https://lat.sputnikportal.rs/20260303/1196470460.html
Je li kraj modelu koji nam je doneo privredni rast, kojim putem dalje
Je li kraj modelu koji nam je doneo privredni rast, kojim putem dalje
Sputnik Srbija
Srbija je dosadašnji privredni rast bazirala na kapitalnim ulaganjima i na stranim direktnim investicijama koje su počivale, pre svega, na jeftinim energentima i... 03.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-03T21:00+0100
2026-03-03T21:00+0100
2026-03-03T21:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/03/1196470302_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_f375598513a945a2a4831d2b01ec152b.jpg
Je li kraj modelu koji nam je doneo privredni rast, kojim putem dalje
Sputnik Srbija
Srbija je dosadašnji privredni rast bazirala na kapitalnim ulaganjima i na stranim direktnim investicijama koje su počivale, pre svega, na jeftinim energentima i jeftinoj radnoj snazi. Radna snaga, međutim, više nije tako jeftina, koliko bi to voleli investitori, a pitanje je koliko ćemo još moći da računamo i na jeftine energente.
To je sve izvesnije posle odluke EU da od kraja 2027. eliminiše ruski gas sa evropskog tržišta, a pogotovo posle nedavnog Transatlanskog samita o gasnoj bezbednosti održanog u Vašingtonu. Tu su se države jugoistočne i centralne Evrope, jedinog regiona u Evropi koji još prima ruski gas, takoreći obavezale Amerikancima na kupovinu njihovog znatno skupljeg tečnog prirodnog gasa (LNG).
Ukoliko Srbija bude primorana da pređe na daleko skuplji američki LNG od ruskog gasa, da li to znači i kraj dosadašnjeg modela industrijske politike koji je doprinosio privrednom rastu? Kakvo preusmeravanje nas čeka, na čemu ćemo zasnivati dalji rast, imamo li kapaciteta da razvijamo sektore koji su višeg tehnološkog nivoa i donose višu vrednost? Gde je budućnost srpske privrede, šta bi to mogli da nam predoče tvorci programa Srbija 2030-2035, koji bi uskoro trebalo da bude predstavljen?
O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa ekonomistom Bojanom Stanićem, pomoćnikom direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.
Srbija je dosadašnji privredni rast bazirala na kapitalnim ulaganjima i na stranim direktnim investicijama koje su počivale, pre svega, na jeftinim energentima i jeftinoj radnoj snazi. Radna snaga, međutim, više nije tako jeftina, koliko bi to voleli investitori, a pitanje je koliko ćemo još moći da računamo i na jeftine energente. To je sve izvesnije posle odluke EU da od kraja 2027. eliminiše ruski gas sa evropskog tržišta, a pogotovo posle nedavnog Transatlanskog samita o gasnoj bezbednosti održanog u Vašingtonu. Tu su se države jugoistočne i centralne Evrope, jedinog regiona u Evropi koji još prima ruski gas, takoreći obavezale Amerikancima na kupovinu njihovog znatno skupljeg tečnog prirodnog gasa (LNG). Ukoliko Srbija bude primorana da pređe na daleko skuplji američki LNG od ruskog gasa, da li to znači i kraj dosadašnjeg modela industrijske politike koji je doprinosio privrednom rastu? Kakvo preusmeravanje nas čeka, na čemu ćemo zasnivati dalji rast, imamo li kapaciteta da razvijamo sektore koji su višeg tehnološkog nivoa i donose višu vrednost? Gde je budućnost srpske privrede, šta bi to mogli da nam predoče tvorci programa Srbija 2030-2035, koji bi uskoro trebalo da bude predstavljen? O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa ekonomistom Bojanom Stanićem, pomoćnikom direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
Srbija je dosadašnji privredni rast bazirala na kapitalnim ulaganjima i na stranim direktnim investicijama koje su počivale, pre svega, na jeftinim energentima i jeftinoj radnoj snazi. Radna snaga, međutim, više nije tako jeftina, koliko bi to voleli investitori, a pitanje je koliko ćemo još moći da računamo i na jeftine energente.
To je sve izvesnije posle odluke EU da od kraja 2027. eliminiše ruski gas sa evropskog tržišta, a pogotovo posle nedavnog Transatlanskog samita o gasnoj bezbednosti održanog u Vašingtonu. Tu su se države jugoistočne i centralne Evrope, jedinog regiona u Evropi koji još prima ruski gas, takoreći obavezale Amerikancima na kupovinu njihovog znatno skupljeg tečnog prirodnog gasa (LNG).
Ukoliko Srbija bude primorana da pređe na daleko skuplji američki LNG od ruskog gasa, da li to znači i kraj dosadašnjeg modela industrijske politike koji je doprinosio privrednom rastu? Kakvo preusmeravanje nas čeka, na čemu ćemo zasnivati dalji rast, imamo li kapaciteta da razvijamo sektore koji su višeg tehnološkog nivoa i donose višu vrednost? Gde je budućnost srpske privrede, šta bi to mogli da nam predoče tvorci programa Srbija 2030-2035, koji bi uskoro trebalo da bude predstavljen?
O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa ekonomistom Bojanom Stanićem, pomoćnikom direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.
