Pustovanje: Lepote i tajne starog zanata, starijeg i od tkanja /foto/
Pustovanje: Lepote i tajne starog zanata, starijeg i od tkanja /foto/
Sputnik Srbija
U vreme veštačke inteligencije i modernih izraza, mnogi su čuli za gostovanje ili bustovanje, ali su retki oni koji su čuli za pustovanje -drevnu, skoro... 07.03.2026, Sputnik Srbija
U vreme veštačke inteligencije i modernih izraza, mnogi su čuli za gostovanje ili bustovanje, ali su retki oni koji su čuli za pustovanje -drevnu, skoro zaboravljenu tehniku starog zanata, starijeg i od tkanja
U vremenu gde roboti potiskuju ljude, gde mašine serijski "štancuju" proizvode po pristupačnim cenama, ručni rad postaje raritet, pravo malo remek -delo u koje je tokom stvaranja utkana energija, emocija i stvaralačko nadhunuće autora
Na prvi pogled neko bi pomislio da su ovo posebno dizajnirane teniske loptice, a zapravo su u pitanju loptice nastale drevnom, od tkanja starijom tehnikom - pustovanjem. Ovu tehniku valjanja vune koristili su azijski narodi u izradi odeće, obuće, prekrivača, šatora...
Postoje dve vrste obrade vune ovom tehniom; suvo i mokro pustovanje. Suvo pustovanje podrazumeva rad sa specijalnim iglama koje se brzo ubadaju u sloj vune, čime se povlače i upliću vlakna. Potom se dodaje novi sloj vune i tako sve dok se ne dobije željeni oblik.
Mokro pustovanje je stariji tradicionalni postupak gde se komadi sirove, raščešljane ali nepredene vune ređaju u slojevima koji se pokvase vodom i sapunicom. Sledi proces valjanja gde se pritiskanjem i blagim pomeranjem vune vlakna međusobno sjedinjuju, mrse a kao rezultat se dobija čvrst neraskidiv materijal
Od vune je nastala i prva lopta, tako što su pastiri, dok su čuvali ovce, prikupljali dlake i vunu i od njih deci pravili lopte za igranje. Po verovanju nomadskih naroda, predmeti od pustovane vune imaju magičnu moć.
Članice nacionalnog udruženja proizvođača rukotvorina Etno mreža su u Palati Srbija priredile izložbu „Niti državnosti“ na kojoj su izložene rukotvorine upisane u Nacionalni registar nematerijanog kulturnog nasleđa Srbije
Vez je nekada bio sastavni deo obrazovanja ženske dece, nevezano da li su živela u palatama ili siromašnim kolibama. Umeće i maštovitost vezilje, svaki vezeni predmet čine malim remek delom
Svaki figura, čak i boja konca izvezena na peškirima imala je svoje značenje i simboliku. Nažalost, anas se peškiri na svadbama ne ukrašavaju ručnim vezom, već se za kićenje mladenaca, devera, vojvode, starog svata koriste mašinski vezeni ili obični peškiri
Zlatovez. Ukršavanje tekstila zlatnim nitima se najviše koristi u ukrašavanju narodnih nošnji i crkvenih odora. U srednjem veku su odeću čalanova vladarskih porodica zlatovezom ukrašavale vezilje koje su živele na dvoru, dok se odežda crkvenih velikodostojnika vezla u crkvenim radionicama.
Kosovski vez je nastao u srednjem veku i bio je veoma zastupljen na srpskom dvoru. Jedan od najpoznatijih perimera kosovskog veza je Pohvala knezu Lazaru, koju je 1389 godine, zlatnim nitima na crvenoj svili izvezla monahinja Jefimija
Vezeni peškiri su nekada bili obavezan deo venčanja i krštenja, ali i deo devojačke spreme. Pažljivo i sa ljubavlju pripremani, poklanjali se važnim učesnicima tih događaja i značili su poštovanje i radost.
Za Razboj se kaže da je jedna od najprostijih sprava koja je ikad konstruisana, ali i jedna od najbitnijih sprava u istoriji. Na principu na kojem radi stari ručni razboj, rade i velike fabričke tkačke mašine koja proizvode hiljade metara materijala.
Tkanje ćilima je viševekovna tradicija srpskog naroda. Najpoznatiji su pirotski ćilimi poznati po svom bogatstvu boja i kompoziciji. Postoji gotovo 100 motiva ovih ćilima. Originalni su izuzetno gusto tkani, tanki i isto izgledaju s lica i s naličja
Ćilim nije samo živopisno izatkan ručni rad, već nešto više. Svaki ornament i šara imaju svoje značenje: kornjača, gugutka, vraško koleno, kandilo, plamen, sofra..."pripovedaju" priču koju su vredni prsti tkalje izatkali
(jedna tkalja može da izatka manje od jednog kvadratnog metra ćilima mesečno)
Deo pirotskog ćilima sa jednom od najstarijih i najpoznatijih šara poznatih kao "Đulovi" (cvet ruže). Narodno verovanje je da se ćilim sa ovim motivima poklanja kao "dar od srca"
Neizostavni deo srpske narodne nošnje su vunene čarape. Na izložbi su izložene dvoredne čarape koje se pletu od domaće vune pomoću pet igala , koristeći dve niti različitih boja(najčešće crvenu i crnu ) po čemu su i dobile naziv
Predmeti ukrašeni tehnikom dekorativnog veza “Štampujit”, tradicionalnom raskošnom tehnikom veza koju neguje vlaška zajednica u istočnoj Srbiji, posebno u Negotinskoj Krajini i priobalju Dunava.
Neretko, ženama koje se bave ručnim radom nije cilj da svoje proizvode prodaju na tržištu, već im je cilj uživanje u radu i čuvanje od zaborava tradicionalnih zanata koje su i same učile od svojih majki, baka....
Pristup ćaskanju je blokiran zbog narušavanja pravila.
Ponovo možete da učestvujete za:∞.
Ako se ne slažete sa blokiranjem, koristite formular za povratne informacije
Razgovor je završen. U diskusiji možete učestvovati 24 sata od objavljivanja članka.
