Nova američka nameštaljka poput Rambujea u koju ne veruju ni – Izraelci
© Tanjug / AP Photo/Vahid Salemi
Pratite nas
U laž Amerikanaca da Iran poseduje nuklearno oružje, zbog čega su navodno i ušli u rat, više niko ne veruje, ali je mnogo veći problem što se posle iranskog odgovora na agresiju pokazalo da su zemlje koje navodno štite SAD – potpuno nezaštićene, kaže za Sputnjik sociolog dr Slobodan Reljić, bivši glavni urednik NIN-a.
Prema Reljiću, dešavanja u Iranu u dobroj meri podsećaju na naš slučaj, pošto je ta vrsta apsolutnog nepoštovanja međunarodnog prava počela za vreme pregovora u Rambujeu tokom kojih su se Amerikanci unapred spremali da nas bombarduju.
Nameštaljka poput Rambujea u koju ne veruju ni – Izraelci
Amerikanci su samo čekali određeni sat da se pokrene taj mehanizam, a čak i da smo pristali na njihove uslove oni ne bi obustavili bombardovanje SRJ, a danas je mnogo ogoljenije i mnogo upitnije sve to što rade u Iranu, dodaje Reljić.
„To je sad svakom u svetu jasno da oni to rade iz nekog razloga koji verovatno u ovom trenutku nema veze sa Iranom. Spominje se slučaj da postoji Trampova dokumentacija u Epstajnovim fajlovima po kojoj je on imao nekakvu vezu sa nekom trinaestogodišnjom devojčicom što bi moglo i da se aktivira, pa je on napao Iran, kao Klinton kad je lansirao intervenciju protiv nas. Ali ovo sad nije 'humanitarna intervencija' nego je zovu nešto kao velika vojna operacija, ne znam kako su je krstili. Međutim, to je sad potpuno ogoljena stvar. Drugo, to više nema poverenje ni u njihovoj javnosti. Jedan od četiri Amerikanaca veruje da je to što Tramp govori razlog za pokretanje takve vrste rata i to je sad apsolutno potrošena stvar i u to više ne veruju ni u Izraelu.“
U vreme NATO agresije na SRJ, 90 odsto Amerikanaca verovalo je da bi trebalo da se „Srbija sravni sa zemljom“ a danas je takva manipulacija potrošena na svakom planu, ističe Reljić.
Laži sve veće a sila sve manja
Situacija sa navodnim iranskim nuklearnim oružjem podsetila je i na govor bivšeg američkog državnog sekretara Kolina Pauela koji je svojevremeno za Irak tvrdio da ima hemijsko oružje, što sada, u ovako ogoljenoj situaciji deluje tragikomično, dodaje Reljić.
Međutim, ima tu jedna druga razlika koja je vrlo bitna, jer kad su Amerikanci krenuli na Irak koji je neuporedivo manja zemlja nego Iran i po površini, i po broju stanovnika, i po vojsci, imali su nekoliko puta veću vojnu silu, podseća Reljić.
Mislim da su, recimo imali preko hiljadu aviona koji su bili spremni za to bombardovanje a danas imaju manje od 300. Imali su više od 500 helikoptera a danas imaju oko 50. Imali su spremljeno 250.000 pešadijskih vojnih trupa koje su trebale da osvajaju Irak a danas imaju, u maksimalnom broju, ako se broji sve – 30.000, a kažu ti koji znaju šta je vojska oko 8 .000 vojnika koji bi mogli da nastupe pešadijski. Tako da su nekad te laži bile ozbiljno potkovane, a danas više nemaju ni tu odgovarajuću silu koja bi ih izdržala, a laži su sve veće.
Ulazak u rat iz kog ne znaju kako će izaći
Osim toga, čim su Amerikanci krenuli da bombarduju Iran, Tramp je prestao da spominje navodno nuklearno oružje već je počeo da priča da se uništavaju iranski raketni sistemi i njihova proizvodnja, podseća Reljić.
I have been very clear and consistent in my reports on Iran’s nuclear programme: while there has been no evidence of Iran building a nuclear bomb, its large stockpile of near-weapons grade enriched uranium and refusal to grant my inspectors full access are cause for serious…
— Rafael Mariano Grossi (@rafaelmgrossi) March 3, 2026
„I ovo otvara Zapadu nesagledive pomene, nesagledive posledice, zato što sve to gubi svaki kredibilitet u smislu šta treba da se radi. Drugo, to je rat u koji su oni ušli a da ne znaju kako će da izađu. Kad Iran izdrži tri dana a oni troše svoje rakete tom brzinom kojom troše, ti troškovi koje proizvodi njihovo raketiranje te države su nepodnošljivi. Onaj prvi rat završen je tako što je Tramp kao obećao da će baciti onu 'bombu svih bombi', a pustio je Irance da gađaju njegove baze u nekoj od onih država koje su granatirali. Ne znam kako će to sad da izvede.“
Izračunato je da su zemlje Persijskog zaliva za dva dana braneći se od iranskih raketa i dronova potrošile više od deset milijardi dolara za američko oružje, navodi Reljić.
Preskupa beskrajna upotreba laži
Problem je što je američko oružje užasno skupo i što njim obaraju nepojmljivo jeftino iransko oružje za njihove pojmove, tako da je ovaj rat postao vrlo komplikovan za SAD, dodaje Reljić.
„Dakle, ta beskrajna upotreba tih laži i budalaština na kraju dođe do toga. I sad imate isto to što je i Iran uradio, a to je da bombardujete svakoga. Imate pravo da raketirate svakoga ko dozvoljava da vas napadaju iz njegove zemlje, iz tog područja gde Amerikanci imaju bazu i to otvara potpuno novu perspektivu. Uzmite, na primer Rusiju i Ukrajinu. Kad se uđe u to da se može bombardovati onaj ko učestvuje u ratu posredno, onda su te stvari beskrajne. I nepredvidive, u smislu kud to sve može da ode. I tu glavno oružje Amerike postaje ta njena užasna moć, ali vrlo opasna i nekontrolisana.“
Štićenici SAD potpuno nezaštićeni
Druga važna stvar koju je rat protiv Irana pokazao je to da kad te Amerikanci štite uopšte ne znači ništa, jer se pokazalo da su sve te zemlje u Zalivu koje užasno skupo plaćaju to što ih Amerikanci kao štite, u stvari – potpuno nezaštićene, dodaje Reljić.
Imate onu našu narodnu izreku da laž uvek na kraju košta onoga ko laže. A to je dugo trajalo i skupo je koštalo svet, ali to je sad stvarno potpuno ogoljeno, zaključio je Reljić.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) nije utvrdila da Iran poseduje nuklearno oružje, izjavio je direktor agencije Rafael Grosi.
„Bio sam veoma jasan i dosledan u svojim izveštajima o iranskom nuklearnom programu: iako nema dokaza da Iran gradi nuklearnu bombu, njegove značajne zalihe uranijuma obogaćenog do nivoa blizu nivoa potrebnog za proizvodnju nuklearnog oružja, kao i njegovo odbijanje da mojim inspektorima odobri potpuni pristup, izazivali su ozbiljnu zabrinutost“, napisao je Grosi na društvenoj mreži Iks.
Pogledajte i:
