Evropa ne zna kud udara, a licitira o ulasku u rat s Rusijom /video/
© AP Photo / Stefan Rousseau/Pool Photo
Pratite nas
Evropa ne zna kud udara a, sudeći po izjavama na Minhenskoj konferenciji, s neverovatnom lakoćom koja podseća na tridesete godine prošlog veka licitira o mogućnosti proširenja ratnih sukoba i ulaska u rat sa Rusijom, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica.
Na konferenciji u Minhenu, održanoj od 13. do 15. februara, kako ističe profesor, bilo je vidljivo da je Evropska unija u sistemskoj krizi, kao i da unutar nje nema konsenzusa o budućim perspektivama, a to osipanje saglasnosti je posledica sličnog procesa unutar evropskih društava.
Evropa ne zna kud ide
Evropa je ekonomski, geopolitički, pa i strateški, na nivou bazičnih orijentacija, pokazala da ne zna kud ide, nema dileme Koprivica kog posebno brine ponašanje Nemačke.
“U Nemačkoj je vaskrsla nikad prevazidjena rusofobija ili slovenofobija kad je reč o Rusima pa i o Srbima što smo videli 90-ih godina, a sad se faktički to ponavlja. Zapravo se pokazuje da je njihova denacifikacija bila veoma ograničena i ticala se antisemitizma, homofobije, istrebljivanja Roma, a uništavanje Slovena tamo nikad nije stavljeno na dnevni red. I to se lako moglo potvrditi: Nemačka je bila među državama, uz recimo Dansku i Holandiju, koje su najzdušnije podržavale agresiju protiv nas 1999. godine, a to su i zemlje gde se rusofobija preko noći razbuktala i do dan danas traje, što onda otvara mogućnost za sulude projekcije. Pominje se orijentaciono 2030. godina, ali ono što nije orijentaciono to je ideja nekih važnih ljudi u EU gde se otvoreno govori o sukobu sa Rusijom.”
Koprivica upozorava da je problem što je evropska politička elita izgubila suštinski ne samo legitimitet u biračkom telu, već i kompas u realnosti, da nije u stanju bilo šta ozbiljno da uradi i promeni nabolje pa to pokušava da kompenzuje udaranjem u ratničke bubnjeve.
Šta je otkrio Mercov govor
Direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, general-major u penziji Mitar Kovač skreće pažnju na govor nemačkog kancelara Fridriha Merca na Minhenskoj konferenciji koji, kako kaže, po strateškim odrednicama kao da je odmrznut onaj iz 1937-1938.godine.
“Mercove izjave na konferenciji idu u prilog novoj strateškoj orijentaciji Nemačke u smislu planiranja finansijskih sredstava i promene sistema odbrane. Oni zagovaraju do 2030. godine izdvajanje oko 500 milijardi evra za opremu i naoružanje, a za proizvodne kapacitete oko 170 milijardi. Francuska se našla u čudu tih ambicija, mada i sama izdvaja za vojsku negdje oko 60 milijardi evra. Ovo jeste iskakanje Nemačke iz ograničenja koja je imala nakon Drugog svetskog rata – te njene ambicije da proizvodi sva savremena sredstva, borbene sisteme pod plaštom famozne pretnje od Rusije. Zbog toga zagovaraju čak i razvoj nuklearnog programa uz pomoć Francuske, ali u dobroj meri i samostalno”, konstatuje general.
On ističe da sve ovo stvara opasnost po bezbednost Evrope uz ocenu da Nemačka treba da se ponovo pozabavi svojom prošlošću da ne bi po treći put bila vinovnik nesreća i stradanja civila u Evropi.
“Ako Nemačka zaista krene putem razvoja nuklearnog oružja i ako stvori veliku moćnu vojsku, od toga strepe i druge države Evrope, članice i evropskog dela NATO, a i članice EU. Mislim da za ovakve ambicije Nemačka neće dobiti podršku ni šire međunarodne javnosti, ali ni u samoj Evropi… Militarizacija Nemačke je suština Mercove poruke što mislim da dobro prepoznaje i Amerika, mada nije bila oštra prema tome”, navodi Kovač i dodaje da Rusija s pažnjom prati ovakve nemačke projekcije a da svakako neće dozvoliti da “neki novi Hitler krene ponovo na istok”.
Neverovatno je, primećuje profesor Koprivica, da se Nemci kad god ih puste da nisu pod stranom paskom, vrate na svoja podešavanja iz 1914. i 1939.godine i da i dalje u terminima geopolitike, razmišljaju o nekakvom bedemu prema Rusiji.
“Ali ono što je velika razlika između Nemačke tada i ove sadašnje, bez obzira na to što se ta rezidualna slavofobija manifestuje kao rusofobija, odnosno kao srbofobija, jeste da je jedno frenetična antiruska propaganda u nemačkim medijima, a drugo da li će biti spremni da se late oružja i da hipotetički ginu za neki Vilnjus, Rigu... Mislim da je odgovor na to pitanje nedvosmisleno negativan. Nemačko društvo nije sposobno da se masovno mobiliše za neki rat izvan Nemačke, koji ne bi bio nedvosmisleno odbrambeni”, uveren je profesor.
Amerikanci žele da Evropa preuzme obuzdavanje Rusije
On komentariše i govor američkog državnog sekretara Marka Rubija na Minhenskoj konferenciji, koji je bio znatno blaži prema Evropljanima u odnosu na prošlogodišnje poruke američkog potpredsednika Džej Di Vensa na istom skupu.
Prema rečima profesora, ne treba zaboraviti da Rubio spada u tabor jastrebova i da, kad je reč o odnosu prema Rusiji, ima upadljivo negativniji stav od Vensa.
Međutim, smatra Koprivica, rusofobni kurs američke vlade je nakon dolaska Trampa na vlast samo promenio modalitet ali ne i suštinu.
„Možemo da kažemo da su Amerikanci iz taktičkih razloga promenili svoje prioritete i zaista je Amerika na prvom mestu, što je Rusija osetila kao ublažavanje, a saveznici Amerike u Zapadnoj Evropi kao drastičnu promenu. Ali ono što je suštinski važno, ako pokušamo da vidimo na čemu insistira Tramp, to je da Evropljani preuzmu odgovornost kada je reč o vlastitoj bezbednosti. On to, doduše, tumači kao bezočan trgovački putnik, da to znači da saveznici NATO pakta treba da masovno kupuju američko naoružanje.“
Kad je reč o pitanju da li Amerikanci nešto ublažavaju, po mišljenju našeg sagovornika, oni shvataju da im je u podeli uloga ipak kudikamo važnije da nastave obuzdavanje Rusije drugim sredstima, što oni i čine preko Evropljana i preko kog god mogu
„Ali su i svesni da im je u perspektivi glavni suparnik za globalnu hegemoniju Kina a da je nekako bliže pameti, sa stanovišta njihovog geopolitičkog državnog razloga, da Evropljane više angažuju u procesu obuzdavanja Rusije da bi se oni mogli posvetiti Kini.“
Kijev ne razume Trampove poruke
Kovač se osvrnuo i na činjenicu da je Rubio u svom govoru samo jednom pomenuo Ukrajinu, a takođe otkazao susret sa predstavnicima EU posvećen ukrajinskom pitanju.
„Kijev odavno ne razume na pravi način poruke Amerike i Trampa. Mislim da je jasno Tramp u više navrata rekao Evropljanima, odnosno briselskim komesarima da Ukrajina nije više američki rat. Nije to slučajno, nije to zbog volje Trampa, niti zbog namere Amerike da odustane od rata u Ukrajini, nego je istini za volju Tramp dobio bezbednosne procene od Pentagona da dalje uplitanje u rat u Ukrajini ugrožava američku bezbednost i da vodi u evropski rat. To je nešto što se njemu nije dopalo, posebno vojni scenariji gdje su mu njegovi generali otvoreno rekli da nema pobedonosnog scenarija ni sa uključivanjem Amerike i svih Evropljana u ovaj rat. Iskompromitovani su i njihovi osnovni borbeni sistemi kao ponos američke vojske”, objašnjava general.
Da je bilo pobedonosnog scenarija, smatra on, sigurno bi Amerika i čvršće i tvrđe učestvovala u ovom sukobu, nego što je to i Bajden sam činio, ali ovo je otreznilo njegovu administraciju.
“Dobro je što su se Amerikanci delimično distancirali, ali nisu potpuno. Da se Amerika potpuno distancira iz ovog rata mi bismo imali neko izvesno vreme završetka ovog rata. O tome će moći da se govori tek kad se Amerika zaista definitivno isključi iz obaveštajno- izvidjačkog sektora, iz logističkog dela i ostane na domenu prodaje oružja. Brzo će se onda i Evropljani otrezniti kada posle nekih pet-šest meseci nemaju šta da daju Zelenskom niti ovakvoj Ukrajini”, zaključuje Kovač.
