https://lat.sputnikportal.rs/20260214/nesto-mnogo-tamnije-od-crne-rupe-moglo-bi-da-se-nalazi-u-srcu-mlecnog-puta-1195878741.html
Nešto mnogo tamnije od crne rupe moglo bi da se nalazi u srcu Mlečnog puta
Nešto mnogo tamnije od crne rupe moglo bi da se nalazi u srcu Mlečnog puta
Sputnik Srbija
U srcu Mlečnog puta se bez sumnje krije nešto masivno, ali nova studija postavlja pitanje da li je supermasivna crna rupa jedino moguće objašnjenje. 14.02.2026, Sputnik Srbija
2026-02-14T22:00+0100
2026-02-14T22:00+0100
2026-02-14T22:00+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/13/1182793252_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_c2381f509430dbe785697d027fa83701.jpg
Sva merenja galaktičkog centra do danas u skladu su sa postojanjem izuzetno gustog objekta oko četiri miliona puta masivnijeg od Sunca. Prema novom radu, međutim, ako se posmatra malo pažljivije, svi ti dokazi mogu da se odnose i na džinovsku, kompaktnu grudvu fermionske tamne materije.Ukoliko bi galaktičko jezgro bilo sastavljeno od tamne materije, to bi astronomima dalo novi alat za tumačenje strukture tamne materije u čitavoj galaksiji.„Mi ne menjamo crnu rupu tamnim objektom, već predlažemo da su supermasivni centralni objekat i oreol tamne materije galaksije dve manifestacije iste, kontinuirane supstance“, objašnjava astrofizičar Karlos Argueljes sa Instituta za astrofiziku La Plata u Argentini.Tamna materija je jedna od najvećih misterija univerzuma. Naučnici mogu sa velikom preciznošću da izračunaju količinu materije u univerzumu. Međutim, kada se sve to sabere, ispostavlja se da postoji znatno više gravitacije nego što ona može da objasni, piše "Sajens alert".Šta god da je odgovorno za tu dodatnu gravitaciju, ono ne apsorbuje niti emituje svetlost. Znamo da postoji samo zahvaljujući svom gravitacionom uticaju. To je tamna materija. Ona je odgovorna za toliko gravitacije da čini otprilike 84 odsto ukupne mase univerzuma.Način na koji su naučnici potvrdili prisustvo i izmerili masu masivnog objekta u srcu Mlečnog puta takođe se zasnivao na gravitaciji – praćenjem dugih, petljastih putanja i promenljivih brzina brzih zvezda koje kruže oko galaktičkog centra.Najjednostavnije objašnjenje te mase, koje podrazumeva najmanje pretpostavki, jeste da je reč o supermasivnoj crnoj rupi, nazvanoj Strelac A*. Godine 2022. slika koju je dobila saradnja Teleskopa horizonta događaja (EHT) čak je izgledala kao da prikazuje „senku“ crne rupe.Ali to nije jedino objašnjenje. Na primer, prethodna istraživanja su pokazala da bi akrecioni disk koji blista oko koncentrisane grudve tamne materije potencijalno mogao da proizvede senku izuzetno sličnu onoj koju je snimio EHT.Međunarodni tim, predvođen astrofizičarkom Valentinom Krespi sa Instituta za astrofiziku La Plata, želeo je da ovo proširi: Da li bi posmatrane orbite zvezda oko Strelca A* takođe mogle da se objasne jezgrom tamne materije?Neki modeli tamne materije su razređeni i „magloviti“, ali jedan kandidat dozvoljava postojanje gustih nakupina – fermionske tamne materije, čestica koje poštuju kvantna pravila koja ih sprečavaju da budu beskonačno sabijene, slično načinu na koji elektroni i neutroni odbijaju da budu zgnječeni ispod određene granice gustine.Teorijski rezultat je ultragust, gravitaciono stabilan objekat, u principu sličan belom patuljku ili neutronskoj zvezdi, ali sastavljen od fermiona tamne materije, a ne od čestica normalne materije.Postavlja se onda pitanje – ako bi takav objekat bio smešten u galaktičkom centru, da li bi postojala razlika u ponašanju zvezda koje oko njega kruže?Postoji niz takozvanih S zvezda čiji složeni ples oko galaktičkog centra iscrtava gravitacioni potencijal mase unutar njega. Najvažniji od ovih „tragača“ je zvezda S2, jer ima relativno kratku orbitu od 16 godina, koja je posmatrana i izuzetno detaljno opisana. Istraživači su modelirali ponašanje S2, i za konvencionalno tumačenje Strelca A* kao crne rupe, i za svoju grudvu fermionske tamne materije.Oba modela reprodukovala su kretanje zvezde sa gotovo identičnim nivoima tačnosti. Dakle, ovo nam ne govori da je Strelac A* tamna materija. Govori nam da bi mogao da bude, ali da trenutno nemamo dovoljno podataka da bismo to razlikovali.Ipak, postoji još jedna tačka u korist fermionske tamne materije. Mapa Mlečnog puta koju je napravila svemirska letelica „Gaja“, najsveobuhvatnija do sada, pokazuje da se rotacija galaksije usporava na većim udaljenostima od galaktičkog centra.Ovaj takozvani Keplerov pad, kažu istraživači, lakše se objašnjava ogromnim, rasprostranjenim oreolom fermionske tamne materije koji obavija Mlečni put nego drugim modelima tamne materije, prenosi RTS.„Ovo je prvi put da je jedan model tamne materije uspešno povezao ove veoma različite razmere i razne orbite objekata, uključujući savremene podatke o rotacionoj krivoj i centralnim zvezdama“, kaže Argueljes.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir
nauka i tehnologija, svemir
Nešto mnogo tamnije od crne rupe moglo bi da se nalazi u srcu Mlečnog puta
U srcu Mlečnog puta se bez sumnje krije nešto masivno, ali nova studija postavlja pitanje da li je supermasivna crna rupa jedino moguće objašnjenje.
Sva merenja galaktičkog centra do danas u skladu su sa postojanjem izuzetno gustog objekta oko četiri miliona puta masivnijeg od Sunca. Prema novom radu, međutim, ako se posmatra malo pažljivije, svi ti dokazi mogu da se odnose i na džinovsku, kompaktnu grudvu fermionske tamne materije.
Ukoliko bi galaktičko jezgro bilo sastavljeno od tamne materije, to bi astronomima dalo novi alat za tumačenje strukture tamne materije u čitavoj galaksiji.
„Mi ne menjamo crnu rupu tamnim objektom, već predlažemo da su supermasivni centralni objekat i oreol tamne materije galaksije dve manifestacije iste, kontinuirane supstance“, objašnjava astrofizičar Karlos Argueljes sa Instituta za astrofiziku La Plata u Argentini.
Tamna materija je jedna od najvećih
misterija univerzuma. Naučnici mogu sa velikom preciznošću da izračunaju količinu materije u univerzumu. Međutim, kada se sve to sabere, ispostavlja se da postoji znatno više gravitacije nego što ona može da objasni,
piše "Sajens alert".
Šta god da je odgovorno za tu dodatnu gravitaciju, ono ne apsorbuje niti emituje svetlost. Znamo da postoji samo zahvaljujući svom gravitacionom uticaju. To je tamna materija. Ona je odgovorna za toliko gravitacije da čini otprilike 84 odsto ukupne mase univerzuma.
Način na koji su naučnici potvrdili prisustvo i izmerili masu masivnog objekta u srcu Mlečnog puta takođe se zasnivao na gravitaciji – praćenjem dugih, petljastih putanja i promenljivih brzina brzih zvezda koje kruže oko galaktičkog centra.
Najjednostavnije objašnjenje te mase, koje podrazumeva najmanje pretpostavki, jeste da je reč o supermasivnoj crnoj rupi, nazvanoj Strelac A*. Godine 2022. slika koju je dobila saradnja Teleskopa horizonta događaja (EHT) čak je izgledala kao da prikazuje „senku“ crne rupe.
Ali to nije jedino objašnjenje. Na primer, prethodna istraživanja su pokazala da bi akrecioni disk koji blista oko koncentrisane grudve tamne materije potencijalno mogao da proizvede senku izuzetno sličnu onoj koju je snimio EHT.
Međunarodni tim, predvođen astrofizičarkom Valentinom Krespi sa Instituta za astrofiziku La Plata, želeo je da ovo proširi: Da li bi posmatrane orbite zvezda oko Strelca A* takođe mogle da se objasne jezgrom tamne materije?
Neki modeli tamne materije su razređeni i „magloviti“, ali jedan kandidat dozvoljava postojanje gustih nakupina – fermionske tamne materije, čestica koje poštuju kvantna pravila koja ih sprečavaju da budu beskonačno sabijene, slično načinu na koji elektroni i neutroni odbijaju da budu zgnječeni ispod određene granice gustine.
Teorijski rezultat je ultragust, gravitaciono stabilan objekat, u principu sličan belom patuljku ili neutronskoj zvezdi, ali sastavljen od fermiona tamne materije, a ne od čestica normalne materije.
Postavlja se onda pitanje – ako bi takav objekat bio smešten u galaktičkom centru, da li bi postojala razlika u ponašanju zvezda koje oko njega kruže?
Postoji niz takozvanih S zvezda čiji složeni ples oko galaktičkog centra iscrtava gravitacioni potencijal mase unutar njega. Najvažniji od ovih „tragača“ je zvezda S2, jer ima relativno kratku orbitu od 16 godina, koja je posmatrana i izuzetno detaljno opisana. Istraživači su modelirali ponašanje S2, i za konvencionalno tumačenje Strelca A* kao crne rupe, i za svoju grudvu fermionske tamne materije.
Oba modela reprodukovala su kretanje zvezde sa gotovo identičnim nivoima tačnosti. Dakle, ovo nam ne govori da je Strelac A* tamna materija. Govori nam da bi mogao da bude, ali da trenutno nemamo dovoljno podataka da bismo to razlikovali.
Ipak, postoji još jedna tačka u korist fermionske tamne materije. Mapa Mlečnog puta koju je napravila svemirska letelica „Gaja“, najsveobuhvatnija do sada, pokazuje da se rotacija galaksije usporava na većim udaljenostima od galaktičkog centra.
Ovaj takozvani Keplerov pad, kažu istraživači, lakše se objašnjava ogromnim, rasprostranjenim oreolom fermionske tamne materije koji obavija Mlečni put nego drugim modelima tamne materije,
prenosi RTS.
„Ovo je prvi put da je jedan model tamne materije uspešno povezao ove veoma različite razmere i razne orbite objekata, uključujući savremene podatke o rotacionoj krivoj i centralnim zvezdama“, kaže Argueljes.
