https://lat.sputnikportal.rs/20260128/karan-zivotno-opasan-presedan-po-bih-da-sudska-vlast-preuzima-ulogu-istoriografije-1195275002.html
Karan: Životno opasan presedan po BiH da sudska vlast preuzima ulogu istoriografije
Karan: Životno opasan presedan po BiH da sudska vlast preuzima ulogu istoriografije
Sputnik Srbija
Profesor ustavnog prava Siniša Karan upozorio je danas na životno opasan presedan po BiH da sudska vlast preuzima ulogu istoriografije, politike i... 28.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-28T14:26+0100
2026-01-28T14:26+0100
2026-01-28T14:26+0100
region
region
region – politika
republika srpska (rs)
bosna i hercegovina (bih)
siniša karan
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/1e/1190856302_0:30:658:400_1920x0_80_0_0_b42c892dde8c3d28a6785284e23a7901.jpg
Za primer je uzeo poslednji slučaj kada je Sud BiH kaznu zatvora izrekao Miodragu Maliću, a prethodno i Vojinu Pavloviću, zbog dizanja tri prsta i nečijih fotografija.Kran je ocenio da ova dva slučaja predstavljaju prekretnicu u opasnom procesu u kojem se krivičnopravni sistem BiH koristi kao instrument političkog inženjeringa istorije, identiteta i ustavnog poretka zemlje.,Karan kaže da ove presude nisu izolovani pravni slučajevi, već deo šireg, dugotrajnog procesa u kojem se putem suda konstruiše nova, jednostrana, politička istina o ratu u BiH.Istakao je i da ovde više nije reč o pojedinačnim krivičnim delima, već o pokušaju sudske revizije karaktera rata, u kojem se veštački i jednostrano konstruiše ko je žrtva, a ko agresor, ko je zločinac, a ko nosilac političke i istorijske odgovornosti.Karan je ocenio i da je to, po BiH, životno opasan presedan, jer sudska vlast preuzima ulogu istoriografije, politike i ustavotvorca."Kao što je više puta isticano - bol majki u crnim i bijelim maramama jeste ista, ali tako, nažalost, ne misle svi. Nijedna žrtva ne smije biti zloupotrijebljena za političke ciljeve, a isto tako nijedan pojedinac ne sme biti ućutkan zatvorom jer nosi nečiju sliku", naveo je Karan, prenosi Srna.Međutim, kaže on, danas se pravnim sredstvima nastoji stvoriti narativ u kojem je srpski narod kolektivno kriminalizovan, a Republika Srpska stigmatizovana kao "genocidna tvorevina"."Ove presude su direktna posledica nametnutih izmena Krivičnog zakona BiH iz 2021. godine od Valentina Incka koje su donesene bez demokratske procedure, bez učešća Parlamentarne skupštine BiH i bez saglasnosti entiteta i konstitutivnih naroda."To je pravni presedan koji narušava princip ustavnosti i legitimiteta krivičnopravnog sistema. Narušava se i pravo čoveka na slobodno izražavanje. Nonsens je da se u 21. veku kažnjava zatvorom čovek koji je podigao nečiju sliku", konstatovao je Karan.On je rekao da je Sud BiH u predmetima "Malić" i "Pavlović" primenio član 145a Krivičnog zakona BiH, kojim se sankcioniše izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, a koji je deo nametnutog pravnog paketa.Ovo pokazuje da je pravni osnov sam po sebi politički kontroverzan i da je uveden bez procedure, a cilj je potpuna demontaža dejtonske strukture BiH i stvaranje centralizovane, unitarne države sa dominacijom jedne političke i nacionalne vizije. naveo je Karan.Pogledajte i:
republika srpska (rs)
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
region, region – politika, republika srpska (rs), bosna i hercegovina (bih), siniša karan
region, region – politika, republika srpska (rs), bosna i hercegovina (bih), siniša karan
Karan: Životno opasan presedan po BiH da sudska vlast preuzima ulogu istoriografije
Profesor ustavnog prava Siniša Karan upozorio je danas na životno opasan presedan po BiH da sudska vlast preuzima ulogu istoriografije, politike i ustavotvorca.
Za primer je uzeo poslednji slučaj kada je Sud BiH kaznu zatvora izrekao Miodragu Maliću, a prethodno i Vojinu Pavloviću, zbog dizanja tri prsta i nečijih fotografija.
Kran je ocenio da ova dva slučaja predstavljaju prekretnicu u opasnom procesu u kojem se krivičnopravni sistem BiH koristi kao instrument političkog inženjeringa istorije, identiteta i ustavnog poretka zemlje.
,Karan kaže da ove presude nisu izolovani pravni slučajevi, već deo šireg, dugotrajnog procesa u kojem se putem suda konstruiše nova, jednostrana, politička istina o ratu u BiH.
Istakao je i da ovde više nije reč o pojedinačnim krivičnim delima, već o pokušaju sudske revizije karaktera rata, u kojem se veštački i jednostrano konstruiše ko je žrtva, a ko agresor, ko je zločinac, a ko nosilac političke i istorijske odgovornosti.
Karan je ocenio i da je to, po BiH, životno opasan presedan, jer sudska vlast preuzima ulogu istoriografije, politike i ustavotvorca.
"Kao što je više puta isticano - bol majki u crnim i bijelim maramama jeste ista, ali tako, nažalost, ne misle svi. Nijedna žrtva ne smije biti zloupotrijebljena za političke ciljeve, a isto tako nijedan pojedinac ne sme biti ućutkan zatvorom jer nosi nečiju sliku", naveo je Karan, prenosi Srna.
Međutim, kaže on, danas se pravnim sredstvima nastoji stvoriti narativ u kojem je srpski narod kolektivno kriminalizovan, a Republika Srpska stigmatizovana kao "genocidna tvorevina".
"Ove presude su direktna posledica nametnutih izmena Krivičnog zakona BiH iz 2021. godine od Valentina Incka koje su donesene bez demokratske procedure, bez učešća Parlamentarne skupštine BiH i bez saglasnosti entiteta i konstitutivnih naroda.
"To je pravni presedan koji narušava princip ustavnosti i legitimiteta krivičnopravnog sistema. Narušava se i pravo čoveka na slobodno izražavanje. Nonsens je da se u 21. veku kažnjava zatvorom čovek koji je podigao nečiju sliku", konstatovao je Karan.
On je rekao da je Sud BiH u predmetima "Malić" i "Pavlović" primenio član 145a Krivičnog zakona BiH, kojim se sankcioniše izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, a koji je deo nametnutog pravnog paketa.
Ovo pokazuje da je pravni osnov sam po sebi politički kontroverzan i da je uveden bez procedure, a cilj je potpuna demontaža dejtonske strukture BiH i stvaranje centralizovane, unitarne države sa dominacijom jedne političke i nacionalne vizije. naveo je Karan.
