https://lat.sputnikportal.rs/20260312/drugaciji-pogled-na-djindjica-i-milosevica-iz-ugla-novog-svetskog-haosa--1196823980.html
Drugačiji pogled na Đinđića i Miloševića iz ugla novog svetskog haosa
Drugačiji pogled na Đinđića i Miloševića iz ugla novog svetskog haosa
Sputnik Srbija
Slobodan Milošević i Zoran Đinđić pripadali su istom istorijskom vremenu velikog globalnog preokreta, ali su u njemu igrali potpuno različite uloge. Dok je... 12.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-12T21:03+0100
2026-03-12T21:03+0100
2026-03-12T21:03+0100
srbija
srbija
srbija – politika
zoran đinđić
slobodan milošević
godišnjica
slobodan reljić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/0c/1196808955_0:246:3071:1973_1920x0_80_0_0_8005133b6fdafada4133df5f450d69fd.jpg
Sociolog i novinar Slobodan Reljić smatra da se percepcija Slobodana Miloševića tokom protekle dve decenije značajno promenila i da će se taj proces nastaviti kako vreme bude prolazilo i kako se bude menjao globalni politički kontekst.Prema njegovim rečima, Milošević je tokom devedesetih godina bio posmatran gotovo isključivo kroz prizmu sukoba sa Zapadom i ratova koji su pratili raspad Jugoslavije. Međutim, danas se ta uloga sve češće sagledava u širem međunarodnom okviru.U čemu se promenila percepcija Slobodana MiloševićaOn objašnjava da su se u međuvremenu promenile i međunarodne okolnosti, pa se sve češće povlače paralele između tadašnjih događaja i savremenih geopolitičkih sukoba.Prema njegovom mišljenju, upravo taj širi međunarodni kontekst utiče na promenu načina na koji se posmatra Miloševićeva politika.On podseća da je Milošević delovao u uslovima snažnog međunarodnog pritiska, sankcija i političke izolacije. Upravo zbog toga, smatra on, Miloševićeva politika se danas sve češće tumači kao pokušaj očuvanja određenog stepena državne autonomije. Milošević je bio čovek koji je dolazio iz državnog sistema koji je imao svoju vojsku, policiju, institucije, industriju i u tom smislu predstavljao je političku strukturu koja je poticala iz jugoslovenskog državnog sistema. Reljić smatra da će se sa istorijske distance sve više raspravljati upravo o toj dimenziji Miloševićeve politike.Đinđićev politički zaokretKada govori o Zoranu Đinđiću, Reljić smatra da je i njegova politička uloga složenija nego što se danas često predstavlja.On podseća da je Đinđić tokom devedesetih bio jedan od glavnih predstavnika političke opcije koja je zagovarala brzu integraciju Srbije u zapadne političke i ekonomske strukture.Međutim, prema njegovim rečima, dolazak na vlast doneo je promenu perspektive i upravo taj uvid u realne odnose moći uticao je na određene promene u Đinđićevom političkom razmišljanju.Prema njegovom mišljenju, Đinđić je u poslednjem periodu života počeo da razmišlja o pitanju državnog interesa Srbije u mnogo širem kontekstu nego ranije.U tom smislu, smatra on, Đinđić je počeo da izlazi iz okvira uloge koja mu je bila namenjena u procesu tranzicije.Kosovo kao državno pitanjeJedno od pitanja na kome se taj politički zaokret, prema Reljićevim rečima, mogao jasno videti bilo je pitanje Kosova.On ističe da je Đinđić počeo da razmatra Kosovo kao pitanje državnog suvereniteta, a ne samo kao politički problem koji treba rešiti u okviru međunarodnih pregovora. Prema njegovom mišljenju, Đinđić je u tom trenutku počeo da razume da pitanje Kosova nije samo pitanje političkih reformi ili međunarodnih integracija.On smatra da je upravo u tom trenutku došlo do određene promene u percepciji Đinđićeve politike i na Zapadu i da je od „predvodnika otpora“ postao „novi Milošević“.Dve figure jednog istorijskog vremenaPrema Reljićevom mišljenju, Milošević i Đinđić ne mogu da se posmatraju kao potpuno suprotstavljene istorijske figure bez razumevanja šireg konteksta u kome su delovali, jer ne radi se o ličnim politikama, već o istorijskim ulogama – obojica su delovali u vremenu velikih istorijskih lomova koji su zahvatili čitavu Evropu.Bilo je to istorijsko vreme velikih promena i velikih sukoba, a Milošević i Đinđić predstavljali su različite političke odgovore na isti istorijski trenutak.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – politika, zoran đinđić, slobodan milošević, godišnjica, slobodan reljić
srbija, srbija – politika, zoran đinđić, slobodan milošević, godišnjica, slobodan reljić
Drugačiji pogled na Đinđića i Miloševića iz ugla novog svetskog haosa
Slobodan Milošević i Zoran Đinđić pripadali su istom istorijskom vremenu velikog globalnog preokreta, ali su u njemu igrali potpuno različite uloge. Dok je Milošević pokušavao da očuva državni i ekonomski sistem koji je postojao u Jugoslaviji, Đinđić se zalagao za brzo uklapanje Srbije u zapadni politički i ekonomski poredak.
Sociolog i novinar Slobodan Reljić smatra da se percepcija Slobodana Miloševića tokom protekle dve decenije značajno promenila i da će se taj proces nastaviti kako vreme bude prolazilo i kako se bude menjao globalni politički kontekst.
Prema njegovim rečima, Milošević je tokom devedesetih godina bio posmatran gotovo isključivo kroz prizmu sukoba sa Zapadom i ratova koji su pratili raspad Jugoslavije. Međutim, danas se ta uloga sve češće sagledava u širem međunarodnom okviru.
„Miloševićeva uloga u međunarodnim odnosima vremenom će postajati sve pozitivnija“, veruje Reljić.
U čemu se promenila percepcija Slobodana Miloševića
On objašnjava da su se u međuvremenu promenile i međunarodne okolnosti, pa se sve češće povlače paralele između tadašnjih događaja i savremenih geopolitičkih sukoba.
„Kada danas govorite o Iranu ili o drugim državama koje su pod pritiskom Zapada, vrlo često se priča vraća na bombardovanje Srbije. To je postalo referentna tačka za razumevanje načina na koji funkcioniše međunarodna politika“, navodi Reljić.
Prema njegovom mišljenju, upravo taj širi međunarodni kontekst utiče na promenu načina na koji se posmatra Miloševićeva politika.
„U vreme kada se to događalo, Jugoslavija je bila gotovo potpuno izolovana. Danas imate mnogo širu sliku i vidite da se slični mehanizmi političkog pritiska koriste i u drugim delovima sveta“, ističe naš sagovornik.
On podseća da je Milošević delovao u uslovima snažnog međunarodnog pritiska, sankcija i političke izolacije. Upravo zbog toga, smatra on, Miloševićeva politika se danas sve češće tumači kao pokušaj očuvanja određenog stepena državne autonomije.
Milošević je bio čovek koji je dolazio iz državnog sistema koji je imao svoju vojsku, policiju, institucije, industriju i u tom smislu predstavljao je političku strukturu koja je poticala iz jugoslovenskog državnog sistema. Reljić smatra da će se sa istorijske distance sve više raspravljati upravo o toj dimenziji Miloševićeve politike.
Đinđićev politički zaokret
Kada govori o Zoranu Đinđiću, Reljić smatra da je i njegova politička uloga složenija nego što se danas često predstavlja.
On podseća da je Đinđić tokom devedesetih bio jedan od glavnih predstavnika političke opcije koja je zagovarala brzu integraciju Srbije u zapadne političke i ekonomske strukture.
„Đinđić je pripadao toj ideji da Srbija treba što brže da uđe u zapadni sistem“, kaže Reljić.
Međutim, prema njegovim rečima, dolazak na vlast doneo je promenu perspektive i upravo taj uvid u realne odnose moći uticao je na određene promene u Đinđićevom političkom razmišljanju.
„Počeo je da shvata da sistem ne može da funkcioniše tako da je najveća sreća jedne zemlje to što služi nečijem tuđem interesu“, kaže Reljić.
Prema njegovom mišljenju, Đinđić je u poslednjem periodu života počeo da razmišlja o pitanju državnog interesa Srbije u mnogo širem kontekstu nego ranije.
„To je bio trenutak kada je počeo da razmišlja o tome kako da država ima sopstveni interes u tom sistemu“, navodi Reljić.
U tom smislu, smatra on, Đinđić je počeo da izlazi iz okvira uloge koja mu je bila namenjena u procesu tranzicije.
„On je u jednom trenutku počeo da shvata da stvari ne funkcionišu baš onako kako su predstavljane u toj tranzicionoj priči“, kaže Reljić.
Kosovo kao državno pitanje
Jedno od pitanja na kome se taj politički zaokret, prema Reljićevim rečima, mogao jasno videti bilo je pitanje Kosova.
On ističe da je Đinđić počeo da razmatra Kosovo kao pitanje državnog suvereniteta, a ne samo kao politički problem koji treba rešiti u okviru međunarodnih pregovora. Prema njegovom mišljenju, Đinđić je u tom trenutku počeo da razume da pitanje Kosova nije samo pitanje političkih reformi ili međunarodnih integracija.
„To je državno pitanje, a kada je nešto državno pitanje, onda ono podrazumeva i nacionalni interes“, objašnjava Reljić.
On smatra da je upravo u tom trenutku došlo do određene promene u percepciji Đinđićeve politike i na Zapadu i da je od „predvodnika otpora“ postao „novi Milošević“.
Dve figure jednog istorijskog vremena
Prema Reljićevom mišljenju, Milošević i Đinđić ne mogu da se posmatraju kao potpuno suprotstavljene istorijske figure bez razumevanja šireg konteksta u kome su delovali, jer ne radi se o ličnim politikama, već o istorijskim ulogama – obojica su delovali u vremenu velikih istorijskih lomova koji su zahvatili čitavu Evropu.
Bilo je to istorijsko vreme velikih promena i velikih sukoba, a Milošević i Đinđić predstavljali su različite političke odgovore na isti istorijski trenutak.
