Oprobani recept evropske duboke države u Srpskoj neće proći – biće još jača
© Sputnik / Branko Maksimović
Pratite nas
Ponavljanje izbora za predsednika Republike Srpske na 136 izbornih mesta 8. februara, nije ništa drugo nego izborni inženjering i mešanje evropske duboke države u izborni proces. To je takođe i više od izbora zato što se radi o borbi za geopolitičku orijentaciju Republike Srpske.
Ovako ponavljanje izbora za predsednika Republike Srpske komentariše politkolog Aleksandar Pavić, koji podseća da je Odbor za pravosuđe američkog Kongresa, posle istrage koju je sproveo, nedavno potvrdio da se EU mešala u izbore svojih članica, kao i u američke izbore.
Izborni inženjering – oprobani recept EU
Na nametnutim predsedničkim izborima 23. novembra pobedio je kandidat Dodikove Stranke nezavisnih socijaldemokrata, Siniša Karan – da je pobedio njegov protivkandidat, Branko Blanuša, izbori sasvim sigurno ne bi bili ponavljani, navodi Pavić.
„Ovo je oprobani recept EU – kada im se ne dopadnu rezultati nekih izbora ili referenduma, učine sve da se oni ponove. Ako već ne mogu da eliminišu nekog nepodobnog kandidata, gledaju da se izbori ili referendumi ponavljaju, kao što se dogodilo u Irskoj, Norveškoj, Danskoj, ili da diskvalifikuju kandidata, kao Đorđeskua u Rumuniji, Evgeniju Gucul u Moldaviji, Marin Lepen u Francuskoj… I sve to se videlo uoči ovih kvaziizbora – to su Šmitovi izbori“, komentariše naš sagovornik.
Prema Pavićevim rečima, ne bi bilo iznenađujuće da oni koji žele da iz političkog života BiH istisnu Milorada Dodika i njegovu politiku, na sam dan izbora iskonstruišu još neku kontroverzu ukoliko im izborni rezultati ne budu išli na ruku.
Pokušali su da ga uklone i dobili još jačeg Dodika
A verovatno i neće, s obzirom na to kakvo je stanje u Republici Srpskoj i na koji način se Milorad Dodik pozicionirao u međunarodnoj zajednici. Iako se čini da zapadne zemlje po svaku cenu nastoje da očuvaju kolonijalni status BiH tako što će iz političkog života ukloniti Milorada Dodika, posao kao da im ne ide od ruke.
Dodik, koji je tokom godina trasirao politički porgram koji za cilj ima zaštitu interesa srpskog naroda u BiH i očuvanje Dejtonskog sporazuma, umesto da bude eliminisan, samo pojačava političke aktivnosti – za dve nedelje posetio je Izrael i Mađarsku, i SAD, gde se sreo sa najvišim zvaničnicima tih država. U planu mu je i poseta Moskvi.
„Pokušali su da uklone Dodika sudskim presudama, i šta su dobili? Dobili su još jačeg Dodika. Uklonivši Dodika sa mesta predsednika Republike Srpske, oni nisu uklonili njegovu snagu, oni su je samo izmestili i ona je i dalje prisutna. Milorada Dodika možda nema u očima tih ljudi koji su insistirali da se on „razvlasti“, ali u očima naroda Republike Srpske, on je još uvek legalno i legitimno izabrani predsednik Republike Srpske. I dokle god je tako, oni ne mogu imati snage da ga uklone“, objašnjava stručnjak za međunarodne odnose iz Banjaluke, Lučano Kaluža.
Sa druge strane, na Republiku Srpsku ne postoji više pritisak Zapada kakav je postojao pre petnaest ili dvadeset godina – sada, ističe naš sagovornik, postoje različite politike koje različito gledaju na BiH, Republiku Srpsku i Milorada Dodika.
„Ne postoji „Zapad“ na način da imamo jedinstven pogled prema Republici Srpskoj. Postoje politike bliske neoliberalnim krugovima koje su u suprotnosti sa sa vizijom i politikom Republike Srpske“, decidan je Kaluža i svoje argumente potkrepljuje činjenicom da promena političkog kursa SAD pokazuje da Zapad više nema jedinstven stav prema Srpskoj. To što političko Sarajevo svoju politiku zasniva na konstruktima iz devedesetih druga je priča.
Milorad Dodik je jasno pokazao pravac, šta je njegova vizija razvoja Republike Srpske, pa čak i celog regiona dodaje on. Dodik je trasirao kurs ka odbrani posebnog statusa Republike Srpske, garantovanog Dejtonskim sporazumom, kao i ravnopravnosti srpskog naroda u BiH. Ova nezavisna linija, koja je u suprotnosti sa pojedinim zapadnim interesima, sprečava sa se uprkos volji bosanskih Srba BiH konačno uvuče u evroatlantsku orbitu.
Dok je Dodika, sankcija protiv Rusije neće biti
Pored toga, Srpska se efikasno suprotstavlja pristupanju BiH nelegitimnim antiruskim restriktivnim merama Evropske unije, blokira njihovu primenu u BiH i na principijelnom planu se zalaže za višeslojnu saradnju sa Rusijom, koja se razvija u duhu strateškog partnerstva.
Prema Kalužinom mišljenju, Srpska nikada neće uvesti antiruske sankcije.
„Mislim da je Ruska Federacija primetila da ima prijatelja, ne partnera u poslovnom smislu. Znači, ima prijatelja koji se suprotstavlja jednom pogrešnom narativu, narativu koji kaže da sankcije mogu da proizvedu rezultat. I Republika Srpska i Srbija prošle su kroz pakete sankcija i pokazalo se da one ne doprinose rešenju problema, nego ga samo produbljuju. Dakle, ako imate lično iskustvo koje govori da sankcije ne mogu uticati na rešenje problema, logično je da im nećete davati podršku, posebno ako se radi o zemlji koja vam je prijatelj i koja vas poštuje“, navodi Kaluža i dodaje da, dokle god su političke strukture Srpske okupljene oko Milorada Dodika, antiruske sankcije neće biti usaglašene na nivou BiH.
Srpska se ekonomski održala uprkos svemu
Sagovornici Sputnjika naglašavaju da nije samo politički kurs Milorada Dodika ono na čemu on opstaje u vrhu politike poslednjih 25 godina – uprkos pritiscima i veštački izazvanoj krizi u BiH, politički vrh Republike Srpske očuvao je ekonomske stabilnosti i postigao vidljive uspehe u zdravstvu, obrazovanju, infrastrukturnoj izgradnji, energetici, poljoprivredi, industriji i mnogim drugim oblastima važnim za život društva.
U poslednjih deset godina bruto domaći proizvod Republike Srpske udvostručen je i približio se iznosu od 9 milijardi evra. Budžetski deficit iznosi oko 1,9 odsto BDP-a, dok je spoljni dug na nivou od oko 33 odsto BDP-a (jedan od najnižih u regionu i Evropi). Kao rezultat vladinih mera, realni prihodi stanovništva rastu brže od potrošačkih cena.
Zahvaljujući efikasnoj finansijskoj politici, inflacija se uspešno obuzdava. Vlada RS usvojila je rekordan budžet za 2026. godinu u iznosu od 3,8 milijardi evra, koji predviđa povećanje plata, subvencija i penzijskih izdvajanja. Već u januaru 2026. godine penzije su povećane za 6,5 odsto.
Pozitivni trendovi beleže se i u spoljnoj trgovini. Pokrivenost uvoza izvozom premašuje 70 odsto. Akcenat se stavlja na stvaranje povoljnog investicionog ambijenta. Vlasti RS za 2026. godinu postavljaju ambiciozne ciljeve privlačenja oko 2 milijarde evra investicija u privredu entiteta. Sve to prati postepeno povećanje proizvodnih kapaciteta u industriji i poljoprivredi, čemu doprinose obimni i efikasni programi za podsticanje proizvodne i izvozne aktivnosti privatnih preduzetnika.
U poslednjih nekoliko godina izgrađene su stotine kilometara puteva, uključujući brze saobraćajnice, grade se objekti obnovljive elektroenergetike, savremeni klinički centri, obrazovne ustanove i studentski kampusi. U saradnji sa partnerima iz Sankt Peterburga radi se na formiranju Naučno-tehnološkog parka Republike Srpske ukupne površine 7,5 hiljada kvadratnih metara.
Republika Srpska dosledno štiti svoje energetske interese i zainteresovana je za realizaciju projekta novog gasovoda – „istočnog interkonektora“, koji bi trebalo da poveže Republiku Srpsku sa gasno-transportnim sistemom Srbije, priključenim na „Turski tok“.
Partnerski odnosi sa Ruskom Federacijom aktivno se razvijaju na međuregionalnom nivou. Radna grupa za saradnju sa Republikom Srpskom, koja se formira u okviru Međuvladine rusko-bosanskohercegovačke komisije za trgovinsku i ekonomsku saradnju, u bliskoj perspektivi otvoriće nove mogućnosti za proširenje oblasti saradnje i dodatno ojačati poslovne veze RS sa industrijski razvijenim subjektima Ruske Federacije, kao što su Sankt Peterburg, Republika Tatarstan, Krasnodarski kraj, Sverdlovska i Nižnjenovgorodska oblast.
U normalnim izbornim okolnostima, ekonomski pokazatelji trebalo bi da pozitivno utiču na opredeljenje građana, navodi Aleksandar Pavić. Međutim, u slučaju Republike Srpske radi se o nametnutim izborima, gde se kandidatu SNSD-a preti ukoliko se oglasi u izbornoj kampanji.
„Ali, objektivno govoreći, ko god misli svojom glavom videće da Republika Srpska maksimalno izvlači iz sadašnjeg geopolitičkog prekomponovanja karata, s obzirom da niti je suverena država, niti ima svoju vojsku. A ona uspeva da se pozicionira neuporedivo bolje nego recimo sama BiH. To je ogroman uspeh i nadam se da će da prevlada spoznaja tog uspeha od strane građana i da će to odneti prevagu na ovim spornim izborima. Dodik i njegova ekipa su izvukli maksimum iz sadašnjeg geopolitičkog momenta i stavljaju Republiku Srpsku u poziciju da uspe. To je nešto što može samo da bude pozitivno i trebalo bi da ima i te kako dobre efekte na glasače“, smatra Pavić.
Prema njegovim rečima, ponavljanje izbora su „veliko geopolitičko natezanje“ preko leđa građana Republike Srpske, ali sa druge strane, tako nešto Srbima nije novost.
„Nije nam strano da budemo tas na vagi i moramo da se nadamo da će opet da preovlada prava volja naroda i pravi interes Republike Srpske“, zaključuje Pavić.
Pogledajte i:
