Postaju li baza Bondstil na lažnom Kosovu i kampovi u Albaniji – mete za iranske rakete
© Foto : Tasnim News / IRGC
Pratite nas
Nakon što su SAD prekršile jedan od osnovnih postulata međunarodnih odnosa, za Iran više nema moralnih prepreka da na svaku američku bazu – pa i na Bondstil ili kampove iranske opozicije u Albaniji – gleda kao na legitimnu metu, a takav potez mogao bi da uzdrma i sam NATO.
Američko-izraelska agresija na Iran otvorila je pitanje da li bi Teheran u slučaju dalje eskalacije sukoba mogao da proširi zonu odgovora i na američku infrastrukturu na Balkanu? U fokusu se, pre svega, nalazi najveće američko uporište u ovom delu Evropue, baza Bondstil na Kosovu i Metohiji, koje nosi snažnu simboliku, jer ne predstavlja samo logistički centar KFOR-a i NATO-a, već je simbol trajnog američkog vojnog prisustva na Balkanu.
Druga tačka potencijalnog iranskog napada nalazi se u Albaniji, gde su smešteni kampovi za obuku iranske opozicione organizacije MEK, koju zvanični Teheran smatra smatra terorističkom strukturom pod pokroviteljstvom Zapada.
Pokret Narodni mudžahedini (MEK) nastao je 1965. u Iranu kao pokret protiv šaha, a ideološki je kombinovao islamizam i marksizam. Nakon dolaska Islamske Republike na vlast, MEK je došao u sukob sa državom i decenijama je delovao iz inostranstva. Danas, MEK je evoluirao i postao instrument američke i politike pojedinih evropskih zemalja.
Glavni kompleks MEK-a u Albaniji, „Ašraf 3“, nalazi se u mestu Manza, u okolini Drača, oko trideset kilometara zapadno od Tirane. MEK je iz Iraka premešten u Albaniju između 2013. i 2016. godine.
Iran već godinama demonstrira sopsobnost preciznih udara balističkim raketama i dronovima na udaljenostima od prekjo 1500 kilometara i teorijski bi mogao da gađa ciljeve na Balkanu. Neki iranski sistemi, poput Sadžila, Imada, Gadra, Horamšara i njegove varijante Hejbara, mogu da dosegnu i do naših prostora ako bi bili lansirani sa najpogodnijih tačaka u Iranu.
Baze na Balkanu legitimni cilj Teherana
Ipak, ova mogućnost ne pominje se, niti u Teheranu, niti na Zapadu, osim na društvenim mrežama, gde ljudi objavljuju čak i koordinate Bondstila. Ipak, postavlja se pitanje: ako Vašington i Tel Aviv smatraju legitimnim da gađaju ciljeve unutar Irana, po kom osnovu bi iranski odgovor morao da ostane ograničen na Bliski istok, pogotovo ako uzmemo u obzir da je već gađao britansku bazu Akrotiri na Kipru?
Prema rečima novinara i kolumniste Nebojše Malića, sa iranskog stanovišta, i Bondstil, a pogotovo baze MEK-a u Albaniji legitimne su mete, pod uslovom da imaju rakete kojima mogu da gađaju te ciljeve.
„U ovoj situaciji, kada su Amerikanci prekršili jedan od osnovnih postulata međunarodnih odnosa, da se ne vrše atentati na rukovodstvo države, ma koliko neprijateljska ona bila, mislim da je i taj tabu već razbijen i da, što se Iranaca tiče, njih ništa ne sprečava moralno da na svaku američku bazu, pa i na Bondstil, gledaju kao na legitimni cilj“, navodi Malić.
Najveći udar na NATO u poslednjih 25 godina
Ukoliko bi Iran gađao Bondstil i baze MEK-a u Albaniji, to bi imalo dalekosežne posledice, smatra naš sagovornik, i one bi bile više političke prirode. Sam NATO bi bio uzdrman, kako zbog političkih poruka koje bi eventualno raketiranje balkanskih uporišta Amerike sobom nosilo, tako i zbog moguće reakcije ostatka NATO-a ako bi se na meti iranskih udara našla Albanija, kao članica Alijanse.
Ukoliko bi iranske rakete poletele ka Bondstilu, Amerikanci bi odatle mogli da izmeste trupe pod izgovorom da baza više nije bezbedna. Međutim, ukoliko bi bila gađana Albanija, zvanična Tirana bi mogla da se pozove na famozni Član 5 osnivačkog ugovora NATO-a, prema čijem slovu napad na jednu članicu znači napad na sve.
„Ne mislim da bi to uticalo na Špance da promene mišljenje o upotrebi američkih baza. Ali, s druge strane, čak i da Nemci, Francuzi i Englezi hoće da intervenišu, nemaju čime. Tako da bi možda u nekom scenariju, iranski napad na baze MEK-a u Albaniji moglo da bude razbijanje NATO-a – ako udare na Albaniju, pa pokažu da članstvo u Alijansi ne znači ništa, to je veći udar za NATO nego što smo videli u proteklih 25 godina“, kategoričan je Malić.
Ima li smisla udariti po američkim uporištima na Balkanu
Za Balkan, koji je već bio poligon velikih sila, ključno pitanje glasi: da li će ponovo postati geopolitička tabla za prenos poruka između Vašingtona i Teherana? Malić smatra da Balkan to već u neku ruku i jeste, s obzirom na to kako se narodi i države svrstavaju: neki stoje na strani SAD i Izraela, a drugi na strani Irana.
„Zanimljivo je šta bi Iran mogao da postigne bombardovanjem tih baza, čak i da ništa ne pogodi. To bi više bila poruka Vašingtonu da su ranjivi i da više nisu nedodirljivi“, objašnjava Malić.
Prema njegovom mišljenju, ključno pitanje je da li je mogućnost da Iran gađa američka uporišta na Balkanu hipotetička konstrukcija ili je realna bezbednosna tema. Sve zavisi, kaže on, od toga ima li Iran fizičke mogućnosti da to izvede i da li u Teheranu smatraju da bi to postiglo njihove političke ciljeve.
„Sa mog stanovišta, napad na MEK u Albaniji ima smisla, ali ja nisam iransko rukovodstvo, pitanje je šta za njih ima smisla“, ističe on.
Još se vode rasprave da li su iranski udari na američke baze u arapskim državama u Zalivu imali smisla – izgleda da jesu jer su izazvali jači efekat od očekivanog – čak je i Tramp rekao da je tako nešto bilo neočekivano.
„Tako da Iran još ima mogućnost da iznenadi Amerikance. Videćemo šta će da odluče, ali teoretski je sve moguće. Koliko je verovatno, to je stvar procene. Ja sam izneo par ideja zašto bi to moglo da bude korisno Irancima – ne samo kao poruka Vašingtonu, nego i kao likvidacija mogućih vojnih protivnika, ali pitanje je ko u Teheranu donosi odluke i da li su o tome razmišljali“, zaključuje Malić.
Pogledajte i:
