https://lat.sputnikportal.rs/20260310/da-bi-spasile-imidz-sad-primorane-da-ublaze-sankcije-rusiji-olivera-ikodinovic-1196713286.html
Da bi spasile imidž, SAD primorane da ublaže sankcije Rusiji
Da bi spasile imidž, SAD primorane da ublaže sankcije Rusiji
Sputnik Srbija
Sjedinjene Američke Države faktički su primorane da ublaže deo sankcija protiv ruskog energetskog sektora, jer će zbog mogućeg deficita kupci ruske nafte... 10.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-10T22:27+0100
2026-03-10T22:27+0100
2026-03-10T22:27+0100
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – ekonomija
energenti
energetika
nafta
gas
svet
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111214/28/1112142856_0:240:4600:2828_1920x0_80_0_0_76af6c0377894415ef99baaca275c3c8.jpg
Ovo je ocena Aleksandra Frolova, zamenika generalnog direktora ruskog Instituta za nacionalnu energetiku, povodom navoda zapadnih medija da administracija Donalda Trampa razmatra mogućnost ublažavanja sankcija Rusiji u energetskom sektoru.Zatvaranje Ormurskog tesnaca moglo bi da dovede do ozbiljnih ekonomskih posledica, jer predstavlja strateški uski kanal kroz koji prolazi skoro petina globalne ponude nafte, što ga čini ključnim za stabilnost energetskih snabdevanja i vrlo osetljivim na poremećaje.Tramp je potvrdio saznanja medija da je doneta odluka da se ukinu sankcije prema nekim zemljama koje se odnose na isporuke nafte, kako bi se snizile i kontrolisale cene, ali nije precizirao na koje se tačno zemlje ove mere odnose.„Imamo izjave o tome da će Rusiji biti ukinute sankcije, tačnije deo sankcija koje su uvedene protiv naftnog sektora Ruske Federacije biće suspendovane. Zašto na te izjave gledam kao na verbalnu intervenciju? Zato što će kupci ionako početi da krše bilo koje sankcije u uslovima rastućeg deficita. Dakle, ovakve izjave Sjedinjenih Država su istovremeno i čisto diplomatski korak koji im omogućava sačuvaju imidž. To zvuči otprilike ovako: ‘Niste vi pohitali da kupujete rusku naftu ignorišući naše sankcije, već vam mi dozvoljavamo da kupujete rusku naftu jer smo suspendovali deo sankcija’“, kaže ekspert.Istovremeno, objašnjava Frolov, ovaj potez služi da se tržište umiri, jer ukidanje dela sankcija signalizira trgovcima da će potencijalni deficit nafte verovatno biti izbegnut, jer će Rusija nastaviti da isporučuje naftu bez ograničenja sankcijama.„Deficit neće u potpunosti biti izbegnut ako konflikt ne bude okončan. Ja sam više nego uveren da će deo sankcija biti suspendovan jer, ako to ne bude zvanično učinjeno - svi će ih ignorisati u praksi i svima će biti jasno da je ‘kralj go’, ako Donalda Trampa možemo nazvati kraljem. Potražnja za ruskom naftom ionako je prilično visoka i biće dodatno podstaknuta smanjenjem ponude od strane drugih velikih dobavljača“, kaže ekspert.Rusija ostaje pouzdan partner u energetskom sektoruNa pitanje kako će eventualno ublažavanje sankcija uticati na izvoz ruske nafte i poziciju Rusije na svetskom energetskom tržištu Frolov kaže da je izvoz ruske nafte ionako na prilično visokom nivou, nešto nižem od dozvoljenog u okviru sporazuma OPEK+.„Dakle, značajnog povećanja izvoza neće biti, jednostavno zato što je proizvodnja u Rusiji ionako već na visokom nivou. Pretpostavka je da u toku razvoja krize možemo povećati isporuke na svetsko tržište za dodatnih oko 300 hiljada barela, a pri tome moguć deficit je od 10 do 15 miliona barela. Naravno, Rusija može više investirati u proizvodnju i proširiti proizvodnju, ali budimo iskreni - prvo, to zahteva vreme, a do tada konflikt možda bude završen i za tom naftom neće biti nikakve potrebe. U svakom slučaju, pozicije će se ojačati, jer je potražnja i bez toga prilično visoka“, kaže Frolov.Rusija u svakom slučaju ne može da zadovolji sve potrebe za naftom, jer bi prema sadašnjem stanju, mogući deficit na tržištu mogao da iznosi čak 100 do 150 odsto ukupne proizvodnje Rusije.„Dakle, da bismo kompenzovali nastali deficit trebalo bi da udvostručimo proizvodnju. Očigledno je da je to nemoguće. Čak i teorijski nije moguće zamisliti takav rast”, ocenjuje Frolov.Prema njegovim rečima, Rusija ostaje pouzdan partner u energetskom sektoru, posebno kada je reč o redovnim isporukama nafte i gasa, obezbeđujući stabilnost snabdevanja čak i u uslovima globalne neizvesnosti.Što se tiče budućih cena na svetskom tržištu nafte, situacija ostaje izuzetno neizvesna, kaže Frolov. Mogući raspon cena kreće se od 50 do čak 1.000 dolara po barelu, u zavisnosti od razvoja konflikta. Ako se rat na Bliskom istoku okonča, trgovce bi mogla obuzeti euforija, što bi dovelo do pada cena ispod prethodnog nivoa. S druge strane, ako konflikt eskalira, cene mogu naglo porasti – na 200, 300, 500 ili čak 1000 dolara po barelu, u zavisnosti od toga kako tržište reaguje, zaključio je ekspert.Pojedini ruski eksperti smatraju da u bliskoj budućnosti ne treba očekivati formalno ukidanje sankcija na ruske energente od strane EU, ali bi se, kako smatraju, mogao ostaviti prostor državama članicama da u slučaju vanredne situacije same traže dobavljače, odnosno rešenja za snabdevanje energijom. To bi u praksi moglo da otvori „rupu“ u sankcionom režimu koja bi evropske zemlje ponovo dovela do ruske nafte i gasa.Delimično, to se već i dešava. Sjedinjene Američke Države su izuzele nemački ogranak „Rosnjefta“ od sankcija, a takođe ni EU ne osuđuje Mađarsku i Slovačku, koji se aktivno bore za naftovod „Družba“ koji ide preko Ukrajine.
https://lat.sputnikportal.rs/20260310/srbija-ima-garantovane-kolicine-gasa-iz-rusije-1196703155.html
sad
bliski istok
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, energenti, energetika, nafta, gas, svet, svet – politika, svet – ekonomija, sad, evropska unija (eu), sankcije, bliski istok, rat
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, energenti, energetika, nafta, gas, svet, svet – politika, svet – ekonomija, sad, evropska unija (eu), sankcije, bliski istok, rat
Da bi spasile imidž, SAD primorane da ublaže sankcije Rusiji
Sjedinjene Američke Države faktički su primorane da ublaže deo sankcija protiv ruskog energetskog sektora, jer će zbog mogućeg deficita kupci ruske nafte ignorisati zabrane. Administracija formalno popušta restriktivne mere i tako umiruje tržište u uslovima napetosti i neizvesnosti izazvane ratom na Bliskom istoku.
Ovo je ocena Aleksandra Frolova, zamenika generalnog direktora ruskog Instituta za nacionalnu energetiku, povodom navoda zapadnih medija da
administracija Donalda Trampa razmatra mogućnost ublažavanja sankcija Rusiji u energetskom sektoru.
Zatvaranje Ormurskog tesnaca moglo bi da dovede do ozbiljnih ekonomskih posledica, jer predstavlja strateški uski kanal kroz koji prolazi skoro petina globalne ponude nafte, što ga čini ključnim za stabilnost energetskih snabdevanja i vrlo osetljivim na poremećaje.
„Trenutno na tržištu nafte nema deficita, ali postoji prekid isporuka. Razlika je u tome što, ako se uskoro isporuke kroz Ormuski moreuz obnove deficita neće biti, osim nekih lokalnih izbijanja nestašice nafte. Na takav razvoj situacije aktuelna administracija američkog predsednika i te kako računa. Oni se nadaju da će uspeti da okončaju konflikt u bliskoj budućnosti. Zbog toga sada vidimo veliki broj različitih medijskih objava čiji je cilj obaranje cena na svetskom tržištu nafte. Tako, na primer, vidimo neke vesti i pozivanje na izvore koji navode da će Iran početi da propušta brodove, ali će uzimati za to dodatnu taksu i tome slično“, kaže ekspert.
Tramp je potvrdio saznanja medija da je doneta odluka da se ukinu sankcije prema nekim zemljama koje se odnose na isporuke nafte, kako bi se snizile i kontrolisale cene, ali nije precizirao na koje se tačno zemlje ove mere odnose.
„Imamo izjave o tome da će Rusiji biti ukinute sankcije, tačnije deo sankcija koje su uvedene protiv naftnog sektora Ruske Federacije biće suspendovane. Zašto na te izjave gledam kao na verbalnu intervenciju? Zato što će kupci ionako početi da krše bilo koje sankcije u uslovima rastućeg deficita. Dakle, ovakve izjave Sjedinjenih Država su istovremeno i čisto diplomatski korak koji im omogućava sačuvaju imidž. To zvuči otprilike ovako: ‘Niste vi pohitali da kupujete rusku naftu ignorišući naše sankcije, već vam mi dozvoljavamo da kupujete rusku naftu jer smo suspendovali deo sankcija’“, kaže ekspert.
Istovremeno, objašnjava Frolov, ovaj potez služi da se tržište umiri, jer ukidanje dela sankcija signalizira trgovcima da će potencijalni deficit nafte verovatno biti izbegnut, jer će Rusija nastaviti da isporučuje naftu bez ograničenja sankcijama.
„Deficit neće u potpunosti biti izbegnut ako konflikt ne bude okončan. Ja sam više nego uveren da će deo sankcija biti suspendovan jer, ako to ne bude zvanično učinjeno - svi će ih ignorisati u praksi i svima će biti jasno da je ‘kralj go’, ako Donalda Trampa možemo nazvati kraljem. Potražnja za ruskom naftom ionako je prilično visoka i biće dodatno podstaknuta smanjenjem ponude od strane drugih velikih dobavljača“, kaže ekspert.
Rusija ostaje pouzdan partner u energetskom sektoru
Na pitanje kako će eventualno ublažavanje sankcija uticati na izvoz ruske nafte i poziciju Rusije na svetskom energetskom tržištu Frolov kaže da je izvoz ruske nafte ionako na prilično visokom nivou, nešto nižem od dozvoljenog u okviru sporazuma OPEK+.
„Dakle, značajnog povećanja izvoza neće biti, jednostavno zato što je proizvodnja u Rusiji ionako već na visokom nivou. Pretpostavka je da u toku razvoja krize možemo povećati isporuke na svetsko tržište za dodatnih oko 300 hiljada barela, a pri tome moguć deficit je od 10 do 15 miliona barela. Naravno, Rusija može više investirati u proizvodnju i proširiti proizvodnju, ali budimo iskreni - prvo, to zahteva vreme, a do tada konflikt možda bude završen i za tom naftom neće biti nikakve potrebe. U svakom slučaju, pozicije će se ojačati, jer je potražnja i bez toga prilično visoka“, kaže Frolov.
Rusija u svakom slučaju ne može da zadovolji sve potrebe za naftom, jer bi prema sadašnjem stanju, mogući deficit na tržištu mogao da iznosi čak 100 do 150 odsto ukupne proizvodnje Rusije.
„Dakle, da bismo kompenzovali nastali deficit trebalo bi da udvostručimo proizvodnju. Očigledno je da je to nemoguće. Čak i teorijski nije moguće zamisliti takav rast”, ocenjuje Frolov.
Prema njegovim rečima, Rusija ostaje pouzdan partner u energetskom sektoru, posebno kada je reč o redovnim isporukama nafte i gasa, obezbeđujući stabilnost snabdevanja čak i u uslovima globalne neizvesnosti.
„Svi koji su zaključili dugoročne ugovore sa Rusijom, svi koji su povezani sa Rusijom preko cevovoda, svi koji ne prekidaju odnose sa Rusijom, svi koji ne sprovode čudne manevre u prodaji ruskih aktiva, svi mogu računati na stabilnost isporuka od strane Ruske Federacije, koliko god je to moguće u trenutnim uslovima“, istakao je ekspert.
Što se tiče budućih cena na svetskom tržištu nafte, situacija ostaje izuzetno neizvesna, kaže Frolov. Mogući raspon cena kreće se od 50 do čak 1.000 dolara po barelu, u zavisnosti od razvoja konflikta. Ako se rat na Bliskom istoku okonča, trgovce bi mogla obuzeti euforija, što bi dovelo do pada cena ispod prethodnog nivoa. S druge strane, ako konflikt eskalira, cene mogu naglo porasti – na 200, 300, 500 ili čak 1000 dolara po barelu, u zavisnosti od toga kako tržište reaguje, zaključio je ekspert.
Pojedini ruski eksperti smatraju da u bliskoj budućnosti ne treba očekivati formalno
ukidanje sankcija na ruske energente od strane EU, ali bi se, kako smatraju, mogao ostaviti prostor državama članicama da u slučaju
vanredne situacije same traže dobavljače, odnosno rešenja za snabdevanje energijom. To bi u praksi moglo da otvori „rupu“ u sankcionom režimu koja bi evropske zemlje ponovo dovela do ruske nafte i gasa.
Delimično, to se već i dešava. Sjedinjene Američke Države su izuzele nemački ogranak „Rosnjefta“ od sankcija, a takođe ni EU ne osuđuje Mađarsku i Slovačku, koji se aktivno bore za naftovod „Družba“ koji ide preko Ukrajine.
