https://lat.sputnikportal.rs/20260218/dodeljena-nagrada-izviiskra-njegoseva-miroslavu-maksimovicu-foto-1195958347.html
Dodeljena nagrada „Izviiskra Njegoševa“ Miroslavu Maksimoviću /foto/
Dodeljena nagrada „Izviiskra Njegoševa“ Miroslavu Maksimoviću /foto/
Sputnik Srbija
Nagrada „Izviiskra Njegoševa“ dodeljena je Miroslavu Maksimoviću u kripti Hrama Svetog Save. 18.02.2026, Sputnik Srbija
2026-02-18T09:31+0100
2026-02-18T09:31+0100
2026-02-18T11:33+0100
kultura
kultura
kultura – vesti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/12/1195958529_0:0:1280:721_1920x0_80_0_0_b716754b961862931c17232c8874986c.jpg
Odluku je doneo žiri u sastavu akademik Matija Bećković, Milutin Mićović, akademik Ranko Popović, dr Dragan Stanić i dr Dragan Hamović.U obrazloženju žirija se navodi da je Maksimović, pre svega, posmatrač i komentator i da prodire u nutrinu pojava koje lirskim pogledom obuhvata. „Takvo umeće posmatranja dovelo ga je u vrh srpske esejistike, razmatrajući u svojim esejima koliko pitanja pesničkog zanata, toliko i bitna pitanja epohe. Počinjući od sabrane lirske refleksije, dospeva neretko, do čistih duhovnih momenat. U tematski razuđenoj poeziji pokazuje da je ključna borba ona unutrašnja, da je svaki čovek, da prizovemo Njegoša, luča tamom obuzeta, ali luča koja se tami otima“, istaknuto je u obrazloženju žirija.Na svečanosti kojoj je prisustvovao patrijarh Porfirije, mitropolit Metodije i drugi crkveni velekodostojnici bili su i ambasador Rusije u Beogradu, bivši ministar za infrastrukturu Tomislav Momirović, brojni pesnici i profesori.Predsednik žirija i naš pesnik Matija Bećković naveo je da je u novijoj istoriji srpskog naroda svaki srpski pesnik izviiskra Njegoševa. „A poneki, kao Miroslav Maksimović, i iskrine iskre iskra, pa je iskra postao i on sam. Iako rođen u Njegoševu, a u Beogradu živeo u Njegoševoj ulici, niko nije diskretnije pisao i živeo po strani, a izborio vidnije mesto u modernom srpskom pesništvu. Kao da mu je ime i prezime poslužilo da što bolje maskira svoju posebnost i izdvojenost, Miroslava Maksimovića smo, što iz milošte što iz ekonomičnosti što iz more našeg vremena, prozvali Maks“, rekao je Bećković besedeći o laureatu.Prisećajući se kako je Maks njemu i prijateljima Dušanu Radoviću i Stevanu Raičkoviću doneo mnoge radosti, i kao originalan pesnik među pesnicima i svoj, pouzdan čovek, Bećković je istakao:„Duškova dela smo i posthumno zajedno priređivali, a Raičkovićev sonet ,,kamen uspavanka“ Maksimoviću je poslužio kao magistrale, za sonetni venac kojim je ovenčao i svoje i Raičkovićevo pesnišstvo. Ali da mnogo ne okolišemo, kao što je i Miroslav Maksimović okolišao i spavao pod upijačem zamajavajući se stihovima o životnim radostima i teškoćama i dok u zrelom dobu svog života nije napisao knjigu ,,Bol“ i dokazao da nema poezije bez istine.“„U slučaju Miroslava Maksimovića bila je bol. Tako se zove i njegovo remek-delo i ne bi pogrešio da je tako naslovio i svih 111 soneta, pa i ukupno delo. Boj je novo Miroslavljevo jevenđelje“, dodaje on.Bećković je podsetio na pesnikovu majku Stoju Uzelac, koju su kao devojku bacili u Unsku jamu, kod Durdžića gaja, 6. avgusta 1941. godine. I zajedno sa njom njenu porodicu, oca, majku, brata i sestre.„Bila je najstarija, ostala je živa, ali je o tome ćutala kao zalivena, pogotovo kad se udala za vojnika pobedničke vojske Mila Maksimovića. Kad se po ratu vratila u svoj rodni kraj, tamo su među pobednicima zatekli i neke od onih koji su je u jamu bacili. I o tome je Stoja stoički ćutala, da bi se tek pred odlazak Bogu na istinu ispovedila svom sinu, koja je zato i rodila. Tako je u naše vreme Stojin sin dopevao Goranovu jamu, a svoju majku Stoju Uzelac pridružio Soji Branka Ćopića i ,,Stojanki majci Knežopoljci“ Skendera Kulenovića“, naglašava on.,,Piše kroz sećanja svoje majke Stoje“Na svečanosti je bio i mitropolit Joanikije, na čiju inicijativu je ova nagrada osnovana, koji se obratio okupljenima.„Pre 10 godina, dok sam bio u manastiru, pročitao sam prvi put deo pesničke reči Miroslava Maksimovića i sada mogu da kažem da sam se sa velikom radošću prihvatio vest da je žiri odlučio da se ovogodišnja nagrada dodeli baš njemu. On piše sa osećajem duševnog i fizičkog bola, o užasu genocida koji se ustaše 1941. izvršile nad srpskim narodom. Piše kroz sećanja svoje majke, koja je bila bačena u jamu sa svojim najbližima i koja je čudom Božjim izašla iz nje i spasila se. Iz majčinog bola Maksimović je sve pretočio u svoje delo ,,Bol“. Znamo ,uostalom, da iz hrišćanske vere proizilazi da se bol, lagano, pretvara u poeziju.“Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, kultura – vesti
Dodeljena nagrada „Izviiskra Njegoševa“ Miroslavu Maksimoviću /foto/
09:31 18.02.2026 (Osveženo: 11:33 18.02.2026) Nagrada „Izviiskra Njegoševa“ dodeljena je Miroslavu Maksimoviću u kripti Hrama Svetog Save.
Odluku je doneo žiri u sastavu akademik Matija Bećković, Milutin Mićović, akademik Ranko Popović, dr Dragan Stanić i dr Dragan Hamović.
U obrazloženju žirija se navodi da je Maksimović, pre svega, posmatrač i komentator i da prodire u nutrinu pojava koje lirskim pogledom obuhvata.
„Takvo umeće posmatranja dovelo ga je u vrh srpske esejistike, razmatrajući u svojim esejima koliko pitanja pesničkog zanata, toliko i bitna pitanja epohe. Počinjući od sabrane lirske refleksije, dospeva neretko, do čistih duhovnih momenat. U tematski razuđenoj poeziji pokazuje da je ključna borba ona unutrašnja, da je svaki čovek, da prizovemo Njegoša, luča tamom obuzeta, ali luča koja se tami otima“, istaknuto je u obrazloženju žirija.
Na svečanosti kojoj je prisustvovao patrijarh Porfirije, mitropolit Metodije i drugi crkveni velekodostojnici bili su i ambasador Rusije u Beogradu, bivši ministar za infrastrukturu Tomislav Momirović, brojni pesnici i profesori.
Predsednik žirija i naš pesnik Matija Bećković naveo je da je u novijoj istoriji srpskog naroda svaki srpski pesnik izviiskra Njegoševa.
„A poneki, kao Miroslav Maksimović, i iskrine iskre iskra, pa je iskra postao i on sam. Iako rođen u Njegoševu, a u Beogradu živeo u Njegoševoj ulici, niko nije diskretnije pisao i živeo po strani, a izborio vidnije mesto u modernom srpskom pesništvu. Kao da mu je ime i prezime poslužilo da što bolje maskira svoju posebnost i izdvojenost, Miroslava Maksimovića smo, što iz milošte što iz ekonomičnosti što iz more našeg vremena, prozvali Maks“, rekao je Bećković besedeći o laureatu.
Prisećajući se kako je Maks njemu i prijateljima Dušanu Radoviću i Stevanu Raičkoviću doneo mnoge radosti, i kao originalan pesnik među pesnicima i svoj, pouzdan čovek, Bećković je istakao:
„Duškova dela smo i posthumno zajedno priređivali, a Raičkovićev sonet ,,kamen uspavanka“ Maksimoviću je poslužio kao magistrale, za sonetni venac kojim je ovenčao i svoje i Raičkovićevo pesnišstvo. Ali da mnogo ne okolišemo, kao što je i Miroslav Maksimović okolišao i spavao pod upijačem zamajavajući se stihovima o životnim radostima i teškoćama i dok u zrelom dobu svog života nije napisao knjigu ,,Bol“ i dokazao da nema poezije bez istine.“
„U slučaju Miroslava Maksimovića bila je bol. Tako se zove i njegovo remek-delo i ne bi pogrešio da je tako naslovio i svih 111 soneta, pa i ukupno delo. Boj je novo Miroslavljevo jevenđelje“, dodaje on.
Bećković je podsetio na pesnikovu majku Stoju Uzelac, koju su kao devojku bacili u Unsku jamu, kod Durdžića gaja, 6. avgusta 1941. godine. I zajedno sa njom njenu porodicu, oca, majku, brata i sestre.
„Bila je najstarija, ostala je živa, ali je o tome ćutala kao zalivena, pogotovo kad se udala za vojnika pobedničke vojske Mila Maksimovića. Kad se po ratu vratila u svoj rodni kraj, tamo su među pobednicima zatekli i neke od onih koji su je u jamu bacili. I o tome je Stoja stoički ćutala, da bi se tek pred odlazak Bogu na istinu ispovedila svom sinu, koja je zato i rodila. Tako je u naše vreme Stojin sin dopevao Goranovu jamu, a svoju majku Stoju Uzelac pridružio Soji Branka Ćopića i ,,Stojanki majci Knežopoljci“ Skendera Kulenovića“, naglašava on.
,,Piše kroz sećanja svoje majke Stoje“
Na svečanosti je bio i mitropolit Joanikije, na čiju inicijativu je ova nagrada osnovana, koji se obratio okupljenima.
„Pre 10 godina, dok sam bio u manastiru, pročitao sam prvi put deo pesničke reči Miroslava Maksimovića i sada mogu da kažem da sam se sa velikom radošću prihvatio vest da je žiri odlučio da se ovogodišnja nagrada dodeli baš njemu. On piše sa osećajem duševnog i fizičkog bola, o užasu genocida koji se ustaše 1941. izvršile nad srpskim narodom. Piše kroz sećanja svoje majke, koja je bila bačena u jamu sa svojim najbližima i koja je čudom Božjim izašla iz nje i spasila se. Iz majčinog bola Maksimović je sve pretočio u svoje delo ,,Bol“. Znamo ,uostalom, da iz hrišćanske vere proizilazi da se bol, lagano, pretvara u poeziju.“
