https://lat.sputnikportal.rs/20260301/domino-efekat-za-ceo-svet-kakve-bi-posledice-moglo-da-izazove-zatvaranje-ormuskog-moreuza-1196359125.html
Domino efekat za ceo svet: Kakve bi posledice moglo da izazove zatvaranje Ormuskog moreuza
Domino efekat za ceo svet: Kakve bi posledice moglo da izazove zatvaranje Ormuskog moreuza
Sputnik Srbija
Napad SAD i Izraela na Iran i iranski odgovor zatvaranjem Ormuskog moreuza između Persijskog zaliva i Arapskog mora mogli bi imati „kaskadne posledice po... 01.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-01T13:31+0100
2026-03-01T13:31+0100
2026-03-01T13:33+0100
svet
ormuski moreuz
iran
sad
izrael
ekonomija
svet – ekonomija
energetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/0e/1186821547_0:104:909:615_1920x0_80_0_0_845ca30ba6690586f270079b6f094b2f.jpg
„Otprilike 17-20 miliona barela nafte – što predstavlja preko 20% svetske dnevne potrošnje – prolazi kroz ovaj uski plovni put svakog dana. Ove pošiljke potiču prvenstveno iz Saudijske Arabije, Iraka, UAE, Kuvajta, Irana i Katara i idu ka glavnim uvoznicima, uključujući Kinu, Indiju, Japan, Južnu Koreju i Evropsku uniju“, objasnio je Sohag.Ali efekti talasanja se tu ne bi zaustavili. Bab el-Mandebski moreuz i Suecki kanal – već nestabilni zbog aktivnosti Huta u Crvenom moru – takođe bi mogli da se suoče sa daljim poremećajima, dodaje on. Trenutno, 8,8 do 9,2 miliona barela nafte i 4,1 milijarda kubnih stopa tečnog prirodnog gasa dnevno prelazi tim rutama. Sinhronizovana blokada preko ovih uskih grla bi eksponencijalno povećala šok u snabdevanju“Ako se održi, neposredna posledica poremećaja u snabdevanju biće „oštar skok cena energije“, ne samo zbog fizičke nestašice sirove nafte, već zahvaljujući pojačanju od strane špekulanata na finansijskom tržištu, hedž fondova, banaka i algoritamskih trgovaca koji trguju fjučersima, objasnio je Sohag.U širem smislu, energetska kriza može izazvati pad globalnih berzi i porast inflacije, „ne samo u gorivu, već i u transportu, proizvodnji i proizvodnji hrane“.Još gore, „kako se jaz između monetarne ponude i realnog ekonomskog učinka povećava, poverenje u fiat valute moglo bi da se smanji, što bi potencijalno moglo da izazove krizu u globalnom monetarnom sistemu“, naglasio je Sohag.„Zemlje izvoznice nafte poput Rusije, Nigerije, Angole, Malezije, pa čak i Sjedinjenih Država mogle bi da vide kratkoročne dobitke od rasta cena. Ali za SAD, koristi bi bile „pomešane“. Dok bi proizvođači energije mogli da profitiraju, kolaps globalne trgovine i smanjenje transakcija denominiranih u dolarima mogli bi da oslabe međunarodni ugled dolara.“Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260301/uzivo-ubijen-ajatolah-hamnei-iran-odgovorio-masivnim-udarima-na-izrael-i-americke-baze-u-regionu-1196346846.html
https://lat.sputnikportal.rs/20260301/pomorski-rat-u-persijskom-zalivu-trgovina-preko-ormuskog-moreuza-obustavljena-1196352081.html
ormuski moreuz
iran
sad
izrael
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, ormuski moreuz, iran, sad, izrael, svet – ekonomija, energetika
svet, ormuski moreuz, iran, sad, izrael, svet – ekonomija, energetika
Domino efekat za ceo svet: Kakve bi posledice moglo da izazove zatvaranje Ormuskog moreuza
13:31 01.03.2026 (Osveženo: 13:33 01.03.2026) Napad SAD i Izraela na Iran i iranski odgovor zatvaranjem Ormuskog moreuza između Persijskog zaliva i Arapskog mora mogli bi imati „kaskadne posledice po globalnu ekonomiju“, što bi kulminiralo teškim udarcima po američki valutni poredak, kaže stručnjak za energetiku ekonomista dr Kazi Sohag.
„Otprilike 17-20 miliona barela nafte – što predstavlja preko 20% svetske dnevne potrošnje – prolazi kroz ovaj uski plovni put svakog dana. Ove pošiljke potiču prvenstveno iz Saudijske Arabije, Iraka, UAE, Kuvajta, Irana i Katara i idu ka glavnim uvoznicima, uključujući Kinu, Indiju, Japan, Južnu Koreju i Evropsku uniju“, objasnio je Sohag.
Ali efekti talasanja se tu ne bi zaustavili. Bab el-Mandebski moreuz i Suecki kanal – već nestabilni zbog aktivnosti Huta u Crvenom moru – takođe bi mogli da se suoče sa daljim poremećajima, dodaje on. Trenutno, 8,8 do 9,2 miliona barela nafte i 4,1 milijarda kubnih stopa tečnog prirodnog gasa dnevno prelazi tim rutama. Sinhronizovana blokada preko ovih uskih grla bi eksponencijalno povećala šok u snabdevanju“
Ako se održi, neposredna posledica poremećaja u snabdevanju biće „oštar skok cena energije“, ne samo zbog fizičke nestašice sirove nafte, već zahvaljujući pojačanju od strane špekulanata na finansijskom tržištu, hedž fondova, banaka i algoritamskih trgovaca koji trguju fjučersima, objasnio je Sohag.
U širem smislu, energetska kriza može izazvati pad globalnih berzi i porast inflacije, „ne samo u gorivu, već i u transportu, proizvodnji i proizvodnji hrane“.
Još gore, „kako se jaz između monetarne ponude i realnog ekonomskog učinka povećava, poverenje u fiat valute moglo bi da se smanji, što bi potencijalno moglo da izazove krizu u globalnom monetarnom sistemu“, naglasio je Sohag.
„Zemlje izvoznice nafte poput Rusije, Nigerije, Angole, Malezije, pa čak i Sjedinjenih Država mogle bi da vide kratkoročne dobitke od rasta cena. Ali za SAD, koristi bi bile „pomešane“. Dok bi proizvođači energije mogli da profitiraju, kolaps globalne trgovine i smanjenje transakcija denominiranih u dolarima mogli bi da oslabe međunarodni ugled dolara.“
