Evropa se nudi Americi kao pomoć u napadu na Iran i opet pokazuje da je samo vazal
© AP Photo / Virginia Mayo
Pratite nas
Evropa je danas najčešće samo privezak američke politike, odnosom prema Rusiji sebi je vezala ruke. Potvrdili su svoj status američkog vazala, i to na način koji je veoma uvredljiv za Evropljane koji drže do svog identiteta, smatraju sagovornici Sputnjika.
Dok Bliski istok gori posle odluke Amerike i Izraela da napadnu Iran, evropske zemlje za sada odmeravaju kako da se postave. Francuska, Nemačka i Velika Britanija najavljuju da će se uključiti ali baviće se presretanjem iranskih raketa radi zaštite zemalja Persijskog zaliva.
Diplomata i bivši ambasador u Nemačkoj Milovan Božinović na pitanje da li deo Evrope ovim pokazuju vazalni odnos prema Americi kaže da je stav EU nedorečen i da odražava svu krizu EU nesposobne da sebe politički definiše.
Vazalstvo najnižeg nivoa
„Oni su potvrdili svoj status vazala, ali na jedan način koji bi morao biti uvredljiv za Evropljane koji drže do svog identiteta. Da se ponudite na takav nedostojan način Americi da budite s njima u toj akciji protiv Irana, to je vazalstvo, ali ono najnižeg nivoa. Da im budete vazali u akciji koja je definitivno van moralnih političkih kriterijuma“, uveren je Božinović.
Drugim rečima, da se priklonite nekome ko je ubio nekoga, da biste onda bili jači posle toga - to je katastrofalno.
„Drugo, članice EU očigledno nemaju isto mišljenje o toj stvari, od Španije koja je kategorično pokazala da je protiv ovakvih postupaka kao što su Amerikanci i Izraelci uradili, pa do nemačkog kancelara koji se u suštini nudi Americi da im bude partner u akcijama koje tamo sprovode. Znači to je jedan široki dijapazon stavova koji pokazuje da tu nema nekog zajedničkog imenitelja između stavova svih tih članica. Dakle, Evropska unija je pokazala da je politički slabić, i da ne može da uspostavi stav o tome… Ne možete ubiti predsednika jedne države, pa onda očekivati da ćete o toj državi voditi neke razgovore. Ako ćete voditi razgovore sa tom državom, kako da se prevaziđe neki problem, onda ćete poštovati njene institucije i onda s njima pokušati da nešto dogovorite,“ decidan je Božinović.
Ovo ovako je, dodaje on, neoprostiva izdaja onih vrednosti koje je Evropa negovala tokom više stotina godina, a to je da poštujete svog sagovornika i da poverujete kako i on ima neke svoje razloge zašto radi to što radi, pa ćete onda videti kako da nađete zajedničko rešenje.
Politička zavisnost od Amerike
Spoljnopolitički komentator Bojan Bilbija ističe da se Evropa našla u vrlo delikatnoj situaciji i da joj ovaj sukob nikako ne odgovara.
„Pre svega zbog toga što dovodi do dramatičnog povećanja cene energenata, a Evropa veoma zavisi od toga kakva će da bude njihova cena. Evropa je već bila ozbiljno pogođena time što je ostala bez ruskih energenata koji su bili i lako dostupni, i povoljni po ceni, i u neograničenim količinama. I onda kada je Evropa sama sebi odsekla tu energetsku granu na kojoj je sedela decenijama i koja joj je decenijama omogućavala buran i kontinuiran privredni rast, kada je upala u zavisnost od američkih energenata, pokazalo se da je to bilo loše za evropsku ekonomiju jer su energenti poskupeli. Istovremeno je Evropa dospela u političku zavisnost, sada od samo jednog izvora snabdevanja, jer ranije je mogla da bira iz kog pravca će se snabdevati - iz američkih izvora, iz ruskih izvora ili iz nekog trećeg pravca. Sada svi dostupni energenti idu preko američkih kompanija ili direktno iz Amerike,“ ističe Bilbija.
U ovoj situaciji kada se zatvori Ormuski moreuz, dodaje on, i kada cene energenata počinju da skaču, Evropa upada u još težu situaciju jer nema ruskih energenata i ona može samo panično da posmatra kako cene skaču, kako možda dođe i do nestašica energenata.
„I ne može niko da im kaže da nisu sami za to krivi jer su sami odbacili ruske energente, sami uvodili sankcije Rusiji i sve vreme govorili da imaju alternativu, da oni imaju od koga da kupe energente a da je to što će oni biti skuplji 30-40 odsto, a nekada i više, mala cena koju će rado da plate, valjda za neku nezavisnost od Rusije. Sad kad su dospeli u energetsku zavisnost od Amerike više te priče ne pričaju, nego ćute i mole se Bogu da uopšte imaju bilo kakvo snabdevanje energijom“, konstatuje naš sagovornik.
On upozorava da ukoliko te američke kompanije dospeju u problem zbog ovog rata, onda energije u Evropi - neće biti.
„I tu dolazimo do pitanja šta činiti u ovoj krizi, ratu koji je Amerika povela protiv Irana, brutalno kršeći međunarodno pravo. Da li sad Evropa treba da se pridruži toj nelegalnoj akciji i kršenju međunarodnog prava - to je napad na suverenu zemlju, članicu UN. Da li da se uključe i da kažu da je to dobro za budućnost Bliskog istoka, Centralne Azije i da se pod tim izgovorom priključe kršenju međunarodnog prava, ili da ostanu po strani,“ pita se Bilbija.
Evropa privezak američke politike
Oni ujedno znaju, dodaje on, da u njihovim zemljama postoje ogromne muslimanske zajednice, koje su izuzetno važan faktor, ne samo na izborima, gde povremeno kao u Britaniji čak i pobeđuju muslimanski kandidati, već i generalno na planu bezbednosti.
„To stvara ozbiljnu unutrašnju pretnju i širu destabilizaciju u Evropi gde žive milioni muslimana, migranata i sve će ih više biti. A sada vi odlučujete da li ćete se uključiti u taj rat, biti u funkciji vazala, ko se na poziv „velikog brata“ priključuje toj agresivnoj akciji i onda rizikovati da imate pobune vašeg stanovništva, ili nećete to da radite“, obrazlaže Bilbija.
Prema njegovim rečima, bitno je i što Evropa više nema status od pre 10-20 godina, kada je bila mnogo samostalnija, kada je imala više partnera u svetu s kojima je sarađivala uključujući Rusiju i Kinu i vodil balansiranu politiku koja je njenu stratešku poziciju činila donekle suverenom.
„Danas je Evropa ne uvek, ali najčešće samo privezak američke politike. I od nekadašnje situacije kada ste bili za stolom, jedan od onih koji odlučuju, vi ste sve češće na stolu, odnosno na meniju i neko drugi odlučuje o vama. Velike sile poput Rusije, Kine i Amerike mogu same da odluče o globalnim pitanjima bez učešća Evrope, što se sve češće i dešava," kaže on.
Bilbija ocenjuje da Evropa sada prosto malo glumi nekadašnju veličinu, znajući da je izgubila samostalnost na svetskoj sceni, opet svojom voljom, jer se podredila samo jednom centru moći - Vašingtonu.
„Da li sad želite da priključujući se tim akcijama na Bliskom istuku i napadu na Iran, ponovo sebi i u svojoj javnosti delujete kao neko ko o nečemu odlučuje, znajući da je to daleko od toga jer su neki drugi počeli akciju protiv Irana u svom interesu, a vi ste tu neko ko je pozvan eto malo da pripomogne i eventualno pošalje po kog vojnika tamo strada,“ napominje Bilbija.
Bez Rusije je nebitan faktor
Ne treba zaboraviti, kaže on, i snažno antiizraelsko raspoloženje u brojnim zemljama EU koje su nakon sukoba u Gazi preispitale stav prema Palestini i priznale je.
„Dakle, postoji i problem gde antiizraelska osećanja bujaju u vašim državama, a vi se praktično morate staviti na stranu Izraela. Sve to čini poziciju evropskih zemalja pojedinačno, ali i EU kao celine, veoma komplikovanom za donošenje bilo kakvog konsenzusa, jer njega o tim pitanjima teško može biti. Prosto gledaju, malo bi i da se priključe onima koji biju, a malo i ne bi, jer znaju koliko to može biti dugoročno i skupo. Opet, ako ostanete po strani sami sebe ponovno isključujete iz bilo kakve velike igre, pa makar da vam pripadnu mrvice kolača. Ovako je to tužna priča o nekadašnjoj moći Evrope i iluzijama da ona i dalje o nečem odlučuje, nesvesna da može da bude važan svetski faktor samo u zajedništvu sa drugim plućnim krilom Evroazije, a to je Rusija. Ali pošto je Evropa sama sebi odsekla to plućno krilo i razdvojila se od Rusije, prepustila je savezništvu sa Kinom a ona se okrenula isključivo Americi, sada žanje teške i gorke plodove tih pogrešnih odluka,“ ističe Bilbija.
Putin je sve znao unapred
On podseća da se slična situacija desila i 2003. godine u vreme agresija SAD na Irak, kada je kao i sad ubijen lider države, Sadam Husein i ali su tada Nemac Gerhard Šreder i Francuz Žak Širak, bili protiv te agresije - ne samo da nisu želeli da učestvuju u tome, nego su aktivno govorili protiv takve akcije.
"Dodušei Nemci i Francuzi su hteli da na neki način da “navuku“ tada Putina da on zapravo bude frontmen borbe protiv Amerike, a da oni izvuku korist od toga. Putin je tu ponudu odbio i pokazalo se koliko je bio u pravu jer se ispostavilo da je njihova politika prevrtljiva i da oni nisu pouzdani saveznici Rusije. To se pokazalo već 2008. godine prilikom rata na Kavkazu pa 2014. godine prilikom drugog Majdana u Kijevu, ali i 2005. kada je bio prvi Majdan u Kijevu – pokazalo se da je Evropa slaba i nepouzdana i da savezništvo sa njom može da bude veoma opasno za onoga ko u to veruje," reko je Bilibija.
Bilbija napominje da to veoma dobro zna i Donald Tramp koji ne želi nikakva velika savezništva sa Evropom, već Evropu samo koristi „ad hok“, za akcije koje su za njega važne.
„Evropski lideri nemaju tu snagu da mogu da se odupru Trampu tako da je on sada jedini zapadni lider, dok ovi drugi mogu samo da odlučuju u kojoj meri će da ga podrže više ili manje a to opet zavisi od toga kakve unutrašnje posledice te države mogu da imaju,“ mišljenja je Bilbija.
On zaključuje da je ovo možda bila prilika za Evropu da se neučešćem u američkoj invaziji izdigne iznad situacije i oslobodi američkog jarma, ali da to nisu uradili jer su previše slabi.
Pogledajte i:
