Moskva: Obnova odnosa sa EU moguća pod određenim uslovima
© Sputnik / Vladimir Vyatkin
/ Pratite nas
Obnavljanje dijaloga Moskve i Evropske unije moguće je samo u slučaju da Brisel odustane od sankcione politike i naoružavanja kijevskog režima, rekao je direktor Odeljenja za evropska pitanja pri Ministarstvu spoljnih poslova Rusije Vladislav Maslenikov.
„Obnavljanje odnosa sa EU moguće je samo u slučaju da evropske kolege iz korena promene odnos prema Rusiji. Ukoliko odustanu od neprijateljskog kursa prema našoj zemlji koji je ozvaničen u dokumentima Unije, ako prekinu sankcionu politiku, nelegitimnu sa aspekta međunarodnog prava, ako prestanu da govore jezikom ultimatuma, da gaje mit o tzv. ruskoj pretnji, naoružavaju kijevski režim i sabotiraju mirovni proces za Ukrajinu“, rekao je on za ruske medije.
Kako je istakao, u Evropi će shvatiti da ideja o nanošenju strateškog poraza Moskvi predstavlja ćorsokak i put koji će neizbežno dovesti nekada jedinstvenu Evropu na margine političkih i istorijskih procesa.
NATO se sprema za sukob s Rusijom
Prema rečima Maslenikova, NATO se praktično priprema za sukob s Rusijom.
„Rusija je sada u svim doktrinama NATO označena kao ‘najveća i direktna pretnja bezbednosti’. Naglašeno je da će to ostati i u dugoročnoj perspektivi, čak i u slučaju da se završi ukrajinski sukob. Polazeći od toga, NATO se praktično priprema za mogući sukob s Rusijom: povećava vojne rashode, jača svoje potencijale u blizini naših granica, raspoređuje nove misije na istoku Evrope“, naveo je on.
Ruski zvaničnik je naveo i da je Alijansa prekinula sve kontakte s Rusijom i da imaju samo eksterni kanal komunikacije.
O ruskim aktivima
Evropska unija je na papiru već „podelila“ zamrznute ruske aktive na Kijev i sopstveni vojno-industrijski kompleks, naveo je ruski diplomata.
Podsetimo, nakon početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, SAD, države G7 i Evropska unija zamrzle su skoro polovinu ruskih deviznih rezervi, u ukupnom iznosu od oko 300 milijardi evra.
Oko 200 milijardi evra nalazi se u EU, uglavnom na računima belgijske finansijske kompanije "Evroklir", jedne od najvećih klirinških kuća u svetu.
U međuvremenu, Centralna banka Rusije podnela je tužbu protiv evropskog depozitara „Juroklir“ za sumu od preko 18 biliona rubalja (oko 193 milijarde evra) zbog pokušaja Evropske unije da ukrade zamrznutu rusku imovinu.
Pogledajte i:
