https://lat.sputnikportal.rs/20260208/svet-bez-nuklearnog-dogovora-ameriku-zastrasuje-ruska-nadmoc-i-promena-doktrine-video-1195647355.html
Svet bez nuklearnog dogovora: Ameriku zastrašuje ruska nadmoć i promena doktrine /video/
Svet bez nuklearnog dogovora: Ameriku zastrašuje ruska nadmoć i promena doktrine /video/
Sputnik Srbija
Američka administracija želi da u novi sporazum sa Rusijom o kontroli naoružanja uključi i Peking, jer je strah od eventualnog kineskog nuklarnog udara, ako ne... 08.02.2026, Sputnik Srbija
2026-02-08T22:31+0100
2026-02-08T22:31+0100
2026-02-08T22:31+0100
svet
svet
svet – politika
od četvrtka do četvrtka
analize i mišljenja
sad
rusija
kina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/09/1185576450_0:216:3168:1998_1920x0_80_0_0_cd96ddfe9ac425929ed077914ae30d34.jpg
To, prema mišljenju našeg sagovornika neće biti nimalo lak posao, jer je strategija Pekinga da ne eksponira ono što ima.On je u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do čertvrtka“ podvukao da kineski zvaničnici ne govore koliko imaju bojevih glava, kakve sve nosače raketa imaju, niti puštaju kontrolore da to prebrojavaju.„Oni bi kroz taj sporazom faktički bili u međunarodnoj ili trilateralnoj obavezi da razmene podatke o broju bojevih glava i njihovih nosača. Sjedinjene Države žele te informacije zbog straha od eventualnog kineskog nuklarnog udara. Naravno, takav eventualni potez bio bi propast za celo čovečanstvo, ali svako onaj ko razmišlja u pravcu da može da uništi zemlje koje imaju toliki arsenal nuklarnog oružja, izaziva upravo ono što može da se desi - potpuno uništenje planete“, upozorio je Petronijević.„Mirnodopska“ kontrolaOn podseća da smo još od Hladnog rata, 90-ih godina prošlog veka i prvog START-a došli do START-a 3 koji je u stvari jedan te isti sporazum ali je nadograđivan sa određenim elementima u zavisnosti od toga kako je kojoj od dve velike sile odgovaralo. U predhladnoratovskom periodu, nastavlja Petronijević, imali smo dve velike mega-sile – Sovjetski savez i SAD koje su imale i najveći broj nuklearnih glava i najubojitije nosače tih bojevih glava. Formalno, dodaje naš sagovornik, imali smo i Veliku Britaniju i Francusku, koje su takođe imale mogućnost proizvodnje i bile su priznate kao zemlje koje su posledovale nuklearno oružje, a onda su se pojavile i zemlje koje su proizvodile nuklearno oružje kao što su Izrael, Kina, Pakistan i Severna Koreja.To je formula, smatra on, po kojoj SAD poslednjih desetak godina pokušavaju da, na neki način, sputaju Iran u proizvodnji obogaćenog uranijuma za nuklearno gorivo, a ne za oružje. Ono na čemu se zasniva ta vrsta zabrane, „davljenja“ Irana jeste, u stvari, zabrana na bilo kakvu eksploataciju, a to je vrsta diskriminacije koja nije dozvoljena, koja je protipravna.Dvostruki aršini VašingtonaDruga stvar je, dodaje Petronijević, da su Sjedinjene Države u velikom broju slučajeva davale svojim saveznicima nuklearno oružje, a da to nije bilo nigde u skladu sa osnovnim principima i postavkama međunarodnog prava, posebno ne po povelji UN-a.Naš sagovornik kaže da je u međuperiodu Hladnog rata došlo do potrebe stvaranja neke vrste detanta i smanjenja mogućnosti upotrebe nuklarnog oružja koje bi, naravno, bilo armagedon, jer je broj bojevih glava koje su Sovjetski Savez i SAD imale 90-ih godina bio zastrašujuć. Priroda tih sporazumija bila je takva da bi to trebalo da se ograniči i stavi pod kontrolu.„Bile su predviđene određene vrste međudržavne kontrole prema kojima sam bio vrlo skeptičan, a ostao sam to i danas gledajući upravo kako se to odvijalo. Smatram da su Sjednjene Države nametale te sporazume u periodu raspada Sovjetskog Saveza. Oni su bili neka vrsta obezbeđenja da ne dođe do upotrebe nuklearnog oružja kada su SAD na drugim frontovima, a pre svega na ekonomskom, monetarnom, tehnološkom, „davile“ Sovjetski Savez ili one zemlje koje su ostale nakon njegovog raspada“, rekao je on.SAD svesne ruske nadmoći u naoružanjuVašington, ocenjuje Petronijević, nikada nije iskreno sproveo taj sporozum, ali su očekivali da druga strana to uradi, vladala je ozbiljna asimetrija u tom posmatračkom delu. Ta opservacija sprovođenja sporazuma START 1, 2 i 3 bila je asimetrična u korist SAD što je pre 15-ak godina prekinula sadašnja Ruska Federacija tražeći apsolutni paritet.To je velika opasnost za SAD, upozorava on i dodaje da je velika prednost Rusije u nuklearnom oružju. Sovjetska doktrina se, objašnjava Petrojinević, upravo zasnivala, a danas je nastavljena u Ruskoj Federaciji na doktrini usavršavanja čuvene atomske trijade. Rusi imaju čuveni „Tupolljev 165“ osavremenjen kroz nekoliko modela, „Beli Labud“ koji je najveći avion sa najjačim performansama. On može da nosi više raketa sa bojevim glavama koje mogu da budu ispaljene sa velike daljine, pa je domet tih raketa bukvalno svaka tačka sveta, kaže on.Promena ruske doktrineSve to, uveren je Petronijević, upućuje na zaključak da SAD imaju i dalje ozbiljan strah od upotrebe nuklearnog oružja, posebno imajući u vidu promenu ruske doktrine, od one koja je važila u Sovjetskom Savezu, a to je takozvani uzvratni udar.„Kroz njega je izrađen sistem pod nazivom „mrtva ruka“, a koji se pre svega odnosi na podmornice koje su bile potpuno autonomne i koje su mesecima bile odvojene od centra. Imale su zadatak da u slučaju dobijanja signala da je tadašnji Sovjetski Savez, a kasnije Rusija, napadnut, uzvrate bez obzira na rezultat nuklearnog udara po teritoriji. To je ta strategija da ne udare prvi, ali da mogu odmah da uzvrate na prvi udar. Kako su se osavremenjivala sredstva i nosači nuklearnih bojevih glava kasnije se pokazalo da to u pojedinim situacijama neće biti dovoljno. Onda je ruska doktrina promenjena u tom pravcu gde sada čak postoji i ta prevencija udara što je posebno zastrašilo Zapad i izazvalo paniku. Tome je doprinela odlučnost ruskog rukovodstva da će u slučaju opasnosti upotrebiti ne samo taktičko, nego i strateško naoružanje,” objasnio je naš sagovornik.U čitavom tom kontekstu, smatra Petronijević, postoji još jedna otežavajuća okolnost za zapadne zemlje, a to je da su teritorije Velike Britanije, Francuske, Nemačke pa i samih Sjednjenih Država veoma ranjive, jer su koncentrisane na manjim prostorima dok je teritorija Rusije razuđena na 11 vremenskih zona što znači da ne bi moglo tako efikasno da se udari po njenoj teritoriji, a da se potpuno eliminiše mogućnost uzvratnog udara.Pogledajte i:
sad
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
svet, svet – politika, od četvrtka do četvrtka, analize i mišljenja, sad, rusija, kina
svet, svet – politika, od četvrtka do četvrtka, analize i mišljenja, sad, rusija, kina
Svet bez nuklearnog dogovora: Ameriku zastrašuje ruska nadmoć i promena doktrine /video/
Američka administracija želi da u novi sporazum sa Rusijom o kontroli naoružanja uključi i Peking, jer je strah od eventualnog kineskog nuklarnog udara, ako ne ravan, onda odmah iza straha od upotrebe ruskog nuklearnog oružja, kaže advokat Goran Petronijević.
To, prema mišljenju našeg sagovornika neće biti nimalo lak posao, jer je strategija Pekinga da ne eksponira ono što ima.
On je u emisiji radio Sputnjika „
Od četvrtka do čertvrtka“ podvukao da kineski zvaničnici ne govore koliko imaju bojevih glava, kakve sve nosače raketa imaju, niti puštaju kontrolore da to prebrojavaju.
„Oni bi kroz taj sporazom faktički bili u međunarodnoj ili trilateralnoj obavezi da razmene podatke o broju bojevih glava i njihovih nosača. Sjedinjene Države žele te informacije zbog straha od eventualnog kineskog nuklarnog udara. Naravno, takav eventualni potez bio bi propast za celo čovečanstvo, ali svako onaj ko razmišlja u pravcu da može da uništi zemlje koje imaju toliki arsenal nuklarnog oružja, izaziva upravo ono što može da se desi - potpuno uništenje planete“, upozorio je Petronijević.
On podseća da smo još od Hladnog rata, 90-ih godina prošlog veka i prvog START-a došli do START-a 3 koji je u stvari jedan te isti sporazum ali je nadograđivan sa određenim elementima u zavisnosti od toga kako je kojoj od dve velike sile odgovaralo. U predhladnoratovskom periodu, nastavlja Petronijević, imali smo dve velike mega-sile – Sovjetski savez i SAD koje su imale i najveći broj nuklearnih glava i najubojitije nosače tih bojevih glava. Formalno, dodaje naš sagovornik, imali smo i Veliku Britaniju i Francusku, koje su takođe imale mogućnost proizvodnje i bile su priznate kao zemlje koje su posledovale nuklearno oružje, a onda su se pojavile i zemlje koje su proizvodile nuklearno oružje kao što su Izrael, Kina, Pakistan i Severna Koreja.
„Upravo to se poklapalo sa jednom vrstom mironodopske eksploatacije nuklearnog goriva kroz nuklearne elektrane pa je onda obogaćivanje uranijuma došlo do tog stepena da je bilo teško da se kontroliše. Niko nije vodio računa o tome do kog stepena će obogaćenje uranijum dovesti, a u stvari se u velikoj meri pod formom mirnodopskog obogaćivanja, proizvodilo nuklearno oružje“, objasnio je naš sagovornik.
To je formula, smatra on, po kojoj SAD poslednjih desetak godina pokušavaju da, na neki način, sputaju Iran u proizvodnji obogaćenog uranijuma za nuklearno gorivo, a ne za oružje. Ono na čemu se zasniva ta vrsta zabrane, „davljenja“ Irana jeste, u stvari, zabrana na bilo kakvu eksploataciju, a to je vrsta diskriminacije koja nije dozvoljena, koja je protipravna.
Dvostruki aršini Vašingtona
Druga stvar je, dodaje Petronijević, da su Sjedinjene Države u velikom broju slučajeva davale svojim saveznicima nuklearno oružje, a da to nije bilo nigde u skladu sa osnovnim principima i postavkama međunarodnog prava, posebno ne po povelji UN-a.
Naš sagovornik kaže da je u međuperiodu Hladnog rata došlo do potrebe stvaranja neke vrste detanta i smanjenja mogućnosti upotrebe nuklarnog oružja koje bi, naravno, bilo armagedon, jer je broj bojevih glava koje su Sovjetski Savez i SAD imale 90-ih godina bio zastrašujuć. Priroda tih sporazumija bila je takva da bi to trebalo da se ograniči i stavi pod kontrolu.
„Bile su predviđene određene vrste međudržavne kontrole prema kojima sam bio vrlo skeptičan, a ostao sam to i danas gledajući upravo kako se to odvijalo. Smatram da su Sjednjene Države nametale te sporazume u periodu raspada Sovjetskog Saveza. Oni su bili neka vrsta obezbeđenja da ne dođe do upotrebe nuklearnog oružja kada su SAD na drugim frontovima, a pre svega na ekonomskom, monetarnom, tehnološkom, „davile“ Sovjetski Savez ili one zemlje koje su ostale nakon njegovog raspada“, rekao je on.
SAD svesne ruske nadmoći u naoružanju
Vašington, ocenjuje Petronijević, nikada nije iskreno sproveo taj sporozum, ali su očekivali da druga strana to uradi, vladala je ozbiljna asimetrija u tom posmatračkom delu. Ta opservacija sprovođenja sporazuma START 1, 2 i 3 bila je asimetrična u korist SAD što je pre 15-ak godina prekinula sadašnja Ruska Federacija tražeći apsolutni paritet.
„U Sjedinjenim Državama su svesni da su ne samo po broju nuklearnih glava već i po pitanju njihovih nosača u handikepu u odnosu na rusko naoružanje koje je prešlo na čvrsta raketna goriva. Proizvedni su raketni nosači sa velikim brojem nuklearnih bojevih glava, čak do 18. To su rakete koje se kreću brzinom od 7, 9 pa čak do 14 puta bržim od zvuka i neuhvatljive su za bilo kakve radarske i protivazduhoplovne sisteme koje bi mogle da ih onemoguće da dođu do cilja. Samo jedna takva raketa mogla bi da uništi 18 gradova, jer je svaka od tih bojevih glava višestruko jača od jedne atomske bombe koja je bačena na Hirošimu ili na Nagasaki“, kaže naš sagovornik.
To je velika opasnost za SAD, upozorava on i dodaje da je velika prednost Rusije u nuklearnom oružju. Sovjetska doktrina se, objašnjava Petrojinević, upravo zasnivala, a danas je nastavljena u Ruskoj Federaciji na doktrini usavršavanja čuvene atomske trijade. Rusi imaju čuveni „Tupolljev 165“ osavremenjen kroz nekoliko modela, „Beli Labud“ koji je najveći avion sa najjačim performansama.
On može da nosi više raketa sa bojevim glavama koje mogu da budu ispaljene sa velike daljine, pa je domet tih raketa bukvalno svaka tačka sveta, kaže on.
Sve to, uveren je Petronijević, upućuje na zaključak da SAD imaju i dalje ozbiljan strah od upotrebe nuklearnog oružja, posebno imajući u vidu promenu ruske doktrine, od one koja je važila u Sovjetskom Savezu, a to je takozvani uzvratni udar.
„Kroz njega je izrađen sistem pod nazivom „mrtva ruka“, a koji se pre svega odnosi na podmornice koje su bile potpuno autonomne i koje su mesecima bile odvojene od centra. Imale su zadatak da u slučaju dobijanja signala da je tadašnji Sovjetski Savez, a kasnije Rusija, napadnut, uzvrate bez obzira na rezultat nuklearnog udara po teritoriji. To je ta strategija da ne udare prvi, ali da mogu odmah da uzvrate na prvi udar. Kako su se osavremenjivala sredstva i nosači nuklearnih bojevih glava kasnije se pokazalo da to u pojedinim situacijama neće biti dovoljno. Onda je ruska doktrina promenjena u tom pravcu gde sada čak postoji i ta prevencija udara što je posebno zastrašilo Zapad i izazvalo paniku. Tome je doprinela odlučnost ruskog rukovodstva da će u slučaju opasnosti upotrebiti ne samo taktičko, nego i strateško naoružanje,” objasnio je naš sagovornik.
U čitavom tom kontekstu, smatra Petronijević, postoji još jedna otežavajuća okolnost za zapadne zemlje, a to je da su teritorije Velike Britanije, Francuske, Nemačke pa i samih Sjednjenih Država veoma ranjive, jer su koncentrisane na manjim prostorima dok je teritorija Rusije razuđena na 11 vremenskih zona što znači da ne bi moglo tako efikasno da se udari po njenoj teritoriji, a da se potpuno eliminiše mogućnost uzvratnog udara.
