https://lat.sputnikportal.rs/20260304/poplava-evropi-ne-preti-samo-energetski-kolaps-ovo-bi-mogao-da-bude-jos-veci-sok-1196499588.html
Poplava! Evropi ne preti samo energetski kolaps: Ovo bi mogao da bude još veći šok
Poplava! Evropi ne preti samo energetski kolaps: Ovo bi mogao da bude još veći šok
Sputnik Srbija
Ako bi došlo do pokreta izbeglica iz Irana, onako kako se navodi u izveštaju Agencije EU za azil (EUAA), radilo bi se o poplavi Evrope, kažu sagovornici... 04.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-04T20:12+0100
2026-03-04T20:12+0100
2026-03-04T20:12+0100
svet
svet
iran
migranti
izbeglice
rat
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112196/59/1121965940_0:0:3641:2048_1920x0_80_0_0_1441ff9059f11c385856bee9e6ef6fc2.jpg
Sukob u Iranu može da izazove, ne samo energetskji kolaps, već i najveću migracionu krizu u Evropi, navodi se u analitičkom izveštaju agencije EU koja se bavi pitanjem izbeglica. Uz stanovništvo Irana od 90 miliona čak i delimična destabilizacija može da dovede do neviđenog pokreta izbeglica.Izbeglice mogu da idu samo na sever, jer su na jugu i zapadu Sirija s proameričkim režimom i neprijateljski Irak. Ostaje „azerbejdžanski koridor“ što bi bio i indirektni udar na Zakavkazje.Iran kao potencijalni epicentar nove migrantske krizeU najnovijim analizama EUAA navodi se da Iran predstavlja potencijalno najveći pojedinačni izvor migracionog talasa ukoliko bi došlo do ozbiljnije destabilizacije bezbednosne situacije.Iako je broj iranskih zahteva za azil u EU trenutno znatno manji nego tokom sirijske krize, u izveštajima se upozorava da bi nagla eskalacija sukoba ili kolaps državnih struktura mogli da proizvedu višemilionski egzodus u kratkom vremenskom roku.Briselski analitičari podsećaju da bi čak i odlazak deset odsto populacije značio kretanje oko devet miliona ljudi. Tokom vrhunca migrantske krize 2015–2016. godine u EU je registrovano nešto više od milion i po zahteva za azil godišnje. U poređenju s tim, potencijalni iranski scenario višestruko bi nadmašio tadašnje kapacitete prihvata.Severni pravac i geopolitičke poslediceProfesor emeritus sa Ekonomskog fakulteta u Ženevi, dr Miroslav Jovanović, napominje da su ne samo mogućnosti apsorpcije izbeglica kavkaskih zemalja ograničene, ograničene su i mogućnosti zapadnoevropskih država, naglašava on, tako da bi oni u njima mogli da se zadrže samo privremeno. Međutim, kako vratiti nazad ljude koji su prešli hiljade kilometara?Geografski položaj Irana dodatno komplikuje situaciju. Južni pravci vode ka Persijskom zalivu i pomorskim rutama koje su logistički i bezbednosno rizične. Zapadni pravac ka Iraku i Siriji prolazi kroz nestabilne zone. Severni pravac, preko Azerbejdžana i dalje ka Gruziji ili Rusiji, nameće se kao realističniji kopneni izlaz.Takav tok kretanja stanovništva imao bi posledice i po Zakavkazje — region koji je već opterećen zamrznutim konfliktima i bezbednosnim rizicima. Masovni tranzit miliona ljudi mogao bi da poremeti unutrašnju stabilnost tranzitnih država i izazove nove političke tenzije.Ekonomski teret: budžeti već pod pritiskomEkonomska dimenzija problema, kako upozorava Jovanović, višeslojna je i dugoročna. Evropska unija suočava se sa usporenim rastom, rastućim izdvajanjima za bezbednost i energetsku tranziciju, kao i sa strukturnim slabostima socijalnih sistema.Masovni dolazak novih izbeglica zahtevao bi ogromna budžetska sredstva za smeštaj, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i integraciju. Pored toga, infrastrukturni sistemi — železnice, putevi, komunalne mreže — u mnogim državama već su u stanju koje zahteva ozbiljna ulaganja.Pandorina kutijaSa bezbednosnog aspekta, scenario masovnog kretanja stanovništva iz Irana menjao bi i stratešku sliku Evrope. Dr Radomir Milašinović upozorava da bi tranzitne zemlje imale ograničen kapacitet zadržavanja migranata, te da bi krajnja destinacija ostala Zapadna Evropa.U bezbednosnim analizama razmatra se i mogućnost porasta rizika od radikalizacije u uslovima naglog i nekontrolisanog priliva ljudi. Iskustva prethodnih migrantskih talasa pokazala su da i relativno mali procenat bezbednosno rizičnih pojedinaca može proizvesti ozbiljne posledice po stabilnost država domaćina.Test izdržljivosti za evropski sistemIako zvaničnici EU za sada ne govore o neposrednoj opasnosti od masovnog egzodusa iz Irana, u analitičkim dokumentima jasno se konstatuje da bi takav scenario predstavljao jedan od najvećih migracionih izazova u savremenoj istoriji Unije.U tom smislu, pitanje Irana prevazilazi regionalne okvire i postaje potencijalni test otpornosti evropskog političkog, ekonomskog i bezbednosnog sistema — u trenutku kada se Unija već suočava sa višestrukim krizama i dubokim unutrašnjim podelama.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260304/uzivo-peti-dan-sukoba-na-bliskom-istoku-u-napadu-izraela-na-liban-poginulo-petoro-ljudi-video-1196474603.html
iran
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, iran, migranti, izbeglice, rat, analize i mišljenja
svet, iran, migranti, izbeglice, rat, analize i mišljenja
Poplava! Evropi ne preti samo energetski kolaps: Ovo bi mogao da bude još veći šok
Ako bi došlo do pokreta izbeglica iz Irana, onako kako se navodi u izveštaju Agencije EU za azil (EUAA), radilo bi se o poplavi Evrope, kažu sagovornici Sputnjika. Takav migratorni talas Evropa ne bi mogla da podnese ni u ekonomskom, ni u demografskom, a ni u ekonomskom smislu.
Sukob u Iranu može da izazove, ne samo energetskji kolaps, već i najveću migracionu krizu u Evropi, navodi se u analitičkom izveštaju agencije EU koja se bavi pitanjem izbeglica. Uz stanovništvo Irana od 90 miliona čak i delimična destabilizacija može da dovede do neviđenog pokreta izbeglica.
Izbeglice mogu da idu samo na sever, jer su na jugu i zapadu Sirija s proameričkim režimom i neprijateljski Irak. Ostaje „azerbejdžanski koridor“ što bi bio i indirektni udar na Zakavkazje.
Iran kao potencijalni epicentar nove migrantske krize
U najnovijim analizama EUAA navodi se da Iran predstavlja potencijalno najveći pojedinačni izvor migracionog talasa ukoliko bi došlo do ozbiljnije destabilizacije bezbednosne situacije.
Iako je broj iranskih zahteva za azil u EU trenutno znatno manji nego tokom sirijske krize, u izveštajima se upozorava da bi nagla eskalacija sukoba ili kolaps državnih struktura mogli da proizvedu višemilionski egzodus u kratkom vremenskom roku.
Briselski analitičari podsećaju da bi čak i odlazak deset odsto populacije značio kretanje oko devet miliona ljudi. Tokom vrhunca migrantske krize 2015–2016. godine u EU je registrovano nešto više od milion i po zahteva za azil godišnje. U poređenju s tim, potencijalni iranski scenario višestruko bi nadmašio tadašnje kapacitete prihvata.
Severni pravac i geopolitičke posledice
Profesor emeritus sa Ekonomskog fakulteta u Ženevi, dr Miroslav Jovanović, napominje da su ne samo mogućnosti apsorpcije izbeglica kavkaskih zemalja ograničene, ograničene su i mogućnosti zapadnoevropskih država, naglašava on, tako da bi oni u njima mogli da se zadrže samo privremeno. Međutim, kako vratiti nazad ljude koji su prešli hiljade kilometara?
Geografski položaj Irana dodatno komplikuje situaciju. Južni pravci vode ka Persijskom zalivu i pomorskim rutama koje su logistički i bezbednosno rizične. Zapadni pravac ka Iraku i Siriji prolazi kroz nestabilne zone. Severni pravac, preko Azerbejdžana i dalje ka Gruziji ili Rusiji, nameće se kao realističniji kopneni izlaz.
Takav tok kretanja stanovništva imao bi posledice i po Zakavkazje — region koji je već opterećen zamrznutim konfliktima i bezbednosnim rizicima. Masovni tranzit miliona ljudi mogao bi da poremeti unutrašnju stabilnost tranzitnih država i izazove nove političke tenzije.
Ekonomski teret: budžeti već pod pritiskom
Ekonomska dimenzija problema, kako upozorava Jovanović, višeslojna je i dugoročna. Evropska unija suočava se sa usporenim rastom, rastućim izdvajanjima za bezbednost i energetsku tranziciju, kao i sa strukturnim slabostima socijalnih sistema.
Masovni dolazak novih izbeglica zahtevao bi ogromna budžetska sredstva za smeštaj, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i integraciju. Pored toga, infrastrukturni sistemi — železnice, putevi, komunalne mreže — u mnogim državama već su u stanju koje zahteva ozbiljna ulaganja.
„Taj budžet je više nego napregnut, ne samo zbog ranijeg talasa, već zbog toga što se u okviru EU vrši militarizacija. I gde pronaći novac za socijalno zbrinjavanje tih izbeglica. Druga stvar je da postoje velike potrebe lokalnog stanovništva, pogotovo što je železnička, putna i ostala infrastruktura u takvom stanju da je potrebno veliko preuređivanje, obnavljanje, proširenje, gde naći novac za to? Tako da, ako neko kaže da sve to može da bude pozitivno, taj treba da se skine sa droge“, zaključuje Jovanović.
Sa bezbednosnog aspekta, scenario masovnog kretanja stanovništva iz Irana menjao bi i stratešku sliku Evrope. Dr Radomir Milašinović upozorava da bi tranzitne zemlje imale ograničen kapacitet zadržavanja migranata, te da bi krajnja destinacija ostala Zapadna Evropa.
„Evropa bi bila i poplavljena i potopljena. Tako da se oni koji misle da će promenom režima promeniti socioekonomsku situaciju u Iranu igraju velikom vatrom. Znate da su oni 47 godina pod sankcijama i da su desetine miliona ljudi na ivici egzistencije. Tako da svi oni koji su planirali da će promenom režima ovladati i izvorima nafte otvaraju Pandorinu kutiju“, smatra Milašinović.
U bezbednosnim analizama razmatra se i mogućnost porasta rizika od radikalizacije u uslovima naglog i nekontrolisanog priliva ljudi. Iskustva prethodnih migrantskih talasa pokazala su da i relativno mali procenat bezbednosno rizičnih pojedinaca može proizvesti ozbiljne posledice po stabilnost država domaćina.
Test izdržljivosti za evropski sistem
Iako zvaničnici EU za sada ne govore o neposrednoj opasnosti od masovnog egzodusa iz Irana, u analitičkim dokumentima jasno se konstatuje da bi takav scenario predstavljao jedan od najvećih migracionih izazova u savremenoj istoriji Unije.
U tom smislu, pitanje Irana prevazilazi regionalne okvire i postaje potencijalni test otpornosti evropskog političkog, ekonomskog i bezbednosnog sistema — u trenutku kada se Unija već suočava sa višestrukim krizama i dubokim unutrašnjim podelama.
