Lavrov o novoj verziji mirovnog plana za Ukrajinu: "Silovanje" američke inicijative od 20 tačaka
09:37 11.02.2026 (Osveženo: 12:17 11.02.2026)
© Sputnik / Natalia Seliverstova
/ Pratite nas
Zapad plače zbog ruskih udara na ukrajinsku energetsku mrežu, ali nisu ni prstom mrdnuli kada je Kijev pretio da će ekonomski i energetski ugušiti Krim nakon prevrata 2014. godine, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.
„Sada plaču što stradava energetski sektor Ukrajine. Niko od njih nije prstom mrdnuo kada su ukrajinski pučisti nakon prevrata otvoreno izjavili da će ugušiti Krim energetski, ekonomski, prehrambeno i u pogledu snabdevanja vodom. To se dogodilo. Sada kukaju zbog teške energetske situacije Ukrajine“, rekao je Lavrov u intervjuu za onlajn projekat „Manučijeva empatija“.
Ministar je podsetio da, kada je ruska strana u martu 2025. godine na mesec dana obustavila udare na energetsku infrastrukturu Ukrajine na predlog predsednika SAD Donalda Trampa, kijevski režim je 130 puta prekršio sporazum kojem je navodno pristupio.
O mirovnim pregovorima
Govoreći o mirovnim pregovorima o Ukrajini, Lavrov je napomenuo da Rusija nije dobila mirovni plan od 20 tačaka za Ukrajinu, ni zvaničnim ni nezvaničnim kanalima.
„Oni sada mašu nekim dokumentom od 20 tačaka koji nam niko, ni zvanično ni nezvanično, nikada nije dao. Deo njegovog sadržaja je procureo u medije“, rekao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, na osnovu dogovora koje su postigli predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Donald Tramp, na samitu na Aljasci, mogao je prilično brzo biti postignut konačni sporazum o rešenju u Ukrajini. Ali je potom taj dokument „nekoliko puta revidiran“.
„U Enkoridžu smo pronašli pristupe zasnovane na američkoj inicijativi, američkim predlozima, koji su otvarali put ka miru. Na toj osnovi je bilo sasvim moguće brzo se dogovoriti o konačnom sporazumu“, istakao je Lavrov.
Ministar je podsetio da je pre samita u Enkoridžu Moskvu posetio izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof koji je ruskoj strani predao dokument sa američkim predlozima za rešavanje ukrajinske krize.
Istovremeno, bezbednosne garancije o kojima se raspravlja u Briselu i Kijevu definišu se ne uz učešće Moskve, već protiv nje, naveo je on.
"Kijevski režim kaže da neće priznati ništa 'de jure', ali je spreman da se 'de fakto' zaustavi, ali samo pod uslovom da će Evropljani pružiti čvrste bezbednosne garancije koje su ratifikovali njihovi parlamenti i rasporediti trupe", rekao je Lavrov.
Kako je rekao, "britanski Fajnenšel tajms" je napisao da te garancije predviđaju "automatsko pokretanje rata protiv Ruske Federacije sa svim snagama NATO kontingenata stacioniranih tamo, uz direktnu podršku SAD".
"I navodno bi svaki incident koji se smatra neprihvatljivim poslužio kao okidač za takav rat. A što se tiče sposobnosti Zelenskog i njegovih klovnova da stvaraju provokacije, besmisleno je čak i raspravljati o tome", zaključio je ministar.
Ministar je napomenuo da Zelenski očekuje da će, u slučaju prekida vatre, NATO u Ukrajini rasporediti rakete koje mogu da dosegnu ruske gradove.
„Kijevski režim kaže da, dok se oni zaustave, neka Evropljani dovedu svoje kontingente na njihovu teritoriju i rasporede dalekometne rakete koje mogu da dosegnu do ruskih gradova. I onda će, kažu, biti proglašeno primirje. Njega u tome podržavaju Finci, Britanci i Nemci“, naglasio je Lavrov.
Ciljevi SVO nepromenjeni
Ciljevi Specijalne vojne operacije ostaju nepromenjeni, naglasio je šef ruske diplomatije.
"Naš zakoniti interes je da osiguramo sopstvenu bezbednost. Kao i svaka normalna zemlja, zainteresovani smo da osiguramo nastavak svoje istorije, da osiguramo razvoj njenog naroda u najpovoljnijim mogućim spoljnim uslovima i da obezbedimo ekonomski rast, rešavanje društvenih problema i poboljšanje blagostanja stanovništva", zaključio je Lavrov.
„Dokument je sadržao sva ključna fundamentalna pitanja i predlagao rešavanje problema koji se javljaju u odgovarajućim oblastima u skladu sa realnošću na terenu. Uključujući i ona koja smo mi stvorili da bismo zaštitili Ruse od nacističkog režima i njegove politike istrebljenja svega što je vezano za ruski jezik, kulturu, istoriju i pravoslavlje“, objasnio je Lavrov.
Sve naredne verzije dokumenta o rešavanju ukrajinskog pitanja predstavljale su pokušaji da se američka verzija „siluje“ od strane Kijeva, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i baltičkih država, dodao je ruski ministar.
„Administracija američkog predsednika Donalda Trampa predstavljala je pokušaje u dokumentima koji su kružili u različitim verzijama nakon sastanka na Aljasci u poslednjem tromesečju 2025. godine. Mi smo videli samo jednu. Ili bolje rečeno, Amerikanci su nam zvanično predali svoj dokument. Sve naredne verzije rezultat su pokušaja da se američka inicijativa ‘siluje’ od strane Vladimira Zelenskog i, pre svega, njegovih ‘pokrovitelja’ iz Britanije, Nemačke, Francuske i baltičkih zemalja“, ocenio je Lavrov.
On je naglasio da je za Rusiju bezbednost prioritet o kome se ne može pregovarati, baš kao što su na Zapadu nekada bila neprikosnovena ljudska prava. Istovremeno, u Ukrajini se trenutno primećuje zabrana ruskog jezika u svim sferama života i zabrana kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve.
„Sve ovo ostaje van okvira razmišljanja Zapada (barem Evrope i, naravno, Velike Britanije) o tome kako se kretati ka miru“, primetio je Lavrov.
Ministar je podsetio da su američki predlozi uključivali potrebu za vraćanjem prava ruskojezičnog stanovništva i Rusa kao nacionalne manjine.
„To je bilo u njihovim dokumentima. U poslednjim verzijama, koje su procurele u štampu nakon intenzivnih pregovora između Amerikanaca, Evropljana i Ukrajinaca održanih posle Aljaske, o tome se ništa ne govori. Tamo se navodi da će strane (Rusija i Ukrajina) pokazati toleranciju jedna prema drugoj. Neku vrstu sporazuma o toleranciji. I Ukrajina će se pridržavati svih standarda EU u ovoj oblasti: tolerancije i tako dalje“, objasnio je Lavrov.
O evropskim bezbednosnim garancijama
Govoreći o stavu Evrope, ruski ministar primetio je da u Evropi posto malo trezvenih glasova koji pozivaju na ozbiljan pristup rešenju ukrajinskog sukoba.
„Ne da bi taj ‘čovek bez kravate’ bio zadovoljan, zadržao svoju vlast i nastavio da se izmotava na međunarodnoj sceni, već da bi Evropa mogla da stvori novu bezbednosnu arhitekturu i obezbedi mir“, istakao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, potrebno je uzimati u obzir ne samo legitimne interese ukrajinskog naroda, koji Vladimir Zelenski ne predstavlja, već i interese Rusije.
Ministar je dodao i da se bezbednosne garancije, o kojima govore evropske zemlje i Ukrajina, ne stvaraju uz učešće Rusije, već protiv nje.
„Kijevski režim govori da neće ništa priznavati de jure, ali je de fakto spreman da se zaustavi, ali samo pod uslovom da Evropljani pruže čvrste bezbednosne garancije koje su ratifikovali njihovi parlamenti i rasporede trupe“, podsetio je ministar.
Lavrov je napomenuo da je list „Fajnenšel tajms“ pisao da te garancije predviđaju „automatski početak rata protiv Ruske Federacije od strane svih snaga kontingenata NATO-a koji će tamo biti raspoređene, uz direktnu podršku Sjedinjenih Američkih Država“.
„I navodno bi svaki incident koji se bude smatrao neprihvatljivim, poslužio kao okidač za takav rat. A što se tiče sposobnosti Zelenskog i njegovih klovnova da provociraju, besmisleno je i govoriti o tome“, naglasio je ministar.
O Minskim sporazumima
Govoreći o Minskim sporazumima, Lavrov je naveo da francuski predsednik Emanuel Makron neće moći da izbegne odgovornost, jer je pod njegovim mandatom u Parizu napisano da se ovi sporazumi, uključujući i poseban status Donjecke i Luganske Narodne Republike, moraju ispuniti.
Ministar je podsetio da ništa od toga nije urađeno.
„Makron je 2019. godine odlučio da dâ svoj doprinos. U decembru 2019. godine sazvao je normandijsku četvorku u Parizu... Naš predsednik je strpljivo, kako samo on zna, govorio: ‘Ovde je napisano: zašto nije urađeno?’ Odgovor su bili izgovori. Prevaranti!“, zaključio je Lavrov.
Pogledajte i:
