https://lat.sputnikportal.rs/20260315/kritican-trenutak-sta-se-to-desava-u-pristini-video-1196908032.html

Kritičan trenutak: Šta se to dešava u Prištini? /video/

Kritičan trenutak: Šta se to dešava u Prištini? /video/

Sputnik Srbija

Dve vrste stabilnosti – politička i društvena, nisu iste kategorije. Međusobno su zavisne i isprepletane, ali ipak i različite. Prilikom kontekstualizacije... 15.03.2026, Sputnik Srbija

2026-03-15T15:08+0100

2026-03-15T15:08+0100

2026-03-15T15:08+0100

emisija „prorok“

srbija

srbija – politika

podkast

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/11/1195947170_0:85:3071:1812_1920x0_80_0_0_9815fd911c868044b5488683f95a54f5.jpg

Reklo bi se čak i da se nepovratno menja, i pored toga što se manifestacije promena teško uočavaju, a o nepovratnosti procesa gotovo i ne govori. O čemu se zapravo radi?Posmatrajući iz ugla rezultata izbora i funkcionisanja institucija – u Beogradu postoji politička stabilnost. Međutim, polarizacija u društvu i napetosti koje traje ukazuju da ove druge vrste stabilnosti nema. U Prištini je situacija obrnuta. Društvene stabilnosti i dalje ima, homogenizacija i mobilizacija albanskog stanovišta projektuju se po jasnoj trajektoriji, ali su zemljotresi na političkoj sceni učinili da u funkcionisanju institucija malo šta više zavisi od rezultata izbora.Sa stanovišta Prištine, na „društvenom planu“ sve je u najboljem mogućem redu. Neki rezultati ostvareni su na polju ekonomije i zaokruživanju „državnosti“, ali „noseći stub“ homogenizacije i dalje ostaje odnos prema Beogradu.Haos u PrištiniEntoni Smit je opisao kako se oblikuju stereotipi „mi“ i „oni“ što je jako značajno za izgradnju nacionalnog identiteta. Nažalost, „slika o srpskom neprijatelju“ u sferama kolektivnog svesnog i podsvesnog kod kosovsko-metohijskih Albanaca ostavlja upečatljiv otisak. Međutim, političke stabilnosti nema. Na albanskoj političkoj sceni odigrava se potpuna haotizacija i to se više ne može vratiti u „normalne tokove“.Tekući sukob između Vjose Osmani i Aljbina Kurtija nije samo vrhunac krize u njihovim međusobnim relacijama koja traje od 2024. godine, već i najava novog kruga destabilizacije.U međuveremenu, tokom 2025. godine dva puta su održavani parlamentarni izbori. Nakon prvih, usled nepostojanja većine, ni posle 54 pokušaja nije konstituisana skupština. Nakon drugih su ponovo brojani glasovi, zato što je evidentirana masovna krađa.Samoopredeljenje jeste sakupilo većinu za konstituisanje skupštine i izbor vlade i posle ponovonog brojanja glasova, ali niti Kurtiju pada napamet da ponovo predloži Osmanijevu za mesto predsednika, niti njegova partija može osigurati 80 glasova za izbor svog kandidata.Pošto su rokovi za kandidovanje istekli, Vjosa Osmani iskoristila je priliku da raspusti parlament. Zbog toga će novu krizu opet rešavati sud, koji je do 31. marta izrekao privremenu meru o zabrani bilo kakve radnje u vezi sa raspuštanjem skupštine. Inače, Osmanijeva se poziva na istraživanja javnog mnjenja po kojima bi 84% Albanaca baš nju želelo da vidi opet na istoj funkciji.Istovremeno, treba istaći i da je njena partija Godža bila deo liste Samoopredeljenja i da ima svoje poslanike u skupštini, što je važno za kalkulacije o parlamentarnoj većini. Paralelno sa ovom haotizacijom, vrlo brzo očekuje se presuda za ratne zločine haškog specijalizovanog veća Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.Tužilaštvo je tražilo 45 godina zatvora, što je izazvalo burne reakcije albanske javnosti i dodatno je ujedinjavalo.Ostao samo jedan faktorUsled ove haotizacije, na političkoj sceni više nema faktora homogenizacije i mobilizacije, osim jednog! Taj jedan „dolazi“ iz „polja“ društvene stabilnosti i to je „slika neprijatelja“.Praktično, jedini način za osiguravanje kakve – takve političke stabilnosti jeste „potiskivanje neprijatelja“ ili „pobeda nad neprijateljem“. Insistiranje na primeni zakona o strancima, onda i svemu što nakon toga sledi, a uključuje i postepeno preuzimanje srpske kulturne (crkvene) baštine, podrazumeva „potiskivanja“ i „pobede“ što je važno ne samo iz geopolitičkih razloga, već i da bi se sačuvala podnošljiva politička (ne)stabilnost.Izricanje presude u Hagu, u tom kontekstu, može biti kritičan trenutak koji će rezultirati emocionalnim reakcijama, možda se i manifestovati kakvim radikalnijim postupcima, ali svakako utvrditi „sliku neprijatelja“.Rastu šanse za konfliktRezultat ukrštanja dva procesa, onog u Beogradu koji se tiče doživljaja poniženja i koji će uzrokovati sve upornije zahteve da se dosadašnja politika menja, i onog u Prištini koji će se temeljiti na još „tvrđem“ odnosu prema Srbima (pošto drugih faktora homogenizacije i mobilizacije nema, a alternativa je haotizacija koja može „proizvesti“ unutrašnja sukobljavanja) biće rast konfliktnog potencijala.Dopadalo nam se ili ne, to je stvar nekih zakonomernosti koje se javljaju u uobličavanju i usmeravanju političkih (makro)procesa.Zavaravanja kako se kriza može doveka kontrolisati i da će se tu nešto relativizovati i odugovlačiti posredovanjem EU dolaze na naplatu. Krčag ide na vodu dok se ne razbije.Isto tako, zavaravanja same EU kako će neprestanim pritiscima na Srbiju uspeti da „završi posao“ dolaze na naplatu. Možeš raditi šta hoćeš, ali ne možeš dokle hoćeš. U EU ionako nema nikakve stabilnosti – ni političke ni društvene.Naposletku, na naplatu dolaze i zavaravanja o tome kako se „državnost“ može zidati na jednoj temi i u jednom projektovanom odnosu. Neprekidno iznositi „sliku neprijatelja“ zarad prevazilaženja tekućih kriza i pozivati se na jedno te isto dovodi do kulminacije. Plus, svaka akcija rađa reakciju.Situacija na Kosovu i Metohiji i oko Kosova i Metohije se menja i to se menja ka lošijoj. Još gore je što se gotovo svi zainteresovani akteri prave kako to ne primećuju. Najgori su oni površni, koji sve mere nekakvim banalnim idikatorima, pošto takvi apsolutno ništa i ne mogu primetiti. Zavaravanja i dalje traju, iako su nas dovela u ovu situaciju.Pogledajte i:

2026

Vesti

sr_RS

emisija „prorok“, srbija – politika, podkast