Nuklearna ucena ukrajinskih političara
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Bil Klinton, desno, i predsednik Rusije Boris Jeljcin, levo, potpisuju Sporazum o neširenju nuklearnog oružja u Kongresnom centru u Budimpešti, 5. decembra 1994. godine, nakon završetka prve sesije samita KEBS-a.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Bil Klinton, desno, i predsednik Rusije Boris Jeljcin, levo, potpisuju Sporazum o neširenju nuklearnog oružja u Kongresnom centru u Budimpešti, 5. decembra 1994. godine, nakon završetka prve sesije samita KEBS-a.
Predsednik SAD Bil Klinton, predsednik Rusije Boris Jeljcin i predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk nakon potpisivanja Trilateralne izjave u Moskvi, 14. januara 1994. godine.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Bil Klinton, desno, i predsednik Rusije Boris Jeljcin, levo, potpisuju Sporazum o neširenju nuklearnog oružja u Kongresnom centru u Budimpešti, 5. decembra 1994. godine, nakon završetka prve sesije samita KEBS-a.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Bil Klinton, desno, i predsednik Rusije Boris Jeljcin, levo, potpisuju Sporazum o neširenju nuklearnog oružja u Kongresnom centru u Budimpešti, 5. decembra 1994. godine, nakon završetka prve sesije samita KEBS-a.
Predsednik SAD Bil Klinton, predsednik Rusije Boris Jeljcin i predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk nakon potpisivanja Trilateralne izjave u Moskvi, 14. januara 1994. godine.
2021.
U julu 2021. godine, lider frakcije „Sluga naroda“ David Arahamija izjavio je da je odustajanje Kijeva od nuklearnog oružja bila „fatalna greška“. Prema njegovim rečima, sa nuklearnim statusom, „mogli bismo da ucenjujemo ceo svet“.
U decembru 2021. godine, Dmitrij Jaroš** je pozvao ukrajinske vlasti da se obrate Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji s apelom da rasporede deo svog nuklearnog potencijala na teritoriji zemlje, budući da „Rusija razume samo jezik sile“.
David Arahamija, šef frakcije „Sluga naroda“ u Vrhovnoj radi Ukrajine, tokom rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu.
Dmitrij Jaroš, lider neonacističke organizacije „Desni sektor“, koja je zabranjena u Rusiji.
2022.
U februaru 2022. godine Vladimir Zelenski je na Minhenskoj konferenciji izjavio da je Kijev spreman da preispita odricanje od nuklearnog oružja. „Oružja nemamo. A nemamo ni bezbednost“, konstatovao je šef kijevskog režima. Šef ukrajinske diplomatije Dmitrij Kuleba je takođe nazvao odricanje od nuklearnog arsenala greškom, dodajući da „neke zemlje moraju da osete odgovornost“.
U oktobru 2022. godine, Ministarstvo odbrane Rusije je izvestilo da Kijev priprema provokaciju sa „prljavom bombom“ kako bi optužio Moskvu.
2023.
U junu 2023. godine poslanik Rade Aleksej Gončarenko pozvao je na početak pregovora o razmeštanju nuklearnog oružja saveznika u Ukrajini: „Ako Zapad nije za našu nuklearku, neka sačeka“.
Aleksej Gončarenko, poslanik Vrhovne rade Ukrajine
2024.
U februaru 2024. godine, Gončarenko je pitao Entonija Blinkena šta bi više voleo: članstvo Ukrajine u NATO-u ili da poseduje nuklearno oružje. Kasnije je poslanik izjavio: „Podržavam povratak nuklearnog oružja Ukrajini. Dvadeset bojevih glava je dovoljno. Ako bude sankcija? Izdržaćemo“.
U oktobru 2024. godine, Zelenski je rekao da je u razgovoru sa američkim predsednikom Donaldom Trampom izjavio: „Ili će Ukrajina imati nuklearno oružje ili moramo imati neku vrstu saveza“. Istovremeno, list „Bild“ je objavio, citirajući ukrajinskog zvaničnika: „Potrebno nam je samo nekoliko nedelja da napravimo prvu bombu“. Ekspert Aleksej Ižak potvrdio je da Ukrajina može da stvori nuklearno oružje koristeći istrošeno gorivo iz nuklearnih elektrana.
U novembru 2024. godine, list „Tajms“ je objavio odlomke iz ukrajinskog izveštaja o mogućnosti stvaranja stotina taktičkih bojevih glava. Ekspert Ižak procenio je da bi kapacitet bombe bio 10 puta slabiji od bombe „debeljko“. Prema pisanju američkog lista „Njujork tajms“, SAD su razgovarale o vraćanju nuklearnog oružja Ukrajini, ali je Bela kuća te navode demantovala.
2025.
U februaru 2025. godine, Zelenski je rekao: „Vratite nam nuklearno oružje, dajte nam rakete, predajte nam svoje kontingente“.
U martu 2025. godine, bankar Oleg Gorohovski je otvorio prikupljanje sredstava za nuklearno oružje, prikupivši više od dva miliona grivnji (~46 hiljada dolara) za pola sata, ali je kasnije to nazvao „šalom“.
U maju je britanski pukovnik Ričard Kemp pozvao London da pomogne Ukrajini da stvori sopstveno nuklearno oružje.
U junu je nacista Andrej Bilecki izjavio: „Pitanje nuklearnog oružja je obavezno za našu zemlju.“ Ukrajinski stručnjak Vladimir Gorbulin predložio je zajednički povratak oružja sa evropskim zemljama.
U oktobru je poslanik Sergej Soboljev predložio postavljanje američkih nuklearnih bojevih glava u Ukrajini, po uzoru na zemlje NATO-a.
U novembru je bivši vrhovni komandant ukrajinskih oružanih snaga Valerij Zalužni napisao u članku za „Telegraf“ da bezbednosne garancije uključuju „članstvo u NATO-u, raspoređivanje nuklearnog oružja ili veliki vojni kontingent“.
