„Matica srpska“ duboko utkana u duhovnu i kulturnu istoriju srpskog naroda
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Pratite nas
U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu održana je svečana akademija povodom obeležavanja dva veka Matice srpske, najstarije institucije srpske kulture, književnosti i nauke. Patrijarh Porfirije izjavio je na svečanosti da je Matica srpska duboko utkana u duhovnu i kulturnu istoriju srpsko naroda.
Svečanoj akademiji prisustvovali su savetnik predsednika Republike Miloš Vučević, ministar kulture Nikola Selaković, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin, patrijarh srpski Porfirije i druge ugledne zvanice. Svečanost je počela izvođenjem himne Srbije.
Patrijarh Porfirije: Matica srpska duboko utkana u duhovnu i kulturnu istoriju srpskog naroda
Patrijarh srpski Porfirije izjavio je da je Matica srpska duboko utkana u duhovnu i kulturnu istoriju srpskog naroda, kao i da je od svog osnivanja, 1826. godine, išla ruku pod ruku sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ali svaka u svom okviru delovanja.
Patrijarh je istakao da njenim osnivanjem kulturni život više nije bio isključivo vezan za crkvene okvire, ali se od crkve nije ni odvajao.
"Osnivanje i ono što je Matica već na samom početku obavljala izraz je zrelosti srpskog naroda, oličene i delatno izražene u njegovom tada mladom građanskom sloju. To je veoma važno, jer svedoči o istrajnosti i celovitosti i srpske duhovnosti i srpske kulture, koja nije zavisila i ne zavisi isključivo od bilo kakvih političkih okolnosti, već od svesti da narod traje onoliko koliko ume da izgrađuje, čuva, unapređuje i tumači svoje duhovno i kulturno nasleđe", rekao je patrijarh.
Predsednik Matice srpske Dragan Stanić
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Stanić: Matica srpska već 200 godina hrabro, promišljeno i mudro prolazi kroz iskušenja
Predsednik Matice srpske Dragan Stanić izjavio je da ta ustanova zahvaljujući intelektualnoj, prosvetnoj, narodnoj i političkoj stabilnosti koju je stekla tokom prethodnih 200 godina hrabro, promišljeno i mudro prolazi kroz sva nova istorijska iskušenja.
"Navršila su se dva veka trajanja naše i vaše Matice srpske. Sa njom je i celom srpskom narodu bar malo bilo lakše i lepše, pametnije i mudrije živeti nego što bi bilo da takva specifična i prepoznatljiva ustanova nije osnovana i da nije obavljala svoju misiju", rekao je Stanić na svečanosti u Srpskom narodnom pozorištu.
Podsetio je da je povod nastajanja Matice srpske želja dobronamernih i preduzimljivih Srba iz tadašnje Pešte da pomognu Georgiju Magaraševiću u spasavanju časopisa "Serpske letopisi" koji je počeo da izlazi 1824. godine, preneo je Tanjug.
Ukazao je na to da je ta akcija uspela i da je taj časopis počeo ponovo da izlazi 16. februara 1826. godine od strane tada osnovane književne, naučne i kulturne ustanove Matice srpske.
"Jedan veliki početak izlaženja književno-naučnog časopisa izazvao je početak rada nove, Srbima neophodne i dragocene kulturne ustanove, najstarije od svih koje će tek potom nastati. Taj časopis koji se od 1873. naziva 'Letopis Matice srpske', zajedno sa američkim časopisom 'The Yale Review', danas jeste književno-naučni časopis koji na čitavom svetu najduže u kontinuitetu traje do naših dana", rekao je Stanić.
Istakao je da je časopis opstao zahvaljujući zaštiti Matice srpske koja mu je omugućila i da se razvija. Dodao je da nisu srpski sportisti nosioci veoma ozbiljnih rekorda u svetskim okvirima, već i srpski književnici, umetnici, naučnici i institucije različitih profila.
Konstatovao je da su časopis "Letopis Matice srpske" i Matica Srpska suštinski usmereni ka stvaranju tri saznajna stvaralačka cilja i naveo je da su to izgradnja identitetskih saznanja o Srbima i samim tim ka negovanju književnih, naučnih i kulturnih vrednosti takvog karakteru, ka saznanju slovenskog sveta i zajedništva mesta Srba i ka sagledanju Evrope, evropske književnosti i kulture i svetskih horizonta relevantnih za srpsku kulturu.
"Naša ustanova nastojala je da priviri i organizuje pre svega saznajnu dimenziju književnog, umetničkog, naučnog i kulturnog stvaralaštva u najširem smislu te reči. Na takvom temelju Matica srpska je delovala i deluje kao ustanova prosvetiteljska po karakteru", rekao je Stanić.
Miloš Vučević
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Vučević: Matica srpska bedem odbrane onog što jesmo
Savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević izjavio je da je Matica Srpska institucija bedem odbrane onog što jesmo i bedem iza kojeg ne postoji druga linija odbrane, iza kojeg više nema ni Srbije u duhovnom i identitetskom smislu.
Vučević je istakao da je to dve stotine trajanja burne i stradalne istorije jednog naroda koji je, kako je rekao, svedočio i u istoriju ispraćao države, carstva, ideologije i ipak opstajao i iz energije ljubavi prema sopstvenom identitetu izrodio Maticu srpsku.
"Maticu koja je rođena u trećoj deceniji 19. veka u Pešti, van granica tadašnje srpske države, ali na samom ishodištu srpske duhovnosti tog vremena. Maticu koja je u tom istorijskom času bila ognjište i dom svih Srba, čak i kad jednog zajedničkog državnog krova nad svima nama nije bilo i koja je bila duhovni prostor saborovanja u vremenu rasajanja", rekao je Vučević.
Dodao je da je Matica koja je mirno, dostojanstveno i postojano u istoriju ispratila i austrijsko carstvo i austrougarsku monarhiju i Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca i potonju Kraljevinu Jugoslaviju i Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju, Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, Saveznu Republiku Jugoslaviju, Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore i koja je dočekala stvarnost Republike Srbije u čije je ontološke temelje ulivena.
"Dočekala je svoju Srbiju. Sve je to srpski narod preživao i nadživao upravo zato što je imao svoju Maticu i zato što je znao i verovao da je pripadnost tom narodu od Boga blagoslov, ako veruješ i voliš ono što jesi", rekao je Vučević.
Istakao je da stoga današnjom svečanom akademijom sadašnja generacija ne obeležava tek dva stoleća istorijske trajne institucije koja se sabrala, već dva puna veka istrajnosti jednog naroda da sačuva samog sebe u svim okolnostima.
On je istakao da je Matica zato srpska, uvek i zauvek bedem odbrane onog što jesmo i što svojevoljno biramo da budemo.
"Bedem iza kojeg nema rezervnog položaja, iza kojeg ne postoji druga linija odbrane, iza kojeg više nema ni Srbije u duhovnom i identitetskom smislu, a ni srpskog naroda kao zajednice sećanja i trajanja. Bedem koji stoji između uzvišene kulture sećanja i profane i autošovinističke nekulture zaborava, na koju tako beskompromisno poziva današnji nesrećan trenutak čovečanstva u kojem je sve nacionalno i suvereno prokuženo", rekao je Vučević.
Vučević je istakao da je Matica srpska stražar koji bespoštedno čuva vrednost i nasleđe, ali prvenstveno reč srpsku i jezik srpski.
"A ukoliko jednom narodu oduzmemo aksiologiju, jezik i reč, oduzimamo mu i logiku postojanja. Jer na svakom početku bejaše reč. Istina logosa nije teološka mudrost, već ontološka osnova svakog postojanja. Dvovekovna odbrana naše kulture, naše književnosti, našeg jezika i naše reči, braćo i sestre, odbrana je našeg sveta i našeg postojanja", naglasio je Vučević.
On je dodao da savremena filozofija otkriva da čovek ne misli i ne može da misli izvan jezika, čovek, kako je rekao, svet ne posmatra, pa ga tek onda imenuje, naprotiv, on sveta razumeva upravo kroz pojmove kojima ga imenuje.
"Jezikom i rečima ga gradi, kao što gradi svoju svest o njemu i o sebi o njemu. Mi smo tu reč u genetici svojoj, u mislima i u sećanjima, u onome što je naša suština progovorili i spoznali na srpskom jeziku. Taj jezik koji se srpski zove je nukleus svega i svih nas", rekao je Vučević.
Prema njegovim rečima, i baš iz tog razloga "svi oni koji bi da nas ruše i unište prvo napadaju taj jezik i srpsko pismo - ćirilicu kao naše obeležje.
"Misija matice srpske već dvestotine godine sveta je ključna, a to je misija odbrane reči i jezika, misija straže nad logosom i svešću srpskog naroda. Dve stotine godine misija Matice srpske nije kulturna politika, već egzistencijalna nužnost", rekao je Vučević.
Pogledajte i:
