https://lat.sputnikportal.rs/20260226/cena-evrointegracija--ko-ne-slusa-nece-biti-primljen-u-zajednicu-srbija-rusija-olivera-ikodinovic-1196236371.html
Cena evrointegracija – ko ne sluša, neće biti primljen u zajednicu
Cena evrointegracija – ko ne sluša, neće biti primljen u zajednicu
Sputnik Srbija
Evrointegracije imaju visoku cenu – buduća članica mora da se odrekne dela suvereniteta, da usklađuje ekonomsku politiku po pravilima Evropske unije i da... 26.02.2026, Sputnik Srbija
2026-02-26T22:27+0100
2026-02-26T22:27+0100
2026-02-26T22:27+0100
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – ekonomija
srbija
srbija – politika
srbija – ekonomija
analize i mišljenja
evropska unija (eu)
svet
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/0b/1195767781_0:0:2996:1685_1920x0_80_0_0_3ddf243a607b7fa995ce33ef13f99319.jpg
Ovako ruski politikolog Jurij Svetov komentariše saopštenje ambasade Rusije u Beogradu da Evropska unija vrši pritisak na Beograd, nastojeći da Srbija odustane od saradnje sa Rusijom u energetskom sektoru, uključujući i isporuke ruskog gasa.EU zapravo primorava Beograd da se odrekne kupovine ruskog gasa u korist priključivanja takozvanoj evropskoj šemi. To se prmoviše kroz tezu o osiguranju energetske bezbednosti, pri čemu se prećutkuje da u Evropi nema slobodnog gasa, da i sama trpi ozbiljan deficit i štedi bukvalno na svemu, istakla je ruska ambasada.Svetov, međutim, napominje da je EU najavila da će od 2027. obustaviti trgovinu s Rusijom i potpuno prekinuti uvoz ruskog gasa.„Jednostavno oni ne žele trgovinske odnose, i to je sve, a jedan od glavnih pravaca na tom putu je energetika, nafta i gas, i tamo gde je to moguće - električna energija. Trenutno su problem članice EU – Mađarska i Slovačka. Svaki put kada se usvoji novi paket sankcija, Mađarska i Slovačka su postavljale zahteve da ta ograničenja ne obuhvate isporuke nafte iz Rusije za njihove zemlje. Sada je EU u to uključila i Ukrajinu, a kao rezultat toga, naftovod ‘Družba', koji prolazi kroz Ukrajinu, sada ne radi. Zelenski je rekao Ursuli fon der Lajen da će biti potrebno mnogo vremena da se popravi. Mađarska je oštro saopštila da će blokirati svaku pomoć Ukrajini, dok se ne obnovi isporuka nafte preko ‘Družbe’. Oni imaju te mogućnosti, a i Slovačka na neki način radi slično“, podseća Svetov.Ekspert podseća da je, sudeći po saopštenjima Beograda, strateški pravac Srbije članstvo u EU, a to, kako kaže, podrazumeva poštovanje opštih pravila i evropske discipline. Čak i kandidati za članstvo moraju se naviknuti na usaglašenost sa politikom EU i slediti njene direktive, inače prijem nije moguć, objašnjava ekspert.Ekonomski argumenti o skupljem gasu iz drugih izvora ili smanjenim zalihama gasa u Evropskoj uniji Brisel ne zanimaju.„Gubici Nemačke zbog odricanja od ruskog gasa su ogromni. I šta s tim? Oni žele da dobijaju tečni prirodni gas iz Amerike, jer taj gas sadrži ‘molekule slobode’, a za te ‘molekule slobode’ moraju da plate tri puta više nego za ruski gas. Ne treba ovde tražiti ekonomski motiv, jer ovde postoji samo politička želja da se Rusiji što više naudi. Rukovodstvo EU je čvrsto uvereno da ako Rusija ne trguje sa spoljnim svetom, biće primorana da obustavi svoju Specijalnu vojnu operaciju jer neće imati novca. To je duboka greška, zabluda koju prave, ali se drže toga“, istakao je Svetov.Pritisak EU raste pred izborePrema njegovim rečima, Srbija se mora naviknuti na činjenicu da će, ako želi članstvo u Evropskoj uniji, morati da se povinuje i „maršira u istom stroju“ sa Evropom.„Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali želi da se pridruži EU, tako da ima izbor - ili će uraditi ono što EU zahteva od nje, ili neće biti primljena. Drugačije ne može biti. Zar Srbija ne vidi šta se dešava oko Gruzije, u trenutku kada je ta zemlja pokušala da iskaže neku vrstu nezavisnosti, rekavši da neće uvoditi sankcije Rusiji i da neće učestvovati u ratu protiv Rusije, jer bi to uništilo njenu ekonomiju. Sada je pod ogromnim pritiskom, donose se rezolucije kojima se osuđuje, opozivaju se prethodne odluke. Ali, Gruzija i gruzijsko rukovodstvo je spremno da plati za to. Plaćaju ovu cenu, ali veruju da su koristi od trgovine sa Rusijom veće od svega toga. I Srbija treba da prihvati to i da u skladu sa tim donosi odluke“, smatra Svetov.Govoreći o razvoju situacije, Svetov ocenjuje da će se pritisak Evropske unije na zemlju sve više pojačavati kako se prevremeni izbori u Srbiji budu približavali.Beograd mora da proceni cenu evrointegracija, spremnost na disciplinu i pritiske, ali takođe i volju svog stanovništva, smatra Svetov.Situacija je, dodaje on, složena, tim pre što Rusija i Srbija nemaju zajdničke granice, a rezultati izbora u Mađarskoj će, smatra on, takođe uticati na razvoj događaja.U svakom slučaju, stav Moskve je poznat - Rusija će učiniti sve što je u njenoj moći da uredno isporučuje gas i druge siroviine Srbiji sve dok je srpsko tržište otvoreno za ruske energente i učiniće sve da osigura energetsku bezbednost Srbije, iako krizu nije stvorila Moskva, već je ona nastala kao posledica američkih sankcija čiji je politički cilj potiskivanje Rusije iz Srbije i celokupnog regiona.
https://lat.sputnikportal.rs/20260209/ekskluzivno-bocan-harcenko-otkriva-tri-razloga-zasto-srbija-i-rusija-nemaju-dugorocni-gasni-ugovor-1195671558.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, srbija, srbija – politika, srbija – ekonomija, analize i mišljenja, evropska unija (eu), svet, svet – politika, svet, svet – ekonomija, gas, sankcije, energetika, pritisci
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, srbija, srbija – politika, srbija – ekonomija, analize i mišljenja, evropska unija (eu), svet, svet – politika, svet, svet – ekonomija, gas, sankcije, energetika, pritisci
Cena evrointegracija – ko ne sluša, neće biti primljen u zajednicu
Evrointegracije imaju visoku cenu – buduća članica mora da se odrekne dela suvereniteta, da usklađuje ekonomsku politiku po pravilima Evropske unije i da poštuje sve njene odluke. Brisel, vršeći pritisak, pokušava da Srbiju kao kandidata za EU poduči „evropskoj disciplini“, jer „ko ne sluša, neće biti primljen u evropsku zajednicu“.
Ovako ruski politikolog Jurij Svetov komentariše
saopštenje ambasade Rusije u Beogradu da Evropska unija vrši pritisak na Beograd, nastojeći da
Srbija odustane od saradnje sa Rusijom u energetskom sektoru, uključujući i isporuke ruskog gasa.
„Evrointegracije imaju svoju kompleksnu cenu. Treba platiti sopstvenim suverenitetom, koji uopšte ne bi smeo da se žrtvuje. Treba platiti razvojem ekonomije u okvirima koje određuje Evropska unija. Treba se priključiti svim akcijama Evropske unije i jednoglasno glasati. Sve ovo ulazi u taj kompleks. Lideri država koje teže ka članstvu u EU unija ne procenjuju uvek pravilno koliko će se od njih tražiti i šta će sve morati da daju za pridruživanje“, kaže Svetov.
EU zapravo primorava Beograd da se odrekne kupovine ruskog gasa u korist priključivanja takozvanoj evropskoj šemi. To se prmoviše kroz tezu o osiguranju energetske bezbednosti, pri čemu se prećutkuje da u Evropi nema slobodnog gasa, da i sama trpi ozbiljan deficit i štedi bukvalno na svemu, istakla je ruska ambasada.
Svetov, međutim, napominje da je EU najavila da će od 2027. obustaviti trgovinu s Rusijom i potpuno prekinuti uvoz ruskog gasa.
„Jednostavno oni ne žele trgovinske odnose, i to je sve, a jedan od glavnih pravaca na tom putu je energetika, nafta i gas, i tamo gde je to moguće - električna energija. Trenutno su problem članice EU – Mađarska i Slovačka. Svaki put kada se usvoji novi paket sankcija, Mađarska i Slovačka su postavljale zahteve da ta ograničenja ne obuhvate isporuke nafte iz Rusije za njihove zemlje. Sada je EU u to uključila i Ukrajinu, a kao rezultat toga, naftovod ‘Družba', koji prolazi kroz Ukrajinu, sada ne radi. Zelenski je rekao Ursuli fon der Lajen da će biti potrebno mnogo vremena da se popravi. Mađarska je oštro saopštila da će blokirati svaku pomoć Ukrajini, dok se ne obnovi isporuka nafte preko ‘Družbe’. Oni imaju te mogućnosti, a i Slovačka na neki način radi slično“, podseća Svetov.
Ekspert podseća da je, sudeći po saopštenjima Beograda, strateški pravac Srbije članstvo u EU, a to, kako kaže, podrazumeva poštovanje opštih pravila i evropske discipline. Čak i kandidati za članstvo moraju se naviknuti na usaglašenost sa politikom EU i slediti njene direktive, inače prijem nije moguć, objašnjava ekspert.
Ekonomski argumenti o skupljem gasu iz drugih izvora ili smanjenim zalihama gasa u Evropskoj uniji Brisel ne zanimaju.
„Gubici Nemačke zbog odricanja od ruskog gasa su ogromni. I šta s tim? Oni žele da dobijaju tečni prirodni gas iz Amerike, jer taj gas sadrži ‘molekule slobode’, a za te ‘molekule slobode’ moraju da plate tri puta više nego za ruski gas. Ne treba ovde tražiti ekonomski motiv, jer ovde postoji samo politička želja da se Rusiji što više naudi. Rukovodstvo EU je čvrsto uvereno da ako Rusija ne trguje sa spoljnim svetom, biće primorana da obustavi svoju Specijalnu vojnu operaciju jer neće imati novca. To je duboka greška, zabluda koju prave, ali se drže toga“, istakao je Svetov.
Pritisak EU raste pred izbore
Prema njegovim rečima, Srbija se mora naviknuti na činjenicu da će, ako želi članstvo u Evropskoj uniji, morati da se povinuje i „maršira u istom stroju“ sa Evropom.
„Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali želi da se pridruži EU, tako da ima izbor - ili će uraditi ono što EU zahteva od nje, ili neće biti primljena. Drugačije ne može biti. Zar Srbija ne vidi šta se dešava oko Gruzije, u trenutku kada je ta zemlja pokušala da iskaže neku vrstu nezavisnosti, rekavši da neće uvoditi sankcije Rusiji i da neće učestvovati u ratu protiv Rusije, jer bi to uništilo njenu ekonomiju. Sada je pod ogromnim pritiskom, donose se rezolucije kojima se osuđuje, opozivaju se prethodne odluke. Ali, Gruzija i gruzijsko rukovodstvo je spremno da plati za to. Plaćaju ovu cenu, ali veruju da su koristi od trgovine sa Rusijom veće od svega toga. I Srbija treba da prihvati to i da u skladu sa tim donosi odluke“, smatra Svetov.
Govoreći o razvoju situacije, Svetov ocenjuje da će se pritisak Evropske unije na zemlju sve više pojačavati kako se prevremeni izbori u Srbiji budu približavali.
„I Evropska unija će preko svojih medija objašnjavati srpskim biračima da će biti sve u redu ako budu slušali EU, a ako budu slušali ono što govori Vučić biće loše. Pogledajte šta se sada dešava oko Mađarske. Vođa mađarske opozicije kaže: ‘Ne treba nam sukobljavanje sa EU, ako budemo slušali EU onda će naša ekonomija ojačati’. Tako će biti i sa Srbijom“, smatra ekspert.
Beograd mora da proceni cenu evrointegracija, spremnost na disciplinu i pritiske, ali takođe i volju svog stanovništva, smatra Svetov.
Situacija je, dodaje on, složena, tim pre što
Rusija i Srbija nemaju zajdničke granice, a rezultati izbora u Mađarskoj će, smatra on, takođe uticati na razvoj događaja.
U svakom slučaju, stav Moskve je poznat - Rusija će učiniti sve što je u njenoj moći da uredno isporučuje gas i druge siroviine Srbiji sve dok je srpsko tržište otvoreno za ruske energente i učiniće sve da osigura energetsku bezbednost Srbije, iako krizu nije stvorila Moskva, već je ona nastala kao posledica američkih sankcija čiji je politički cilj potiskivanje Rusije iz Srbije i celokupnog regiona.
