https://lat.sputnikportal.rs/20260227/astana-otvara-srbiji-kapiju-centralne-azije-1196295258.html
Astana otvara Srbiji kapiju Centralne Azije
Astana otvara Srbiji kapiju Centralne Azije
Sputnik Srbija
Od svih centralnoazijskih država, Srbija ima najbolje odnose sa Kazahstanom, koji traju već duže vreme. Ti odnosi, unapređeni posetom srpskog predsednika toj... 27.02.2026, Sputnik Srbija
2026-02-27T21:22+0100
2026-02-27T21:22+0100
2026-02-27T21:22+0100
svet
svet
svet – politika
kazahstan
kazahstanci
astana
poseta
vučić
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110972/26/1109722606_0:0:3077:1731_1920x0_80_0_0_a69e7c462fb1832a7075fb4977272dae.jpg
Sadašnji prostor centralne Azije iz više razloga može da bude zanimljiv za Srbiju: političkih, ekonomskih i kulturnih, naglašava naš sagovornik, viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.Duga i složena istorijaKazahstan je država sa dugom i složenom istorijom, gde se susreću stepski nomadski svet i veliki civilizacijski tokovi Evroazije. Teritorija današnjeg Kazahstana vekovima je bila naseljena nomadskim plemenima, sa tradicijom konjaničkih naroda.Sredinom 15. veka formira se Kazaški kanat, koji je postao politički i kulturni centar kazaških plemena. Krajem 18. i početkom 19. veka veliki deo kazaških teritorija integrisan je u Rusko carstvo, što je promenilo život nomadskih naroda, uvodeći ih u sistem administracije, granične kontrole i prvih koraka u industrijskom razvoju.Posle Oktobarske revolucije, teritorija Kazahstana je 1920. postala Kazaška autonomna sovjetska socijalistička republika u sastavu RSFSR, a 1936. dobija status savezne republike SSSR-a. Tokom sovjetskog perioda, Kazahstan je pretrpeo duboke društvene i ekonomske promene: kolektivizaciju, industrijalizaciju, razvoj rudarstva i energetskog sektora.Nakon raspada SSSR-a 1991. godine, Kazahstan proglašava nezavisnost, a Nursultan Nazarbajev postaje prvi predsednik. Tokom njegove vlasti, zemlja je proširila ekonomsku saradnju, privukla strane investicije, razvila energetski sektor i modernizovala infrastrukturu. Pri tome je zadržala važnu ulogu stepskih tradicija i nacionalne kulture, balansirajući između Rusije, Kine i globalnih ekonomskih tokova.Danas je Kazahstan multietnička država sa bogatim kulturnim nasleđem, koja se pozicionira kao regionalni lider u Centralnoj Aziji. Istorija mu je oblikovala snažan osećaj nacionalnog identiteta, ali i pragmatičan pristup modernizaciji, industrijalizaciji i spoljnoj politici.Zemlja poznata po stepama, pustinjama i bogatstvuKazahstan, koji se prostire na više od dva miliona kvadratnih kilometara, najveća je država sveta bez izlaska na more. Glavni grad je Astana, a najveći grad Alma-Ata, nekadašnja prestonica. Zemlja je poznata po ogromnim stepama, pustinjama i bogatstvu prirodnih resursa. Kazahstan je jedan od vodećih proizvođača uranijuma, nafte i prirodnog gasa u svetu.Razvija industrije za obradu metala, mašinogradnju, hemijsku industriju, a poljoprivreda ima značajnu ulogu u ekonomiji. Veliki potencijal ima i rudarstvo – gvožđe, bakar, zlato. Fabrike mašinske industrije proizvode tehniku za rudarstvo, poljoprivredu i energetiku, a Kazahstan je sve više prisutan i u hemijskoj industriji, preradi nafte i proizvodnji cementa.Prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), kazahstanski nominalni BDP u 2026. godini iznosiće oko 320 milijardi američkih dolara, što zemlju svrstava među 50 najvećih svetskih ekonomija.Saradnja sa Kazahstanom amortizuje pritiske na SrbijuGeopolitički prostor Centralne Azije ponovo postaje zanimljiv velikim silama, dok se centralnoazijske države, nastale posle raspada Sovjetskog saveza, trude da pronađu nove partnere, pre svega među evropskim zemljama, kako bi ublažile pritisak velikih sila. Tako se politički interesi Srbije i Kazahstana praktično poklapaju i zato Vučićeva poseta Astani u neku ruku dolazi pravovremeno.Proroković podseća da je ova država turkofona, da učestvuje u svim regionalnim inicijativama koje na tom prostoru predvodi Turska.U tom smislu, Astana bi mogla da pomogne da se neke „problematične“ inicijative turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana na Balkanu budu amortizovane.On naglašava i hiperaktivnost Astane na međunarodnom planu. Ova država stalno inicira deklaracije, rezolucije, memorandume u međunarodnim organizacijama. Kazahstan za to ima i finansijske i diplomatske kapacitete. I sam predsednik Tokajev je diplomatski veteran još iz vremena SSSR-a i svestan je važnosti svega toga.Srpsko-kazahstanska saradnja na tom planu prevazilazila bi sadašnji trenutak i ne bi morala da bude vezana samo za trenutne krize. Postoje i neka načelna pitanja o kojima se raspravlja u međunarodnim organizacijama, koja se tiču upotrebe veštačke inteligencije, zelene agende ili četvrte industrijske revolucije.Ekonomska saradnja na mnogim poljimaOsnovu za ekonomsku saradnju Proroković vidi u već postignutim dogovorima o kupovini nafte, a bilo je govora i o mogućnosti kupovine kazahstanskog uglja. Kazahstan je energetska velesila u svetskim okvirima, a s obzirom da će Srbija graditi nuklearnu elektranu, ne bi trebalo smetnuti sa uma da je Kazahstan jedan od najvećih svetskih izvoznika uranijuma.Dobri ekonomski odnosi sa Kazahstanom važni su i za srpsko-kineske odnose, s obzirom da su Kazahstan i Pakistan najvažnije države kineske inicijative Pojas i put – srpskim izvoznicima u Kinu biće potrebni logistički centri, a Kazahstan je idealan za tako nešto.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260227/vucic-sa-tokajevom-o-daljem-jacanju-sveobuhvatne-bilateralne-saradnje--fokus-na-energetici-1196269677.html
kazahstan
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, kazahstan, kazahstanci, astana, poseta, vučić, srbija
svet, svet – politika, kazahstan, kazahstanci, astana, poseta, vučić, srbija
Astana otvara Srbiji kapiju Centralne Azije
Od svih centralnoazijskih država, Srbija ima najbolje odnose sa Kazahstanom, koji traju već duže vreme. Ti odnosi, unapređeni posetom srpskog predsednika toj velikoj zemlji mogu da postanu kapija na koju će Srbija ući u region Centralne Azije, kaže za Sputnjik politikolog dr Dušan Proroković.
Sadašnji prostor centralne Azije iz više razloga može da bude zanimljiv za Srbiju: političkih, ekonomskih i kulturnih, naglašava naš sagovornik, viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.
Kazahstan je država sa dugom i složenom istorijom, gde se susreću stepski nomadski svet i veliki civilizacijski tokovi Evroazije. Teritorija današnjeg Kazahstana vekovima je bila naseljena nomadskim plemenima, sa tradicijom konjaničkih naroda.
Sredinom 15. veka formira se Kazaški kanat, koji je postao politički i kulturni centar kazaških plemena. Krajem 18. i početkom 19. veka veliki deo kazaških teritorija integrisan je u Rusko carstvo, što je promenilo život nomadskih naroda, uvodeći ih u sistem administracije, granične kontrole i prvih koraka u industrijskom razvoju.
Posle Oktobarske revolucije, teritorija Kazahstana je 1920. postala Kazaška autonomna sovjetska socijalistička republika u sastavu RSFSR, a 1936. dobija status savezne republike SSSR-a. Tokom sovjetskog perioda, Kazahstan je pretrpeo duboke društvene i ekonomske promene: kolektivizaciju, industrijalizaciju, razvoj rudarstva i energetskog sektora.
Nakon raspada SSSR-a 1991. godine, Kazahstan proglašava nezavisnost, a Nursultan Nazarbajev postaje prvi predsednik. Tokom njegove vlasti, zemlja je proširila ekonomsku saradnju, privukla strane investicije, razvila energetski sektor i modernizovala infrastrukturu. Pri tome je zadržala važnu ulogu stepskih tradicija i nacionalne kulture, balansirajući između Rusije, Kine i globalnih ekonomskih tokova.
Danas je Kazahstan multietnička država sa bogatim kulturnim nasleđem, koja se pozicionira kao regionalni lider u Centralnoj Aziji. Istorija mu je oblikovala snažan osećaj nacionalnog identiteta, ali i pragmatičan pristup modernizaciji, industrijalizaciji i spoljnoj politici.
Zemlja poznata po stepama, pustinjama i bogatstvu
Kazahstan, koji se prostire na više od dva miliona kvadratnih kilometara, najveća je država sveta bez izlaska na more. Glavni grad je Astana, a najveći grad Alma-Ata, nekadašnja prestonica. Zemlja je poznata po ogromnim stepama, pustinjama i bogatstvu prirodnih resursa. Kazahstan je jedan od vodećih proizvođača uranijuma, nafte i prirodnog gasa u svetu.
Razvija industrije za obradu metala, mašinogradnju, hemijsku industriju, a poljoprivreda ima značajnu ulogu u ekonomiji. Veliki potencijal ima i rudarstvo – gvožđe, bakar, zlato. Fabrike mašinske industrije proizvode tehniku za rudarstvo, poljoprivredu i energetiku, a Kazahstan je sve više prisutan i u hemijskoj industriji, preradi nafte i proizvodnji cementa.
Prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), kazahstanski nominalni BDP u 2026. godini iznosiće oko 320 milijardi američkih dolara, što zemlju svrstava među 50 najvećih svetskih ekonomija.
Saradnja sa Kazahstanom amortizuje pritiske na Srbiju
Geopolitički prostor Centralne Azije ponovo postaje zanimljiv velikim silama, dok se centralnoazijske države, nastale posle raspada Sovjetskog saveza, trude da pronađu nove partnere, pre svega među evropskim zemljama, kako bi ublažile pritisak velikih sila. Tako se politički interesi Srbije i Kazahstana praktično poklapaju i zato Vučićeva poseta Astani u neku ruku dolazi pravovremeno.
Proroković podseća da je ova država turkofona, da učestvuje u svim regionalnim inicijativama koje na tom prostoru predvodi Turska.
U tom smislu, Astana bi mogla da pomogne da se neke „problematične“ inicijative turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana na Balkanu budu amortizovane.
„Mi imamo podosta problema sa nekim turskim inicijativama na Balkanu i Kazahstan može da bude provodnik naših interesa prema Ankari, odnosno da Erdogan malo ublaži svoje stavove vezane za Kosovo i Metohiju ili za BiH“, smatra naš sagovornik.
On naglašava i hiperaktivnost Astane na međunarodnom planu. Ova država stalno inicira deklaracije, rezolucije, memorandume u međunarodnim organizacijama. Kazahstan za to ima i finansijske i diplomatske kapacitete. I sam predsednik Tokajev je diplomatski veteran još iz vremena SSSR-a i svestan je važnosti svega toga.
Srpsko-kazahstanska saradnja na tom planu prevazilazila bi sadašnji trenutak i ne bi morala da bude vezana samo za trenutne krize. Postoje i neka načelna pitanja o kojima se raspravlja u međunarodnim organizacijama, koja se tiču upotrebe veštačke inteligencije, zelene agende ili četvrte industrijske revolucije.
„Saradnjom sa Kazahstanom možemo da osnažimo svoju poziciju u međunarodnim odnosima, jer oni na tom polju imaju uspeha“, konstatuje Proroković.
Ekonomska saradnja na mnogim poljima
Osnovu za ekonomsku saradnju Proroković vidi u već postignutim dogovorima o kupovini nafte, a bilo je govora i o mogućnosti kupovine kazahstanskog uglja. Kazahstan je energetska velesila u svetskim okvirima, a s obzirom da će Srbija graditi nuklearnu elektranu, ne bi trebalo smetnuti sa uma da je Kazahstan jedan od najvećih svetskih izvoznika uranijuma.
„To su sve dobre osnove za širenje ekonomske saradnje. Vidim da se dosta govori i o saradnji dve namenske industrije, a razgovara se i o novim tehnologijama, o veštačkoj inteligenciji. Tu smo i jedni i drugi dosta odmakli u odnosu na neposredno okruženje“, ističe Proroković.
Dobri ekonomski odnosi sa Kazahstanom važni su i za srpsko-kineske odnose, s obzirom da su Kazahstan i Pakistan najvažnije države kineske inicijative Pojas i put – srpskim izvoznicima u Kinu biće potrebni logistički centri, a Kazahstan je idealan za tako nešto.
