https://lat.sputnikportal.rs/20260214/fosil-star-307-miliona-godina-otkriva-najranijeg-poznatog-biljojeda-1195805754.html
Fosil star 307 miliona godina otkriva najranijeg poznatog biljojeda
Fosil star 307 miliona godina otkriva najranijeg poznatog biljojeda
Sputnik Srbija
Svaki novootkriveni fosil otkriva deo istorije Zemlje i života na njoj, a novi fosil, pronađen u kanadskoj provinciji Nova Škotska, mogao bi naučnicima dati do... 14.02.2026, Sputnik Srbija
2026-02-14T17:43+0100
2026-02-14T17:43+0100
2026-02-14T17:43+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/1b/1188276631_0:198:1025:774_1920x0_80_0_0_6d6668e6c8efac1b6765f5eeb0432e9d.png
Naime, pronađena je lobanja za koju se procenjuje da je stara oko 307 miliona godina i da je pripadala jednom od najstarijih poznatih kopnenih kičmenjaka koji se hrane biljkama.Kako piše Rojters, stvorenje nazvano Tiranoroter heberti imalo je lobanju trouglastog oblika, koje karakteriše veliki mišići obraza koji se koristi za žvakanje tvrdog biljnog materijala, dok su se u ustima nalazili specijalizovani zubi koji su taj materijal drobili i usitnjavali.Naučnici pretpostavljaju da izgleda kao gmizavac iako je kategorizovan kao deo grupe koja se naziva mikrosauri. Procenjuju da je bio dug oko 30,5 centimetara i zdepaste građe, a samo na lobanju otpada oko 10 centimetara.Tiranosaurus reks je živeo pre više od 300 miliona godina među ranim članovima široke loze četvoronožnih kopnenih životinja (tetrapoda) koji su bili preteče današnjih vodozemaca, gmizavaca, sisara i ptica.Naučnici kažu da su verovatno evoluirali od riba sa mesnatim perajima sličnim udovima, koje su postale prvi kičmenjaci koji su kročili na kopno pre oko 375 miliona godina.Iako naučnici kažu da su najraniji tetrapodi bili mesožderi, oni su na kraju prešli na ishranu kojom dominiraju biljke.Naučnici su dugo verovali da se prvi pravi biljojedi kičmenjaci nisu pojavili do pre oko 299 miliona godina, ali otkriće ovog fosila to menja. Takođe se čini da je jedenje insekata možda bio ključni korak u prelasku sa mesožderstva na biljojedstvo.Pored toga što baca svetlo na poreklo biljojedstva, ovo otkriće bi takođe moglo pomoći naučnicima da razumeju kako životinje koje jedu biljojede reaguju na promene u svom okruženju.Tiranosaurus je živeo pred kraj karbonskog perioda, vremena velikih klimatskih promena i poslednjeg prelaska sa glacijalnih na stakleničke uslove.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo
nauka i tehnologija, društvo
Fosil star 307 miliona godina otkriva najranijeg poznatog biljojeda
Svaki novootkriveni fosil otkriva deo istorije Zemlje i života na njoj, a novi fosil, pronađen u kanadskoj provinciji Nova Škotska, mogao bi naučnicima dati do sada najbolji uvid u pojavu biljojeda na Zemlji.
Naime, pronađena je lobanja za koju se procenjuje da je stara oko 307 miliona godina i da je pripadala jednom od najstarijih poznatih kopnenih kičmenjaka koji se hrane biljkama.
Kako
piše Rojters, stvorenje nazvano Tiranoroter heberti imalo je lobanju trouglastog oblika, koje karakteriše veliki mišići obraza koji se koristi za žvakanje tvrdog biljnog materijala, dok su se u ustima nalazili specijalizovani zubi koji su taj materijal drobili i usitnjavali.
Naučnici pretpostavljaju da izgleda kao gmizavac iako je kategorizovan kao deo grupe koja se naziva mikrosauri. Procenjuju da je bio dug oko 30,5 centimetara i zdepaste građe, a samo na lobanju otpada oko 10 centimetara.
Tiranosaurus reks je živeo pre više od 300 miliona godina među ranim članovima široke loze četvoronožnih kopnenih životinja (tetrapoda) koji su bili preteče današnjih vodozemaca, gmizavaca, sisara i ptica.
Naučnici kažu da su verovatno evoluirali od riba sa mesnatim perajima sličnim udovima, koje su postale prvi kičmenjaci koji su kročili na kopno pre oko 375 miliona godina.
Iako naučnici kažu da su najraniji tetrapodi bili mesožderi, oni su na kraju prešli na ishranu kojom dominiraju biljke.
„Tiranosaurus reks je najraniji i najkompletniji kičmenjak kopneni biljojed koji pokazuje adaptacije koje mogu da obrađuju biljni materijal bogat vlaknima“, kaže paleontolog Arjan Man iz Muzeja Fild u Čikagu, koautor studije objavljene u časopisu Natur Ekolodži end Evolušn.
Naučnici su dugo verovali da se prvi pravi biljojedi kičmenjaci nisu pojavili do pre oko 299 miliona godina, ali otkriće ovog fosila to menja. Takođe se čini da je jedenje insekata možda bio ključni korak u prelasku sa mesožderstva na biljojedstvo.
Pored toga što baca svetlo na poreklo biljojedstva, ovo otkriće bi takođe moglo pomoći naučnicima da razumeju kako životinje koje jedu biljojede reaguju na promene u svom okruženju.
Tiranosaurus je živeo pred kraj karbonskog perioda, vremena velikih klimatskih promena i poslednjeg prelaska sa glacijalnih na stakleničke uslove.
