https://lat.sputnikportal.rs/20260301/geopolitika-udara-na-ekonomiju-ormuski-moreuz-menja-pravila-igre-1196359853.html
Geopolitika udara na ekonomiju: Ormuski moreuz menja pravila igre
Geopolitika udara na ekonomiju: Ormuski moreuz menja pravila igre
Sputnik Srbija
Zatvaranje Ormuskog moreuza moglo bi da izazove duboke potrese u globalnoj ekonomiji i dovede do dramatičnog rasta cena energenata, ocenio je jordanski... 01.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-01T13:32+0100
2026-03-01T13:32+0100
2026-03-01T14:06+0100
svet
svet – ekonomija
ekonomija
energetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/08/1162143061_0:0:3309:1862_1920x0_80_0_0_d21b5987ef0c1dff9b644c996c4927c4.jpg
Komentarišući odluku Teherana da zabrani ulaz američkim brodovima u Persijski zaliv preko Ormuskog moreuza, Aješ je podsetio da kroz ovaj strateški tesnac prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom, što iznosi više od 20–21 milion barela dnevno. Prema njegovim rečima, obustava čak i polovine tog obima izazvala bi „katastrofalan deficit ponude“ na globalnom tržištu. On prognozira da bi trenutna situacija mogla da podigne cenu sirove nafte iznad 100 dolara po barelu i gurne svet u duboku energetsku krizu, za koju, kako navodi, globalna ekonomija nije spremna — čak ni uz pokušaje grupe OPEK+ da delimično nadoknadi gubitke. Aješ upozorava i na rizik da se sukob proširi u „rat na energetskom frontu“, u kojem bi mete mogli postati naftno-gasni objekti, dok bi eventualno uključivanje Huta moglo dovesti do blokade tankerskog saobraćaja kroz moreuz Bab el Mandeb u Crvenom moru. Prema njegovoj oceni, svet bi se u tom slučaju suočio sa nepredvidivim energetskim i strateškim posledicama, što bi samo po sebi moglo da ubrza diplomatske napore za hitno okončanje borbenih dejstava. Analitičar smatra da Iran koristi kontrolu nad pomorskim tesnacima i energetski faktor kao sredstvo pritiska na međunarodnu zajednicu i Sjedinjene Države, s ciljem zaustavljanja rata. U uslovima pojačane nestabilnosti očekuje se rast cene zlata do istorijskih maksimuma, dok bi kriptovalute, poput bitkoina, mogle da izgube na vrednosti, jer investitori, prema njegovim rečima, u kriznim vremenima prednost daju „opipljivim“ aktivama. Aješ je takođe ocenio da politika SAD, usled bezuslovne podrške Izraelu, „vraća svet na nultu tačku“ i nameće dodatne terete globalnoj ekonomiji. U kontekstu izuzetno napete situacije, nakon pogibije vrhovnog lidera Irana i više visokih vojnih zvaničnika, Teheran, kako navodi, nastoji da postavi nova pravila igre i povrati poverenje u svoje strateške kapacitete.
https://lat.sputnikportal.rs/20260301/domino-efekat-za-ceo-svet-kakve-bi-posledice-moglo-da-izazove-zatvaranje-ormuskog-moreuza-1196359125.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – ekonomija, energetika
svet, svet – ekonomija, energetika
Geopolitika udara na ekonomiju: Ormuski moreuz menja pravila igre
13:32 01.03.2026 (Osveženo: 14:06 01.03.2026) Zatvaranje Ormuskog moreuza moglo bi da izazove duboke potrese u globalnoj ekonomiji i dovede do dramatičnog rasta cena energenata, ocenio je jordanski ekonomski analitičar Husam Aješ u izjavi za Sputnjik.
Komentarišući odluku Teherana da zabrani ulaz američkim brodovima u Persijski zaliv preko Ormuskog moreuza, Aješ je podsetio da kroz ovaj strateški tesnac prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom, što iznosi više od 20–21 milion barela dnevno. Prema njegovim rečima, obustava čak i polovine tog obima izazvala bi „katastrofalan deficit ponude“ na globalnom tržištu.
On prognozira da bi trenutna situacija mogla da podigne cenu sirove nafte iznad 100 dolara po barelu i gurne svet u duboku energetsku krizu, za koju, kako navodi, globalna ekonomija nije spremna — čak ni uz pokušaje grupe OPEK+ da delimično nadoknadi gubitke.
Aješ upozorava i na rizik da se sukob proširi u „rat na energetskom frontu“, u kojem bi mete mogli postati naftno-gasni objekti, dok bi eventualno uključivanje Huta moglo dovesti do blokade tankerskog saobraćaja kroz moreuz Bab el Mandeb u Crvenom moru. Prema njegovoj oceni, svet bi se u tom slučaju suočio sa nepredvidivim energetskim i strateškim posledicama, što bi samo po sebi moglo da ubrza diplomatske napore za hitno okončanje borbenih dejstava.
Analitičar smatra da Iran koristi kontrolu nad pomorskim tesnacima i energetski faktor kao sredstvo pritiska na međunarodnu zajednicu i Sjedinjene Države, s ciljem zaustavljanja rata.
U uslovima pojačane nestabilnosti očekuje se rast cene zlata do istorijskih maksimuma, dok bi kriptovalute, poput bitkoina, mogle da izgube na vrednosti, jer investitori, prema njegovim rečima, u kriznim vremenima prednost daju „opipljivim“ aktivama.
Aješ je takođe ocenio da politika SAD, usled bezuslovne podrške Izraelu, „vraća svet na nultu tačku“ i nameće dodatne terete globalnoj ekonomiji. U kontekstu izuzetno napete situacije, nakon pogibije vrhovnog lidera Irana i više visokih vojnih zvaničnika, Teheran, kako navodi, nastoji da postavi nova pravila igre i povrati poverenje u svoje strateške kapacitete.
