https://lat.sputnikportal.rs/20260307/sve-se-menja-dva-stuba-za-rast-srpske-privrede-strane-investicije-plus---srpske-kompanije-video-1196537686.html
Sve se menja! Dva stuba za rast srpske privrede: Strane investicije plus - srpske kompanije /video/
Sve se menja! Dva stuba za rast srpske privrede: Strane investicije plus - srpske kompanije /video/
Sputnik Srbija
Srbija i dalje privredni rast treba da zasniva i na kapitalnim ulaganjima i na stranim direktnim investicijama. Taj model nije iscrpljen, on samo treba da bude... 07.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-07T10:20+0100
2026-03-07T10:20+0100
2026-03-07T10:20+0100
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
analize i mišljenja
energija sputnjika
privreda
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/1a/1196241216_0:311:785:752_1920x0_80_0_0_ff45e81630d9abe5c3f599e28a1910bd.jpg
Na to je u emisiji Energija Sputnjika ukazao ekonomista Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.Ono na čemu se uglavnom zasnivalo privlačenje stranih investicija više neće biti naši glavni aduti. Radna snaga u Srbiji danas nije toliko jeftina koliko bi to voleli strani investitori, a pitanje je koliko ćemo još moći da računamo i na jeftine energente. To je sve izvesnije posle odluke EU, na čijem smo putu, da od kraja 2027. eliminiše ruski gas sa evropskog tržišta, a pogotovo posle nedavnog Transatlanskog samita o gasnoj bezbednosti održanog u Vašingtonu. Tu su se države jugoistočne i centralne Evrope, jedinog regiona u Evropi koji još prima ruski gas, takoreći obavezale Amerikancima na kupovinu njihovog znatno skupljeg tečnog prirodnog gasa (LNG).Umesto zapošljavanja radnika, angažovanje firmiOcena da je dosadašnji model industrijske politike koji je donosio privredni rast iscrpljen, čula se na upravo završenom Kopaonik biznis forumu. Stanić, međutim, stvari vidi na drugačiji način.„Ja uopšte ne mislim da je on iscrpljen, on samo treba da bude dopunjen, odnosno da mi imamo dve poluge za rast, odnosno dva stuba. Jedan su svakako privlačenje stranih direktnih investicija koje su izvozno orijentisane, a sa druge strane, kao komponenta tog prvog stuba, što više da uključimo naše kompanije u lance snabdevanja upravo tih velikih igrača koji ovde dolaze“, kaže on.Po njegovoj oceni, podrška države sada treba da bude usmerena na one inostrane investitore koji ovde dolaze ukoliko kreiraju što čvršći lokalni lanac nabavke.Na taj način mi bi smo doprineli ne samo našem ekonomskom ambijentu, nego i širem evropskom, imajući u vidu da se sada insistira na programu povećanja autonomije Evropske unije i na njenoj samodovoljnosti, podseća on.Sagovornik Sputnjika objašnjava da to povećanje autonomije EU bazira upravo na povećanju međunarodne saradnje sa pouzdanim partnerima, zbog čega je i potpisan i sporazum o slobodnoj trgovini sa Merkosurom, koji čine najrazvijenije zemlje Latinske Amerike, sa tržištem od oko 700 miliona njudi. Potom je usledio i sporazum o slobodnoj trgovini sa Indijom čime se stvara zajedničko tržište od oko dve milijarde ljudi. A sve to zarad smanjenja zavisnosti od nepredvidivih Sjedinjenih Američkih Država, pogotovo usled krize podstaknute američkim carinama, ali i od Kine i njene jeftinije robe.Dva stubaDa bi EU povećala samodovoljnost, ona mora da se oslanja na svoje resurse, na svoje ljude, svoju tehnologiju, svoje znanje, a ako hoćemo da budemo deo tog tržišta onda treba da kreiramo te lokalne lance snabdevanja, kaže Stanić, ističući da su nam strane investicije potrebne, jer mi za ulaganja nemamo dovoljno.„Čak i da uložimo novac pitanje koliko možemo biti konkurentni na udaljenim tržištima, imajući u vidu da je konkurencija sve jača i zato su bitni ti veliki igrači. A vi gde ne možete direktno, možete indirektno kroz lance snabdevanja da dođete do tog tržišta. To je prvi stub. A drugi stub je onaj koji je nama nasušno bitan, na koji se ne obraća pažnja u dovoljnoj meri, a to je porast unutrašnjeg tržišta,“ objašnjava ovaj ekonomski analitičar.Porast unutrašnjeg tržišta znači rast potrošnje, rast životnog standarda, rast broja ljudi i potrošača na ovom tržištu. Ta dva stuba moraju, kaže, uporedo da se razvijaju.Stanić ne misli da će globalne promene, pa i one na našem tržištu po pitanju radne snage i energenata uticati na to da Nemačka koja je ovde najviše investirala i zapošljava oko 80.000 ljudi odustati od ulaganja.Ostajemo atraktivni„Za Nemačku Srbija i dalje ostaje značajno i zahvaljujući tome mi smo u prošloj godini prvi put ostvarili suficit u razmeni sa Nemačkom. Sa druge strane, prošle godine smo zabeležili značajan rast izvoza automobila iz Kragujevca, Fiata i Citroena. U 2024. godini otvarili smo oko 150 miliona evra izvoza, a onda smo otišli na 950 miliona evra u 2025. godini. Većina tih automobila je završila na tržištu Italije, ima ih i na tržištu Nemačke, generalno na tržištu Evropske unije“, konstatovao je naš sagovornik.On veruje da je tržište Evrope za našu relativno malu autoindustriju dovoljno kao dugoročni izvor rasta, imajući u vidu da smo i dalje na dugi rok cenovno konkurentniji nego njihova tržišta radne snage.Po njegovoj oceni, lon poslovi za autoindustriju koji se tiču najjednostavnije opreme za automobil, polako se sele u sevrnu Afriku, ali Srbiju vidi u onome što su Češka i Slovačka do juče u radili u autoindustriji.„Češka i Slovačka, koje su ostvarile značajan ekonomski napredak , zahvaljujući autoindustriji, seljenju fabrika iz Nemačke kod njih, da kako oni budu napredovali u toj višoj dodatoj vrednosti u smislu uređaja, razne tehnologije koje se koriste u proizvodnji automobila, jedan deo tih fabrika bude polako prebačen na Balkan, odnosno u Srbiju. Na taj način mi ćemo da povećamo našu dodatu vrednost, a uporedo i oni svoju i to će opet da bude jedan lanac nabavke za nemačku autoindustriju. To je otprilike tako zamišljeno, koliko će se to stvoriti, pitanje je, ali definitivno mi još uvek ostajemo atraktivni“, ocenio je Stanić.Gde smo u prednostiKada govorimo o programu Srbija 2030-2035. koji bi uskoro trebalo da bude predstavljen, on kaže da je strategija specijalizacije već definitivno jasno rekla šta su naše mogućnosti, gde su naše izvori komparativnih prednosti. Pored autoindustrije to je prehrambena industrija, kako god to nama sada izgledalo, hemijska industrija, informacione tehnologije, kreativna industrija, u okviru koje gejming ima veću vrednost nego cela filmska i muzička industrija. Uz to naša prednost je i što imamo mogućnost eksploatacije prirodnih sirovina, svakako do mere da ne ugrozimo svoju održivost.„Evropa, čiji smo deo, ostaje ranjiva na geopolitičke izazove koji se pre svega prelivaju na nju zbog zavisnosti od uvoza, ne samo energenata, tehnologije, radne snage, nego naravno sve više zavise i od tog političkog rizika koji se opet se opredeljuje na nekom drugom mestu, ali mi ne možemo na to da utičemo. Možemo samo da utičemo na poverenje investitora koji bi ulažu u Srbiju“, ističe glavni analitičar PKS.Ponosni na privrednikeOn kaže da su u Privrednoj komori bili ponosni na činjenicu da su naši privrednici to poverenje uspešno gradili, što se pokazalo u kontaktima koje su imali sa kupcima naših proizvoda u SAD koje su imali posle uvođenja američkih carina. Svi su ukazivali na odličan kvalitet naše robe i pouzdanost partnera iz Srbije. Isto je bilo i u razgovorima sa predstavnicima nemačkog biznisa koji su iskazali razumevanje za osetljivost političke situacije u Srbiji. Istakli su da nastavljaju saradnju sa nama zato što u Srbiji imaju pouzdane dobavljače i privrednike.Zato je uz sve druge pretpostavke uspešnog poslovanja bitno da i dalje gradimo to poverenje, da smo pouzdana privreda za ulaganje, zaključio je Stanić u emisiji Energija Sputnjika.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija – ekonomija, analize i mišljenja, energija sputnjika, privreda
ekonomija, srbija – ekonomija, analize i mišljenja, energija sputnjika, privreda
Sve se menja! Dva stuba za rast srpske privrede: Strane investicije plus - srpske kompanije /video/
Srbija i dalje privredni rast treba da zasniva i na kapitalnim ulaganjima i na stranim direktnim investicijama. Taj model nije iscrpljen, on samo treba da bude dopunjen, pre svega angažovanjem ne samo naših radnika, nego i naših kompanija u lance snabdevanja onih koji ovde dolaze.
Na to je u emisiji Energija Sputnjika ukazao ekonomista Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.
Ono na čemu se uglavnom zasnivalo privlačenje stranih investicija više neće biti naši glavni aduti. Radna snaga u Srbiji danas nije toliko jeftina koliko bi to voleli strani investitori, a pitanje je koliko ćemo još moći da računamo i na jeftine energente. To je sve izvesnije posle odluke EU, na čijem smo putu, da od kraja 2027. eliminiše ruski gas sa evropskog tržišta, a pogotovo posle nedavnog Transatlanskog samita o gasnoj bezbednosti održanog u Vašingtonu. Tu su se države jugoistočne i centralne Evrope, jedinog regiona u Evropi koji još prima ruski gas, takoreći obavezale Amerikancima na kupovinu njihovog znatno skupljeg tečnog prirodnog gasa (LNG).
Umesto zapošljavanja radnika, angažovanje firmi
Ocena da je dosadašnji model industrijske politike koji je donosio privredni rast iscrpljen, čula se na upravo završenom Kopaonik biznis forumu. Stanić, međutim, stvari vidi na drugačiji način.
„Ja uopšte ne mislim da je on iscrpljen, on samo treba da bude dopunjen, odnosno da mi imamo dve poluge za rast, odnosno dva stuba. Jedan su svakako privlačenje stranih direktnih investicija koje su izvozno orijentisane, a sa druge strane, kao komponenta tog prvog stuba, što više da uključimo naše kompanije u lance snabdevanja upravo tih velikih igrača koji ovde dolaze“, kaže on.
Po njegovoj oceni, podrška države sada treba da bude usmerena na one inostrane investitore koji ovde dolaze ukoliko kreiraju što čvršći lokalni lanac nabavke.
Na taj način mi bi smo doprineli ne samo našem ekonomskom ambijentu, nego i širem evropskom, imajući u vidu da se sada insistira na programu povećanja autonomije Evropske unije i na njenoj samodovoljnosti, podseća on.
Sagovornik Sputnjika objašnjava da to povećanje autonomije EU bazira upravo na povećanju međunarodne saradnje sa pouzdanim partnerima, zbog čega je i potpisan i sporazum o slobodnoj trgovini sa Merkosurom, koji čine najrazvijenije zemlje Latinske Amerike, sa tržištem od oko 700 miliona njudi. Potom je usledio i sporazum o slobodnoj trgovini sa Indijom čime se stvara zajedničko tržište od oko dve milijarde ljudi. A sve to zarad smanjenja zavisnosti od nepredvidivih Sjedinjenih Američkih Država, pogotovo usled krize podstaknute američkim carinama, ali i od Kine i njene jeftinije robe.
Da bi EU povećala samodovoljnost, ona mora da se oslanja na svoje resurse, na svoje ljude, svoju tehnologiju, svoje znanje, a ako hoćemo da budemo deo tog tržišta onda treba da kreiramo te lokalne lance snabdevanja, kaže Stanić, ističući da su nam strane investicije potrebne, jer mi za ulaganja nemamo dovoljno.
„Čak i da uložimo novac pitanje koliko možemo biti konkurentni na udaljenim tržištima, imajući u vidu da je konkurencija sve jača i zato su bitni ti veliki igrači. A vi gde ne možete direktno, možete indirektno kroz lance snabdevanja da dođete do tog tržišta. To je prvi stub. A drugi stub je onaj koji je nama nasušno bitan, na koji se ne obraća pažnja u dovoljnoj meri, a to je porast unutrašnjeg tržišta,“ objašnjava ovaj ekonomski analitičar.
Porast unutrašnjeg tržišta znači rast potrošnje, rast životnog standarda, rast broja ljudi i potrošača na ovom tržištu. Ta dva stuba moraju, kaže, uporedo da se razvijaju.
Stanić ne misli da će globalne promene, pa i one na našem tržištu po pitanju radne snage i energenata uticati na to da Nemačka koja je ovde najviše investirala i zapošljava oko 80.000 ljudi odustati od ulaganja.
„Za Nemačku Srbija i dalje ostaje značajno i zahvaljujući tome mi smo u prošloj godini prvi put ostvarili suficit u razmeni sa Nemačkom. Sa druge strane, prošle godine smo zabeležili značajan rast izvoza automobila iz Kragujevca, Fiata i Citroena. U 2024. godini otvarili smo oko 150 miliona evra izvoza, a onda smo otišli na 950 miliona evra u 2025. godini. Većina tih automobila je završila na tržištu Italije, ima ih i na tržištu Nemačke, generalno na tržištu Evropske unije“, konstatovao je naš sagovornik.
On veruje da je tržište Evrope za našu relativno malu autoindustriju dovoljno kao dugoročni izvor rasta, imajući u vidu da smo i dalje na dugi rok cenovno konkurentniji nego njihova tržišta radne snage.
Po njegovoj oceni, lon poslovi za autoindustriju koji se tiču najjednostavnije opreme za automobil, polako se sele u sevrnu Afriku, ali Srbiju vidi u onome što su Češka i Slovačka do juče u radili u autoindustriji.
„Češka i Slovačka, koje su ostvarile značajan ekonomski napredak , zahvaljujući autoindustriji, seljenju fabrika iz Nemačke kod njih, da kako oni budu napredovali u toj višoj dodatoj vrednosti u smislu uređaja, razne tehnologije koje se koriste u proizvodnji automobila, jedan deo tih fabrika bude polako prebačen na Balkan, odnosno u Srbiju. Na taj način mi ćemo da povećamo našu dodatu vrednost, a uporedo i oni svoju i to će opet da bude jedan lanac nabavke za nemačku autoindustriju. To je otprilike tako zamišljeno, koliko će se to stvoriti, pitanje je, ali definitivno mi još uvek ostajemo atraktivni“, ocenio je Stanić.
Kada govorimo o programu Srbija 2030-2035. koji bi uskoro trebalo da bude predstavljen, on kaže da je strategija specijalizacije već definitivno jasno rekla šta su naše mogućnosti, gde su naše izvori komparativnih prednosti. Pored autoindustrije to je prehrambena industrija, kako god to nama sada izgledalo, hemijska industrija, informacione tehnologije, kreativna industrija, u okviru koje gejming ima veću vrednost nego cela filmska i muzička industrija. Uz to naša prednost je i što imamo mogućnost eksploatacije prirodnih sirovina, svakako do mere da ne ugrozimo svoju održivost.
„Evropa, čiji smo deo, ostaje ranjiva na geopolitičke izazove koji se pre svega prelivaju na nju zbog zavisnosti od uvoza, ne samo energenata, tehnologije, radne snage, nego naravno sve više zavise i od tog političkog rizika koji se opet se opredeljuje na nekom drugom mestu, ali mi ne možemo na to da utičemo. Možemo samo da utičemo na poverenje investitora koji bi ulažu u Srbiju“, ističe glavni analitičar PKS.
On kaže da su u Privrednoj komori bili ponosni na činjenicu da su naši privrednici to poverenje uspešno gradili, što se pokazalo u kontaktima koje su imali sa kupcima naših proizvoda u SAD koje su imali posle uvođenja američkih carina. Svi su ukazivali na odličan kvalitet naše robe i pouzdanost partnera iz Srbije. Isto je bilo i u razgovorima sa predstavnicima nemačkog biznisa koji su iskazali razumevanje za osetljivost političke situacije u Srbiji. Istakli su da nastavljaju saradnju sa nama zato što u Srbiji imaju pouzdane dobavljače i privrednike.
Zato je uz sve druge pretpostavke uspešnog poslovanja bitno da i dalje gradimo to poverenje, da smo pouzdana privreda za ulaganje, zaključio je Stanić u emisiji Energija Sputnjika.
