve, pozicija je jasna —
Rusija podržava Kubu i protivi se spoljnom mešanju u unutrašnje stvari te zemlje, kaže Svetov.
„Predsednik Putin je primio ministra spoljnih poslova Kube i izrazio mu svoju podršku. Govorimo Amerikancima da tako ne treba da postupaju i da pitanje vlasti na Kubi treba da rešavaju sami Kubanci. Međutim, mora se razumeti i ograničenost naših mogućnosti. Trenutno imamo energetsku blokadu Kube. Možemo li je prekinuti? Možemo pokušati, ali do čega će to dovesti?! Ovo nije 1962. godina, kada je bila Kubanska raketna kriza. Sovjetski Savez je bio spreman da ratuje zbog Kube. Sada nećemo ratovati zbog Kube, imamo dovoljno svojih problema. Dakle, izražavamo solidarnost, pokušavamo da ubedimo Amerikance da ne deluju tako agresivno, ali naše mogućnosti su ograničene“, navodi Svetov.
Na kraju, Svetov ističe da će se nakon rešavanja situacije sa Iranom pažnja SAD verovatno okrenuti ka Kubi, a potom i ka drugim strateškim regionima kao što je Grenland.
