https://lat.sputnikportal.rs/20260221/bankrot-za-bankrotom-sta-se-desava-sa-kolevkom-finansijske-stabilnosti-u-srcu-evrope-1196073878.html
Bankrot za bankrotom: Šta se dešava sa „kolevkom“ finansijske stabilnosti u srcu Evrope
Bankrot za bankrotom: Šta se dešava sa „kolevkom“ finansijske stabilnosti u srcu Evrope
Sputnik Srbija
U srcu Evrope, gde se decenijama hvalila stabilnošću i prosperitetom, Švajcarska se 2025. godine suočila sa rekordnim talasom korporativnih bankrota- 21.02.2026, Sputnik Srbija
2026-02-21T20:44+0100
2026-02-21T20:44+0100
2026-02-21T20:44+0100
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
bankrot
švajcarska (država)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/15/1196073697_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_fbe48042e941401c47723455f3cc93db.jpg
Dogodilo se preko 9.300 slučajeva, što je porast od 54% u odnosu na prethodnu godinu, prenosi švajcarski portal "20 Minuten" u izveštaju novinara Fabijana Pešla, piše Srpski ugao. Ova kriza, koju vlasti pripisuju reviziji zakona o naplati dugova i bankrotstvu, dovela je do propasti firmi poput solarnog pionira "Majer Burger", lanca prodavnica kućnog dekora "Depot" i 156 godina stare građevinske firme "Lerch", ostavljajući hiljade radnika bez posla i dovodeći u pitanje mit o švajcarskoj ekonomskoj "nepobedivosti".Kako izveštava "20 Minuten", revizija zakona, koja je stupila na snagu 1. januara 2025. godine, obavezala je javne poverioce – poput poreskih uprava i institucija socijalnog osiguranja – da dugove naplaćuju strože i češće kroz postupke insolventnosti, umesto ranijih blažih metoda. Ovo je, prema podacima servisa "Dan & Bredstrit", izbacilo na površinu brojne skrivene finansijske rupe, posebno u sektorima sa niskim maržama i visokim zaduženjima. Kritičari optužuju švajcarske vlasti da su reformu sproveli bez adekvatne pripreme, ignorišući upozorenja ekonomista o mogućim masovnim propastima. Umesto da obezbede prelazni period i zaštitne mehanizme, vlasti su, kako se navodi u izveštaju, praktično otvorile vrata "tržišnoj čistki" koja je najviše pogodila zabavnu industriju (porast bankrota od 94%), proizvođače trajnih dobara (89%) i IT sektor (77%). Pojavili su se i regionalni dispariteti – centralna Švajcarska zabeležila je porast od 61%, što dodatno podgreva pitanje koliko je sistem uopšte bio spreman za posledice sopstvenih odluka, piše Srpski ugao.Pogledajte i:
švajcarska (država)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, svet – ekonomija, bankrot, švajcarska (država)
ekonomija, svet – ekonomija, bankrot, švajcarska (država)
Bankrot za bankrotom: Šta se dešava sa „kolevkom“ finansijske stabilnosti u srcu Evrope
U srcu Evrope, gde se decenijama hvalila stabilnošću i prosperitetom, Švajcarska se 2025. godine suočila sa rekordnim talasom korporativnih bankrota-
Dogodilo se preko 9.300 slučajeva, što je porast od 54% u odnosu na prethodnu godinu, prenosi švajcarski portal "20 Minuten" u izveštaju novinara Fabijana Pešla,
piše Srpski ugao.
Ova kriza, koju vlasti pripisuju reviziji zakona o naplati dugova i bankrotstvu, dovela je do propasti firmi poput solarnog pionira "Majer Burger", lanca prodavnica kućnog dekora "Depot" i 156 godina stare građevinske firme "Lerch", ostavljajući hiljade radnika bez posla i dovodeći u pitanje mit o švajcarskoj ekonomskoj "nepobedivosti".
Kako izveštava "20 Minuten", revizija zakona, koja je stupila na snagu 1. januara 2025. godine, obavezala je javne poverioce – poput poreskih uprava i institucija socijalnog osiguranja – da dugove naplaćuju strože i češće kroz postupke insolventnosti, umesto ranijih blažih metoda.
Ovo je, prema podacima servisa "Dan & Bredstrit", izbacilo na površinu brojne skrivene finansijske rupe, posebno u sektorima sa niskim maržama i visokim zaduženjima.
Kritičari optužuju švajcarske vlasti da su reformu sproveli bez adekvatne pripreme, ignorišući upozorenja ekonomista o mogućim masovnim propastima. Umesto da obezbede prelazni period i zaštitne mehanizme, vlasti su, kako se navodi u izveštaju, praktično otvorile vrata "tržišnoj čistki" koja je najviše pogodila zabavnu industriju (porast bankrota od 94%), proizvođače trajnih dobara (89%) i IT sektor (77%).
Pojavili su se i regionalni dispariteti – centralna Švajcarska zabeležila je porast od 61%, što dodatno podgreva pitanje koliko je sistem uopšte bio spreman za posledice sopstvenih odluka, piše Srpski ugao.
