Novi udar na Srpsku: Neizabrani stranac „modernizuje“ izbornu volju naroda
© Foto : Sputnjiku ustupila RTRS
Pratite nas
Nametanje 112,5 miliona konvertibilnih maraka za „nove izborne tehnologije“ bez političkog dogovora u BiH otvara novu rundu institucionalne krize. Dok Kristijan Šmit insistira na „modernizaciji“ izbornog procesa, iz Republike Srpske upozoravaju da je reč o nezakonitoj intervenciji i pokušaju modeliranja izborne volje pod plaštom transparentnosti.
Kristijan Šmit, čovek koji se lažno predstavlja kao visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, doneo je odluku kojom nalaže da se 112,5 miliona konvertibilnih maraka prebaci sa računa Centralne banke na račun Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine radi nabavke novih tehnologija za izbore.
Ta odluka dolazi bez političkog dogovora unutar Bosne i Hercegovine i bez prolaska kroz zakonodavne procedure koje su predviđene ustavnim okvirom zemlje. Upravo to je, prema ocenama iz Republike Srpske, suština problema – ne sama tehnologija, već način na koji se ona uvodi.
Iz Republike Srpske poručuju da je reč o neprihvatljivoj, nezakonitoj i neustavnoj intervenciji. Zamenik predsedavajućeg Saveta ministara BiH Staša Košarac ističe da niko nije protiv transparentnog izbornog procesa, ali da postoji ozbiljna sumnja u motive.
Poruka je jasna – iza tehničke modernizacije, prema stavu Banjaluke, krije se politička namera.
Nakon pritisaka – tehnologija?
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić ocenjuje da se radi o nastavku pritisaka drugim sredstvima.
Prema njegovoj oceni, kada sudski progon, zastrašivanje, blokada finansijskog sistema, prevremeni i ponovljeni izbori nisu dali rezultat, sada se pokušava preko „nove izborne tehnologije“ uticati na promenu vlasti u Republici Srpskoj.
Takve tvrdnje dodatno zaoštravaju političku atmosferu i pretvaraju pitanje izborne opreme u pitanje političkog suvereniteta.
„Bez ikakvog uporišta u procedurama“
Politikolog Bojan Šolaja smatra da je čitav proces rezultat ličnih intervencija Šmita.
„Ovo je bukvalno rezultat njegovih intervencija koje su u skladu i sa svim ostalim što je radio, bez ikakvog uporišta u onome što se zovu demokratske političke procedure, tj. zaobiđeno je zakonodavstvo BiH u tom smislu. Naprosto, svojim intervencijama pokušava da nametne izborne tehnologije“, navodi Šolaja.
On ukazuje da u Bosni i Hercegovini postoje jasno definisane procedure kako se donose odluke i kako se uređuju sistemska pitanja, uključujući izborni proces.
„Mi živimo u državi u kojoj, ako politički lideri odluče da se u nekom trenutku oko nečega ne dogovore, jer to nije prošlo sve institucionalne korake koje treba da prođe, imate situaciju da se onda neko, tj. jedna od zainteresovanih strana, obrati nekome koji se sad predstavlja kao visoki predstavnik i da on onda rešava ta pitanja.“, ističe Šolaja.
Prema njegovim rečima, to postaje obrazac – kada nema saglasnosti, rešenje se traži izvan domaćih institucija.
Uloga CIK-a i pitanje nadležnosti
Šolaja dodatno problematizuje ulogu Centralne izborne komisije, za koju tvrdi da funkcioniše kao da ostatak sistema ne postoji.
„Mi imamo Centralnu izbornu komisiju koja samostalno funkcioniše kao da ostatak države ne postoji, pa radi neke stvari. Ono što nije u skladu sa zakonom je to što je nametnuto, a sad se insistira da se sprovede“, naglašava on.
Podseća i da su nadležnosti entitetskih izbornih komisija, kroz praksu, preuzete od strane CIK-a, iako su, prema njegovom tumačenju, izbori na teritoriji Republike Srpske ranije bili u nadležnosti entitetskih komisija. Takav razvoj, smatra on, stvara dodatni institucionalni disbalans.
Tehnologije koje su drugi odbacili?
Posebno osetljivo pitanje jeste upotreba novih izbornih tehnologija. Šolaja ukazuje na međunarodna iskustva:
„Možemo sad gledati širom sveta od zemalja EU do SAD, šta se dešavalo sa upotrebom tih tehnologija, i činjenicu da su ih izbacili iz upotrebe. Na kraju krajeva, imamo istu situaciju u Nemačkoj, odakle dolazi i Kristijan Šmit. Znači što u Nemačkoj to nema?“
Ova primedba otvara šire pitanje – zašto se model koji nije opšteprihvaćen u nekim razvijenim demokratijama nameće u politički kompleksnom sistemu kakav je BiH?
Pitanje interesa
Šolaja postavlja i pitanje interesa koji stoji iza čitavog procesa:
„Naprosto, postavljate jedno pitanje, šta je interes iza svega ovoga? Da li izborna manipulacija, da li finansijski interes, ali ono što je činjenica je da se ne radi interesu građana u BiH“.
Prema njegovoj oceni, pozadina je politička.
„Moja pretpostavka je da neko želi da ima mehanizam kontrole nad izbornim procesom, a da to nije kroz institucije u BiH, nego da naprosto neko sa strane vrši uticaj na izborni proces“, kaže Šolaja.
Takva ocena dodatno produbljuje jaz između Republike Srpske i međunarodnog faktora u BiH.
Transparentnost ili kontrola?
Zagovornici uvođenja novih tehnologija tvrde da je cilj unapređenje transparentnosti i poverenja u izborni proces. Međutim, iz Republike Srpske odgovaraju da bi se o tome moglo razgovarati isključivo kroz domaći politički dogovor.
„Onaj ko kaže da se tu radi o demokratskim procedurama, o transparentnosti, trebalo je da pusti da se postigne dogovor unutar Bosne i Hercegovine“, zaključuje Šolaja.
Prema tom stavu, problem nije u modernizaciji kao takvoj, već u činjenici da se ona nameće bez saglasnosti i mimo zakonskih procedura.
Šira politička posledica
Odluka o prebacivanju 112,5 miliona KM tako postaje više od tehničkog pitanja nabavke opreme. Ona se pretvara u simbol sukoba oko nadležnosti, suvereniteta i granica intervencionizma u BiH.
U zemlji u kojoj su politički odnosi i inače krhki, svaka odluka doneta bez opšte saglasnosti dodatno podiže tenzije. Umesto jačanja poverenja u izborni proces, ovakav potez, prema oceni sagovornika iz Republike Srpske, može proizvesti suprotan efekat.
U konačnici, pitanje koje ostaje otvoreno nije samo da li su nove tehnologije potrebne, već ko ima pravo da odlučuje o njihovom uvođenju i pod kojim uslovima. Dok se taj odgovor ne dobije kroz institucionalni dijalog, svaka nametnuta odluka biće doživljena kao politička intervencija, a ne kao reformski korak.
Pogledajte i:
