https://lat.sputnikportal.rs/20260311/satelit-tezak-600-kilograma-danas-ce-pasti-na-zemlju-1196754263.html
Satelit težak 600 kilograma danas će pasti na Zemlju
Satelit težak 600 kilograma danas će pasti na Zemlju
Sputnik Srbija
NASA-in satelit Van Alen Probe A, koji je više od decenije proučavao radijacione pojaseve oko Zemlje, uskoro će se vratiti u atmosferu naše planete nakon skoro... 11.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-11T12:08+0100
2026-03-11T12:08+0100
2026-03-11T12:08+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
satelit
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/01/1187400111_0:18:720:423_1920x0_80_0_0_4cac4f73b8036ed990952c70e41a397f.jpg
Naučnici ističu da je veoma teško precizno odrediti mesto gde će satelit pasti. Putanja ponovnog ulaska satelita zavisi od više faktora, uključujući atmosferske uslove i brzinu kojom se letelica spušta ka Zemlji.Ipak, stručnjaci smatraju da će eventualni preživeli fragmenti najverovatnije pasti u okean. Pošto oko 70 odsto Zemljine površine pokriva voda, verovatnoća da delovi satelita padnu u blizini naseljenih područja veoma je mala.Svemirske agencije procenjuju da je verovatnoća da satelit povredi nekoga na Zemlji oko 1 prema 4.200. Zbog toga zvaničnici poručuju da nema razloga za zabrinutost, iako se događaj pažljivo prati.Ponovni ulazak satelita često je teško precizno predvideti, pa naučnici obično navode vremenski okvir od nekoliko sati, pa čak i čitavog dana. Ulazak se očekuje danas ali atmosferski uslovi mogu značajno uticati na brzinu spuštanja letelice. Trenutno predviđanje uključuje moguću grešku od oko 24 sata.Šta je satelit Van Alen ProbeVan Alen Probe A, lansiran je u avgustu 2012. godine zajedno sa identičnim satelitom Van Alen Probe B. Misija je imala cilj da proučava radijacione pojaseve koji okružuju Zemlju, poznate kao Van Alenovi pojasevi.Ove oblasti sadrže visokoenergetske naelektrisane čestice koje zadržava Zemljino magnetno polje. Njihovo proučavanje pomaže naučnicima da bolje razumeju kako takozvano svemirsko vreme utiče na satelite, astronaute i tehnologiju na Zemlji.Dve sonde kretale su se u eliptičnoj orbiti oko planete, između približno 618 kilometara i 30.415 kilometara iznad Zemlje.Misija je prvobitno planirana da traje samo dve godine, ali su obe letelice radile mnogo duže nego što je očekivano. Sonda A prikupljala je naučne podatke do oktobra 2019. godine, dok je sonda B radila do jula iste godine.Zašto se satelit sada vraća na ZemljuStručnjaci veruju da je povećana solarna aktivnost uticala na raniji povratak satelita.Sunčeva aktivnost može zagrejati i proširiti gornje slojeve Zemljine atmosfere. Kada se to dogodi, sateliti u orbiti nailaze na veći otpor vazduha, što ih postepeno usporava i spušta ka planeti.Naučnici smatraju da je upravo to povećano trenje u atmosferi dovelo do toga ovaj satelit izgubi visinu i počne da se vraća ka Zemlji.Šta će biti sa drugim satelitomDok se očekuje da Van Alen Probe A ove nedelje uđe u Zemljinu atmosferu, njegov „blizanac“ će u orbiti ostati još nekoliko godina.Naučnici procenjuju da bi Van Alen Probe B mogao da se vrati na Zemlju tek oko 2030. godine, jer se nalazi na nešto višoj orbiti i sporije gubi visinu.I nakon završetka misije, podaci koje su prikupile ove sonde i dalje pomažu naučnicima da bolje razumeju svemirsko vreme, bezbednost satelita i dugoročno ponašanje objekata koji kruže oko Zemlje, prenosi Bi-Bi-Si.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, satelit
nauka i tehnologija, društvo, satelit
Satelit težak 600 kilograma danas će pasti na Zemlju
NASA-in satelit Van Alen Probe A, koji je više od decenije proučavao radijacione pojaseve oko Zemlje, uskoro će se vratiti u atmosferu naše planete nakon skoro 14 godina provedenih u orbiti. Naučnici očekuju da će većina letelice izgoreti prilikom ponovnog ulaska u atmosferu, dok bi nekoliko manjih fragmenata moglo da preživi i padne na Zemlju.
Naučnici ističu da je veoma teško precizno odrediti mesto gde će satelit pasti. Putanja ponovnog ulaska satelita zavisi od više faktora, uključujući atmosferske uslove i brzinu kojom se letelica spušta ka Zemlji.
Ipak, stručnjaci smatraju da će eventualni preživeli fragmenti najverovatnije pasti u okean. Pošto oko 70 odsto Zemljine površine pokriva voda, verovatnoća da delovi satelita padnu u blizini naseljenih područja veoma je mala.
Svemirske agencije procenjuju da je verovatnoća da satelit povredi nekoga na Zemlji oko 1 prema 4.200. Zbog toga zvaničnici poručuju da nema razloga za zabrinutost, iako se događaj pažljivo prati.
Ponovni ulazak satelita često je teško precizno predvideti, pa naučnici obično navode vremenski okvir od nekoliko sati, pa čak i čitavog dana. Ulazak se očekuje danas ali atmosferski uslovi mogu značajno uticati na brzinu spuštanja letelice. Trenutno predviđanje uključuje moguću grešku od oko 24 sata.
Šta je satelit Van Alen Probe
Van Alen Probe A, lansiran je u avgustu 2012. godine zajedno sa identičnim satelitom Van Alen Probe B. Misija je imala cilj da proučava radijacione pojaseve koji okružuju Zemlju, poznate kao Van Alenovi pojasevi.
Ove oblasti sadrže visokoenergetske naelektrisane čestice koje zadržava Zemljino magnetno polje. Njihovo proučavanje pomaže naučnicima da bolje razumeju kako takozvano svemirsko vreme utiče na satelite, astronaute i tehnologiju na Zemlji.
Dve sonde kretale su se u eliptičnoj orbiti oko planete, između približno 618 kilometara i 30.415 kilometara iznad Zemlje.
Misija je prvobitno planirana da traje samo dve godine, ali su obe letelice radile mnogo duže nego što je očekivano. Sonda A prikupljala je naučne podatke do oktobra 2019. godine, dok je sonda B radila do jula iste godine.
Zašto se satelit sada vraća na Zemlju
Stručnjaci veruju da je povećana solarna aktivnost uticala na raniji povratak satelita.
Sunčeva aktivnost može zagrejati i proširiti gornje slojeve Zemljine atmosfere. Kada se to dogodi, sateliti u orbiti nailaze na veći otpor vazduha, što ih postepeno usporava i spušta ka planeti.
Naučnici smatraju da je upravo to povećano trenje u atmosferi dovelo do toga ovaj satelit izgubi visinu i počne da se vraća ka Zemlji.
Šta će biti sa drugim satelitom
Dok se očekuje da Van Alen Probe A ove nedelje uđe u Zemljinu atmosferu, njegov „blizanac“ će u orbiti ostati još nekoliko godina.
Naučnici procenjuju da bi Van Alen Probe B mogao da se vrati na Zemlju tek oko 2030. godine, jer se nalazi na nešto višoj orbiti i sporije gubi visinu.
I nakon završetka misije, podaci koje su prikupile ove sonde i dalje pomažu naučnicima da bolje razumeju svemirsko vreme, bezbednost satelita i dugoročno ponašanje objekata koji kruže oko Zemlje,
prenosi Bi-Bi-Si.
