Ostajem ovde! Mladi srpski umetnik za Sputnjik opisuje studentske dane na Kosovu /foto/
© Sputnjiku ustupio Stefan Boškoćević
Pratite nas
Život studenata na Kosovu i Metohiji nije lak, ali je lep, poseban je. Ispunjen drugačijim sadržajima, druženjem, stvaranjem, ali i borbom za sopstvenu budućnost. Ovde učimo i da se oslanjamo jedni na druge. Verujem da umetnost nema granice i da je iznad svih podela. Svoju budućnost, bez obzira na okolnosti, vidim upravo ovde - na Kosovu i Metohiji.
Ovako za Sputnjik govori Stefan Boškoćević, mladi umetnik iz Štrpca, student Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, stipendista Humanitarne organizacije Kosovsko Pomoravlje:
„Odrastao sam u podnožju Šar planine, gde priroda, porodica i tradicija određuju odnos prema svetu. Umetnost je u moj život ušla rano, kroz dečju preciznost, potrebu da sve bude završeno i „kako treba“, a kasnije i kroz formalno obrazovanje“.
Zakon o strancima, koji privremene prištinske institucije planiraju da primenjuju od 16. marta, pretnja je integraciji u tzv. kosovski sistem preostalih srpskih institucija, školstva i zdravstva. Svi koji nemaju prištinska dokumenta tretiraće se kao strani državljani i biće im potrebna dozvola za rad, a nastavnicima, profesorima i lekarima i licenca tzv. Kosova.
Više od polovine nastavnika na Univerzitetu u Mitrovici nema kosovsku ličnu kartu, a na Fakultetu umetnosti čak 90 odsto predavača nije sa Kosova, što bi moglo da parališe fakultet, ceo Univezitet.
Međutim, srpski studenti ne planiraju da napuste Kosovo i Metohiju, uče i maju viziju budućnosti u južnoj pokrajini. Nadaju se rešenju koje će zadržati njihove profesore u Mitrovici. Jedan od njih je i Stefan.
Nakon završene Srednje umetničke škole u Leskovcu, upisao je Fakultet umetnosti u Kosovskoj Mitrovici. Jedan smer njegovoj kreativnosti nije bio dovoljan, završio je i vajarstvo i dizajn.
Prva samostalna izložba „Tavan“ - kroz grafike porodičnih fotografija, starih predmeta, bavio sam se temom doma, sećanja i odrastanja
© Foto : Sputnjiku ustupio Stefan Boškoćević
Na fakultetu se izdvaja kao jedan od najaktivnijih i najuspešnijih studenata generacije. Trenutno je na master studijama, a iza njega je već šest samostalnih i više od trideset grupnih izložbi. Kao i više nagrada, među kojima izdvaja priznanje „Veruj u sebe“ Erste banke, vidi ga kao simboličnu potvrdu dugogodišnjeg rada i istrajnosti.
„Moja prva samostalna izložba „Tavan“ donela mi je i širu prepoznatljivost. Kroz grafike porodičnih fotografija, starih predmeta i enterijera, bavio sam se temom doma, sećanja i odrastanja. Pokušao sam da vratim publiku u prostore detinjstva, tavane, bakine kovčege, zaboravljene predmete, mirise i tišinu prošlih vremena“.
Studentski život koji se ne vidi u vestima
Za Stefana, Kosovska Mitrovica nije grad iz crnih političkih vesti, već univerzitetski, grad posebne energije, a upravo studenti, kaže, čine njegovu suštinu.
„Mitrovica bez studenata gotovo da ne postoji. Tokom leta, kada odu mladi, grad se utiša. Ali dok smo tu, postoji posebna energija, osećaj zajedništva i bliskosti koji se retko gde može pronaći“, ističe Stefan.
Prve tri godine studiranja proveo je u studentskom domu, a potom je, zbog potrebe za većim radnim prostorom umetnika, prešao u stan. Upravo tada dodatnu sigurnost donosi mu stipendija Humanitarne organizacije Kosovsko Pomoravlje, koja mu pomaže da lakše izdrži studije i posveti se radu.
Iako još student, Boškoćević je već imao šest samostalnih izložbi
© Foto : Sputnjiku ustupio Stefan Boškoćević
Stotinu nada u bolju budućnost
Marija Vasić iz ove organizacije objašnjava da je program stipendiranja nastao iz neposrednog kontakta sa porodicama na Kosovu i Metohiji.
„Ideja je došla od roditelja naših prvih stipendista. Obilazeći porodice u Novom Brdu, Kosovskoj Kamenici i Vitini, shvatili smo da je obrazovanje mladih najmanje u fokusu pomoći, a zapravo najvažnije“, kaže Vasićeva.
U trenutku pokretanja programa, osim državnih i stipendija Srpske pravoslavne crkve, nije bilo dugoročnih fondova koji bi sistemski pomagali studentima. Cilj Humanitarne organizacije Kosovsko Pomoravlje bio je da im se obezbedi sigurna i dugoročna podrška, kako bi im se makar deo egzistencijalne brige skinuo sa leđa.
Za manje od tri godine, broj stipendista porastao je od prvobitna četiri do više od sto studenata.
„Nismo išli ka masovnosti, već ka sigurnosti. Donatori znaju kog studenta pomažu. To je veliki uspeh i za nas i za stipendiste, ali i dokaz koliko naš narod želi da ulaže u mlade na Kosovu i Metohiji“, ističe Marija Vasić.
Ilustrovani rečnik „Privaljalo mi“, Stefan je kroz ilustraciju i tekst stvorio autentičan zapis o jeziku svog kraja
© Foto : Sputnjiku ustupio Stefan Boškoćević
Rečnik ljubavi prema svom jeziku
Koliko su Stefanu koreni važni potvrđuje i njegov projekat koji nije samo umetnički, već i rad na očuvanju jezika. To je ilustrovani rečnik „Privaljalo mi“, u kome je predstavljen dijalekat Sirinićke župe. Kroz ilustraciju, tekst i kolažnu formu knjige stvorio je autentičan zapis o identitetu.
„Hteo sam da izgleda kao da ga je neki stari čovek pravio, da je on skupio sve te reči, kolažirao i rukom pisao tekstove. Itekako bih voleo da se ovaj rečnik proširi, da jednog dana bude izdat u većem broju, od pre nekoliko dana kako je na sajtu organizacije koja me stipendira, ljudi se neprestano javljaju i pitaju kako ga mogu nabaviti“, kaže autor.
Mladi umetnik objašnjava čitaocima Sputnjika naziv rečnika, „Privaljalo mi“, zapravo znači „šta će mi“ ili „ne treba mi to“. Simbolično oslikava duh, način razmišljanja sredine iz koje dijalekat potiče.
Reči su predstavljene kroz kolažne ilustracije i kratke, šaljive priče iz života
© Foto : Sputnjiku ustupio Stefan Boškoćević
Teški uslovi života i jasna odluka
Život na Kosovu i Metohiji podrazumeva brojne praktične, administrativne poteškoće, od nedostatka institucija, sada je potrebno preći izmišljenu granicu da bi se podigla stipendija, do svakodnevne neizvesnosti. Ipak, Stefan ističe da upravo ti uslovi ljude čine zrelijim i povezanijim.
„Kosovo i Metohija ima energiju koju ne možete objasniti. Manastiri, ljudi, priroda, sve vas veže i tera da ostanete“, kaže on.
I Marija Vasić svedoči o tom osećaju pripadnosti. Iako je iz centralne Srbije došla da živi na Kosovo i Metohiju, vođena ljubavlju, danas tu odluku ne preispituje. Organizacija u kojoj radi otvorila joj je novi pogled na dešavanja, Kosovo i Metohija nisu samo prostor izazova, već i mesto nade, stvaranja i budućnosti:
„Ovo je moj život i moj dom. Pronašla sam sebe ovde i zahvalna sam Bogu zbog tog osećaja. Važno je da čovek zna gde pripada“, kaže ona.
Stefan nije mogao da se zadovolji jednim smerom na fakultetu, završio je dizajn i vajarstvo
© Foto : Sputnjiku ustupio Stefan Boškoćević
San nije gotov kad se probudiš
Za razliku od mnogih mladih koji planiraju odlazak, Stefan svoju budućnost vidi upravo na Kosovu i Metohiji. Video je i kako baviti se umetnošću izgleda u drugim zemljama, bio je na studentskoj razmeni u Bugarskoj i prelepoj Italiji, u Napolju. Ali lepota umetnosti njegove zemlje, Pećke patrijaršije, Dečana, Studenice, teško je uporediva.
Nakon mastera planira da upiše i doktorske studije na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, koje su nedavno otvorene. Kaže da metnost nema granice, ali da su koreni izuzetno važni.
„Ovde želim da ostanem, a moja umetnost može da ide gde god. Mladi treba samo da veruju u sebe, rade, budu istrajni i ne boje se rizika. San nije gotov kada se probudiš, već kada ga ostvariš“, poručuje Stefan Boškoćević.
