https://lat.sputnikportal.rs/20260303/postoje-li-alternative-ormuskom-moreuzu--teski-dani-za-svetsku-energetiku-1196456596.html
Postoje li alternative Ormuskom moreuzu – teški dani za svetsku energetiku
Postoje li alternative Ormuskom moreuzu – teški dani za svetsku energetiku
Sputnik Srbija
Oko 30 odsto svetske nafte i 20 odsto gasa prolazi kroz Ormuski moreuz i to je količina koja se ne može lako nadomestiti. Uglavnom su te količine nafte i gasa... 03.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-03T16:33+0100
2026-03-03T16:33+0100
2026-03-03T16:33+0100
ekonomija
svet – ekonomija
ormuski moreuz
persijski zaliv
sukob izraela i irana
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/1c/1196340385_0:747:2048:1899_1920x0_80_0_0_1eda19cd1c294a43f8d94243a41a1f38.png
Zatvaranje Ormuza najviše utiče na Indiju i Kinu, a tek onda na Evropu. Kada je reč o nafti, poglavito utiče na Indiju i Kinu, a kada je reč o gasu — na Evropu. Pre svega će kineska i indijska privreda biti na udaru, kaže Zdravković.Venecuela ima najveće rezerve nafte na svetu, ali naš sagovornik objašnjava da tamošnja infrastruktura nije dovoljno razvijena, dok je sama nafta specifična za preradu. U kratkom ili čak srednjem roku, nemoguće je zameniti naftu iz Persijskog zaliva venecuelanskom.Pored transporta ugrožena i proizvodnjaBudući da će kineska i indijska privreda biti u velikoj meri na udaru, ove dve zemlje moraće da se potpuno okrenu ka Rusiji. Međutim, Zdravković se pribojava da to neće biti dovoljno. Ako bi rat potrajao, nafta iz Ruske Federacije i centralne Azije ne bi mogla u potpunosti da zameni naftu sa Bliskog istoka.Samo jedan deo saudijske nafte prolazi kroz Ormuz, ali veći deo iz Saudijske Arabije ide drugim rutama. Potencijalna eskalacija ugrozila bi proizvodnju i u Omanu, Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Iraku, Iranu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinu. To bi bio veliki udarac za svetsku proizvodnju nafte. Kada se tome doda i proizvodnju gasa u Kataru, kaže Zdravković, reč je o ozbiljnom udaru koji u kratkom roku ne može biti supstituisan.Kada je reč o Srbiji, ona se nalazi na trasi Turskog toka i on ne bi trebalo da bude zatvaran, budući da je svaki molekul gasa potreban Evropi. Kada je reč o gasu, tu ne bi trebalo da bude problema, međutim, što se nafte tiče, Srbija će deliti sudbinu evropskog kontinenta, a ona, energetski gledano, nije svetla, zaključuje Zdravković.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260302/vise-se-ne-kriju-brisel-nagradjuje-kosovske-albance-jer-temljeno-proteruju-srbe--po-eu-standardima-1196390902.html
ormuski moreuz
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
svet – ekonomija, ormuski moreuz, persijski zaliv, sukob izraela i irana
svet – ekonomija, ormuski moreuz, persijski zaliv, sukob izraela i irana
Postoje li alternative Ormuskom moreuzu – teški dani za svetsku energetiku
Oko 30 odsto svetske nafte i 20 odsto gasa prolazi kroz Ormuski moreuz i to je količina koja se ne može lako nadomestiti. Uglavnom su te količine nafte i gasa namenjene tržištu jugoistočne i istočne Azije, ali će se zatvaranje Ormuza osetiti u čitavom svetu, kaže za Sputnjik stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.
Zatvaranje Ormuza najviše utiče na Indiju i Kinu, a tek onda na Evropu. Kada je reč o nafti, poglavito utiče na Indiju i Kinu, a kada je reč o gasu — na Evropu. Pre svega će kineska i indijska privreda biti na udaru, kaže Zdravković.
Venecuela ima najveće rezerve nafte na svetu, ali naš sagovornik objašnjava da tamošnja infrastruktura nije dovoljno razvijena, dok je sama nafta specifična za preradu. U kratkom ili čak srednjem roku, nemoguće je zameniti naftu iz Persijskog zaliva venecuelanskom.
Koje su onda alternative? Pa ako govorimo o evropskom kontinentu, o tome je trebalo ranije razmišljati, pre svega kada je reč o gasu. Odustajanje od ruskog gasa sada će imati velike reperkusije ako rat potraje — a to trenuno niko ne može da zna. Svakako će se zatvaranje Ormuza u kratkoročnom periodu odraziti na cene nafte i gasa, pre svega u Evropi, ali i na globalnom tržištu, kaže Zdravković za Sputnjik.
Pored transporta ugrožena i proizvodnja
Budući da će kineska i indijska privreda biti u velikoj meri na udaru, ove dve zemlje moraće da se potpuno okrenu ka Rusiji. Međutim, Zdravković se pribojava da to neće biti dovoljno. Ako bi rat potrajao, nafta iz Ruske Federacije i centralne Azije ne bi mogla u potpunosti da zameni naftu sa Bliskog istoka.
Mi govorimo samo o prolazu tankera kroz Ormuz, ali videli smo da je najveća rafinerija „Saudi Aramka“, odnosno najveće svetske kompanije za proizvodnju nafte trenutno zatvorena. Ne znamo da li su je oštetili Iranci ili Izraelci, ali nije ni bitno. Ukoliko taj rat eskalira, neće biti dovedena u pitanje samo transport kroz Persijski zaliv, odnosno Ormuski moreuz, nego i proizvodnja.
Samo jedan deo saudijske nafte prolazi kroz Ormuz, ali veći deo iz Saudijske Arabije ide drugim rutama. Potencijalna eskalacija ugrozila bi proizvodnju i u Omanu, Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Iraku, Iranu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinu. To bi bio veliki udarac za svetsku proizvodnju nafte. Kada se tome doda i proizvodnju gasa u Kataru, kaže Zdravković, reč je o ozbiljnom udaru koji u kratkom roku ne može biti supstituisan.
Bojim se da, ako rat potraje, suštinskih alternativa neće biti, jer nafte i gasa ima koliko ima. U Sjedinjenim Državama proizvodnja može da se poveća, tamo postoji proizvodnja iz škriljaca, fraking, ali i to je limitirano.
Kada je reč o Srbiji, ona se nalazi na trasi Turskog toka i on ne bi trebalo da bude zatvaran, budući da je svaki molekul gasa potreban Evropi. Kada je reč o gasu, tu ne bi trebalo da bude problema, međutim, što se nafte tiče, Srbija će deliti sudbinu evropskog kontinenta, a ona, energetski gledano, nije svetla, zaključuje Zdravković.
