https://lat.sputnikportal.rs/20260131/ruski-doktor-otkriva-rizike-razgovora-sa-vestackom-inteligencijom-1195229651.html
Ruski doktor otkriva rizike razgovora sa veštačkom inteligencijom
Ruski doktor otkriva rizike razgovora sa veštačkom inteligencijom
Sputnik Srbija
Čitavi pokreti entuzijasta i protivnika veštačke inteligencije pojavljuju se širom sveta. Olga Karpenko, doktor u Psihijatrijskoj kliničkoj bolnici „N. A... 31.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-31T11:00+0100
2026-01-31T11:00+0100
2026-01-31T11:53+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
rusija
veštačka inteligencija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/16/1172507595_0:118:1025:694_1920x0_80_0_0_1220c531493681acf1375fb3a1a6793a.jpg
Psihijatar je navela da ukoliko kod čoveka postoje predispozicije za mentalne poremećaje, brojni okidači mogu poremetiti njegovu psihu. „Pretpostavimo da je čovek usamljen i nema s kim da razgovara. Postavlja se pitanje zašto osoba nema prijatelje. To može biti simptom poremećaja sa autističnog ili šizofrenog spektra. Kod šizofrenije, na primer, kod osobe se mogu javiti deluzije koje će početi da razmatra sa veštačkom inteligencijom, a njeni odgovori mogu te ideje da podržavaju“, dodala je Karpenko, odgovarajući na pitanje da li dugi razgovori sa botovima mogu naštetiti zdravlju.Virtuelni psiholog: da ili ne?Na pitanje da prokomentariše pozitivne i negativne strane virtuelnog psihologa, Karpenko je kazala da kod jednostavnijih problema, virtuelni psiholog može biti od pomoći čoveku. Međutim, ukazala je da se problem javlja kada se sa njim savetuje o ozbiljnijim problemima, gde bi onda moglo biti kasno obratiti se pravim stručnjacima za pomoć.Mogući „predmet obožavanja“ kultaPored sklonosti da oživljavamo neživo, kod nas postoji i potreba da sledimo nešto što budi osećaj divljenja, pa čak i potrebu da mu se klanjamo, navela je ona, komentarišući informaciju da se pojedini istraživači pribojavaju da će veštačka inteligencija postati predmet obožavanja kulta.Na pitanje kako ljudi potpadaju pod uticaj kultova i ko je najviše izložen riziku, ona je istakla da su to uglavnom ljudi sa psihičkim problemima, ali je dodala da pod uticaj sekte mogu da potpadnu i zdravi ljudi u kriznim, teškim životnim situacijama. Sve informacije koje daje veštačka inteligencija treba proveriti i naučiti kako ona funkcioniše, zaključila je psihijatar, komentarišući navode da odgovori veštačke inteligencije ponekad nisu tačni.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260120/naucnici-upozoravaju-na-pogresne-informacije---halucinacije-vestacke-inteligencije-1194983037.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, rusija, veštačka inteligencija
nauka i tehnologija, rusija, veštačka inteligencija
Ruski doktor otkriva rizike razgovora sa veštačkom inteligencijom
11:00 31.01.2026 (Osveženo: 11:53 31.01.2026) Čitavi pokreti entuzijasta i protivnika veštačke inteligencije pojavljuju se širom sveta. Olga Karpenko, doktor u Psihijatrijskoj kliničkoj bolnici „N. A. Aleksejeva“ u Moskvi otkriva zašto preterana komunikacija sa botovima može biti opasna i kako se zaštititi od „halucinacija“ veštačke inteligencije.
„Nauka zauzima filozofski stav prema ovom pitanju. Čoveku je svojstveno da oživljava objekte koji su mu značajni i da se emotivno vezuje za njih. Veštačka inteligencija vrlo dobro imitira komunikaciju s čovekom, pa je veoma lako oživeti je. U tome nema ničeg patološkog – to je svojstvo naše psihe“, pojasnila je Karpenko, odgovarajući na pitanje kako nauka vidi spiralizam, pokret entuzijasta koji pokušava da „probudi“ veštačku inteligenciju, nadajući se da će otkriti svest u neuronskim mrežama.
Psihijatar je navela da ukoliko kod čoveka postoje predispozicije za mentalne poremećaje, brojni okidači mogu poremetiti njegovu psihu.
„Pretpostavimo da je čovek usamljen i nema s kim da razgovara. Postavlja se pitanje zašto osoba nema prijatelje. To može biti simptom poremećaja sa autističnog ili šizofrenog spektra. Kod šizofrenije, na primer, kod osobe se mogu javiti deluzije koje će početi da razmatra sa veštačkom inteligencijom, a njeni odgovori mogu te ideje da podržavaju“, dodala je Karpenko, odgovarajući na pitanje da li dugi razgovori sa botovima mogu naštetiti zdravlju.
Virtuelni psiholog: da ili ne?
Na pitanje da prokomentariše pozitivne i negativne strane virtuelnog psihologa, Karpenko je kazala da kod jednostavnijih problema, virtuelni psiholog može biti od pomoći čoveku. Međutim, ukazala je da se problem javlja kada se sa njim savetuje o ozbiljnijim problemima, gde bi onda moglo biti kasno obratiti se pravim stručnjacima za pomoć.
Mogući „predmet obožavanja“ kulta
Pored sklonosti da oživljavamo neživo, kod nas postoji i potreba da sledimo nešto što budi osećaj divljenja, pa čak i potrebu da mu se klanjamo, navela je ona, komentarišući informaciju da se pojedini istraživači pribojavaju da će veštačka inteligencija postati predmet obožavanja kulta.
Na pitanje kako ljudi potpadaju pod uticaj kultova i ko je najviše izložen riziku, ona je istakla da su to uglavnom ljudi sa psihičkim problemima, ali je dodala da pod uticaj sekte mogu da potpadnu i zdravi ljudi u kriznim, teškim životnim situacijama.
„Ljudima je potreban smisao — i spremni su da ga traže u takvim idejama. Takođe postoji potreba za duhovnošću, a ljudi, zbog različitih okolnosti, nisu uvek zadovoljni tradicionalnim religijama“, obrazložila je Karpenko.
Sve informacije koje daje veštačka inteligencija treba proveriti i naučiti kako ona funkcioniše, zaključila je psihijatar, komentarišući navode da odgovori veštačke inteligencije ponekad nisu tačni.
