Sada se traži „tajni sastojak” za formulu ukrajinskog rešenja iz Enkoridža
© MID OAЭ
/ Pratite nas
Iako su posle dvodnevnih pregovora u Abu Dabiju, prvih u trilateralnom formatu, i Rusija, i SAD, i Ukrajina rekli da su razgovori bili konstruktivni, konstrukt koji treba da bude njihov proizvod nije tako jednostavan – to je veoma složena građevina čiji su temelji postavljeni u Enkoridžu ali uvek postoji neki “tajni sastojak” koji mi još uvek ne znamo.
Razgovore ruske, ukrajinske i američke delegacije, vođene tokom vikenda u prestonici Emirata, ovako rezimira dr Aleksandar Lukić iz Instituta za političke studije uz ocenu da će upravo zbog složenosti problema proces pregovora biti dug.
Ono što je bitan deo formule iz Enkoridža jeste da ukrajinska vojska treba da se povuče iz još neoslobođenih teritorija Donbasa, ali ukrajinska strana to neće ni po koju cenu, objašnjava kompleksnost pregovora naš sagovornik.
“Pretpostavljam da za takav stav Ukrajina ima podršku onih koji ove mirovne sporazume ometaju, a to su ove evrounijske i globalističke snage, odnosno Britanija. Dakle, Britanci i briselska administracija utiču na stav ukrajinskog režima da zasad ne prihvata formulu iz Enkoridža. Ali s obzirom da Amerikanci što se tiče zapadne strane ipak vode glavnu reč, mislim da će doći do nekog sporazuma koji će biti zadovoljavajući i za rusku, i za američku stranu, a time i za ukrajinsku”, optimista je Lukić.
Važne bezbednosne garancije za Rusiju, a ne za Ukrajinu
Što se tiče bezbednosnih garancija koje Kijev uporno traži, politikolog ističe u emisiji Svet sa Sputnjikom da je reč o zameni teze jer je, podseća, ovaj sukob nastao zbog bezbednosnih garancija za Rusiju, a ne za Ukrajinu.
“Za Rusiju su pre svega važne te bezbednosne garancije. A to znači, pored teritorijalnih pitanja koja se odnose na Donbas, da su važni promena režima u Ukrajini u smislu da ne sme da bude rusofoban i neonacistički. I ono što ostane od Ukrajine treba da bude demilitarizovano onako kako Rusiji osigurava bezbednost. Ja sam uveren da Rusija neće pristati ni na kakav mirovni sporazum, koji neće uključivati Donbas, demilitarizaciju i denacifikaciju”, nema dileme Lukić.
Politikolog Mihailo Savić primećuje da po zapadnim medijima ima brojnih spekulacija, uglavnom netačnih, o tome šta bi navodno mogao da sadrži sporazum, a da se s druge strane tačno zna šta Rusija neće prihvatiti.
“Suština svega jeste da ne postoji sposobnost da NATO preko Ukrajine može da povredi Rusiju na bilo kakav način. Jer u suprotnom, bude li se to desilo, Rusija će morati sve svoje buduće kalkulacije da pravi potpuno drugačije”, smatra politikolog.
Tramp lično želi da se ukrajinski sukob okonča, ali…
Pored faktora NATO i četiri oblasti gde živi narod koji se smatra etnički ruskim, objašnjava Savić, važne su i rude koje se nalaze pre svega u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, dok je značaj Zaporožja i Hersona u tome da se što bolje obezbedi Krim.
“Krim mora da bude bezbedan i ne može da postoji bilo kakva vrsta naružanja koja može da koristi logistiku ukrajinske teritorije da bi nanela štetu Rusiji. S druge strane, vrlo je upitno da li Moskva može da očekuje da će kroz bilo kakve pregovore sa Zelenskim i ljudima koji stoje iza njega moći da dobije to što traži. To ne izgleda kao realna stvar i zato i ne možemo da budemo vrlo optimistični po pitanju ovih pregovora. Nažalost, nikome trenutno, a nekima i dugoročno, nije u korist da se konflikt završi”, veruje Savić.
Iako konstatuje da Donaldu Trampu zaista ide u korist da se sukob u Ukrajini završi što pre, naš sagovornik skreće pažnju da mnogi krugovi u Americi nisu za to zainteresovani.
“Tramp lično možda želi da se konflikt završi zato što bi to bio po njega dobar politički pi-ar, ali lobisti i ljudi koji utiču na njega i njegove republikance nisu zainteresovani da se ovaj konflikt završi”, kaže Savić i iz te grupe posebno izdvaja državnog sekretara Marka Rubija za kog kaže da oko sebe ima jaku grupaciju u Republikanskoj stranci koja je blisko povezana sa Evropljanima, a koji se uporno trude da pokvare pregovarački proces.
“Poenta je da i dalje postoje decenijama, ako ne i stotinama godina građene institucije koje, nažalost, i u Americi, i u Evropi, razmišljaju trenutno da treba nastaviti ovaj konflikt sa Rusijom. Ukrajinska vlast, s druge strane, koliko god je pod ogromnim pritiskom, zbog stanja na frontu, u strateškom i logističkom smislu, a i po pitanju ljudstva, resursa, finansijskih problema, manjka struje, vode, grejanja, htela bi pre svega primirje da se logistički reorganizuju. Što se neće desiti pošto je Rusija više puta rekla da ne može biti primirja a takođe pobeđuje na frontu.”
Zelenski igra poker
Imajući u vidu sve ove različite stavove i interese, Savić smatra da će pregovori koji su u toku teško doneti neki opipljiv dogovor jer su strane, kako kaže, previše udaljene.
Na pitanje kako objašnjava ponašanje Zelenskog koji je, uprkos teškoj situaciji u zemlji, samouveren pa čak i deli lekcije Evropljanima koji ga finansiraju, Lukić kaže da je vođa kijevskog režima po profesiji glumac pa se izgleda time i bavi.
“Zelenski zapravo glumi nekoga ko igra poker. A ta mu je uloga data od strane moćnika pre svega iz Britanije i globalističkog centra koji je sada u Briselu. Zapravo, oni povlače konce, a on glumi kako mu se kaže. Sam Zelenski ne odlučuje zapravo ni o čemu. I ovaj spor se zapravo vodi između tih centara moći i Rusije i sada i sa američkom administracijom. Tu će ipak na kraju morati mora da dođe do nekog usaglašavanja,” očekuje Lukić.
On ističe da Rusi drže dobre karte u rukama, otud i poručuju da ili će biti napravljen mirovni sporazum kakav njima odgovara, ili će nastaviti rat – a svakako će milom ili silom ostvariti ono što žele.
