https://lat.sputnikportal.rs/20260218/svetska-organizacija-upozorava-svaki-peti-proizvod-od-ribe-i-morskih-plodova-je-lazan-1195973361.html
Svetska organizacija upozorava: Svaki peti proizvod od ribe i morskih plodova je lažan
Svetska organizacija upozorava: Svaki peti proizvod od ribe i morskih plodova je lažan
Sputnik Srbija
Svaki peti proizvod od ribe i morskih plodova koji se prodaje u svetu mogao bi na neki način biti lažan, tvrdi Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO). 18.02.2026, Sputnik Srbija
2026-02-18T21:37+0100
2026-02-18T21:37+0100
2026-02-18T21:37+0100
ekonomija
svet – ekonomija
privreda i poljoprivreda
turizam i trgovina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/13/1190374878_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_589c45c6e16787f577c1e880909ec1e0.jpg
Ova organizacija objavila je da je gotovo svuda raširena sumnjiva praksa poput lažnog označavanja i činjenice da se proizvodi na biljnoj bazi predstavljaju kao autentični.Nema zvanične procene o tome koliko je prevara rašireno u globalnom sektoru ribarstva i akvakulture vrednom 195 milijardi dolara, ali naučne studije ukazuju da bi 20 odsto trgovine moglo biti deo neke vrste prevare, navodi se u objavi FAO-a iz februara, uz upozorenje da bi, kada je reč o obedovanju van kuće, rizik mogao biti i veći od 30 odsto."Ekonomski podsticaji najčešći su pokretač prevara s ribom", piše FAO, ističući da, na primer, prodaja atlantskog lososa kao pacifičkog lososa "donosi korist od gotovo 10 dolara po kilogramu", budući da se većina atlantskog lososa uzgaja, dok se pacifička alternativa uglavnom lovi u divljini.Postoji mnogo vrsta prevara, tvrdi FAO, spominjući "lažnjake", što znači dodavanje određenih boja da riba poput tune izgleda svežije. Druga praksa je krivotvorenje – pravljenje imitacije škampa od sastojaka na bazi skroba, dok se simulacija odnosi na obmane poput pakovanja surimija da izgleda kao meso rakova.Tu je i direktna zamena vrsta, što znači da se slatkovodne ribe tilapije, koje su jeftinije i blažeg ukusa, u restoranima prodaju kao skuplji i traženiji crveni snaperi."Globalni nivo potrošnje ribe, koja obuhvata više od 12.000 vrsta morskih plodova, raznovrsnost tipova prevara i izostanak standardizovanih regulatornih ili pravnih definicija prevara otežavaju mogućnost globalnih procena", navodi se u izveštaju FAO-a.Dodaje se da nivo prevara u prodaji morskih plodova daleko nadmašuje prevare kojima se pribegava kod mesnih proizvoda, voća ili povrća.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – ekonomija, privreda i poljoprivreda, turizam i trgovina
svet – ekonomija, privreda i poljoprivreda, turizam i trgovina
Svetska organizacija upozorava: Svaki peti proizvod od ribe i morskih plodova je lažan
Svaki peti proizvod od ribe i morskih plodova koji se prodaje u svetu mogao bi na neki način biti lažan, tvrdi Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
Ova organizacija objavila je da je gotovo svuda raširena sumnjiva praksa poput lažnog označavanja i činjenice da se proizvodi na biljnoj bazi predstavljaju kao autentični.
Nema zvanične procene o tome koliko je prevara rašireno u globalnom sektoru ribarstva i akvakulture vrednom 195 milijardi dolara, ali naučne studije ukazuju da bi 20 odsto trgovine moglo biti deo neke vrste prevare, navodi se u objavi FAO-a iz februara, uz upozorenje da bi, kada je reč o obedovanju van kuće, rizik mogao biti i veći od 30 odsto.
"Prevara je posebno raširena u restoranima i ugostiteljskim objektima, gde je vizuelni deo vrlo primamljiv, kao i kod prerađenih proizvoda, gde se vrsta korišćene ribe i morskih plodova može uspešno prikriti", pojasnio je FAO u novom izveštaju u kojem se iznose kolosalne razmere problema.
"Ekonomski podsticaji najčešći su pokretač prevara s ribom", piše FAO, ističući da, na primer, prodaja atlantskog lososa kao pacifičkog lososa "donosi korist od gotovo 10 dolara po kilogramu", budući da se većina atlantskog lososa uzgaja, dok se pacifička alternativa uglavnom lovi u divljini.
Postoji mnogo vrsta prevara, tvrdi FAO, spominjući "lažnjake", što znači dodavanje određenih boja da riba poput tune izgleda svežije. Druga praksa je krivotvorenje – pravljenje imitacije škampa od sastojaka na bazi skroba, dok se simulacija odnosi na obmane poput pakovanja surimija da izgleda kao meso rakova.
Tu je i direktna zamena vrsta, što znači da se slatkovodne ribe tilapije, koje su jeftinije i blažeg ukusa, u restoranima prodaju kao skuplji i traženiji crveni snaperi.
"Globalni nivo potrošnje ribe, koja obuhvata više od 12.000 vrsta morskih plodova, raznovrsnost tipova prevara i izostanak standardizovanih regulatornih ili pravnih definicija prevara otežavaju mogućnost globalnih procena", navodi se u izveštaju FAO-a.
Dodaje se da nivo prevara u prodaji morskih plodova daleko nadmašuje prevare kojima se pribegava kod mesnih proizvoda, voća ili povrća.
