https://lat.sputnikportal.rs/20260127/opasan-presedan-brisel-rusi-temelje-sopstvenog-postojanja--pukotina-se-otvorila--1195232570.html
Opasan presedan: Brisel ruši temelje sopstvenog postojanja – pukotina se otvorila
Opasan presedan: Brisel ruši temelje sopstvenog postojanja – pukotina se otvorila
Sputnik Srbija
Odlukom da u potpunosti zabrani uvoz ruskog gasa od 2027. godine, Evropska unija napravila je opasan presedan – ne samo u energetskoj politici, već i u samom... 27.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-27T19:09+0100
2026-01-27T19:09+0100
2026-01-27T19:09+0100
svet
svet
svet – politika
evropska unija (eu)
članstvo u eu
gas
ruski gas
zabrana
konsenzus
brisel
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/12/1193821689_0:159:3077:1890_1920x0_80_0_0_92e32f3008fe87c92143ecc732f90c68.jpg
Odluka Evropske unije da od 2027. godine u potpunosti zabrani uvoz ruskog gasa, i to i tečnog prirodnog gasa i gasa koji stiže gasovodima, pokazala je da Brisel više ne krije spremnost da žrtvuje temeljne principe na kojima je Unija nastala. Iako su protiv ove mere glasale Mađarska i Slovačka, njihov stav je jednostavno ignorisan.Odluka o zabrani ruskog gasa tako postaje mnogo više od energetske mere. Ona razotkriva duboke pukotine unutar Evropske unije, sukob između centra i periferije i pitanje da li EU ostaje zajednica ravnopravnih država ili se transformiše u hijerarhijski sistem.Presedan koji menja način odlučivanjaKako upozorava politikolog Nikola Vujinović, cena takvog puta mogla bi biti visoka – ne samo u ekonomskom, već i u političkom i institucionalnom smislu. Prema njegovim rečima, ovakva odluka nije samo ekonomska ili energetska, već da predstavlja direktan udar na samu suštinu Evropske unije.EU je, podseća on, nastala kao zajednica ravnopravnih država, u kojoj svaka članica ima pravo da zaštiti sopstvene interese. Međutim, u aktuelnoj konfrontaciji sa Rusijom, najmoćnije države Unije, okupljene oko takozvane „koalicije voljnih“, spremne su da ta pravila suspenduju.Posebno zabrinjavajuće, kaže naš sagovornik, jeste to što se ovom odlukom otvara put ka ukidanju konsenzusa kao ključnog mehanizma odlučivanja unutar EU.Odluka briselskih birokrata otkriva suštinski strah manjih i energetski zavisnijih država – da će u budućoj EU njihov glas biti sve manje važan, dok će se odluke donositi u skladu sa interesima nekoliko vodećih sila.Nemački primer kao upozorenjeVujinović podseća da je sličan put već izabrala Nemačka, koja je praktično preko noći odustala od ruskog gasa. Posledice su, kako kaže, više nego vidljive.Pad industrijske proizvodnje, rast cena energenata i gubitak konkurentnosti pokazuju da energetske odluke donete iz političkih, a ne ekonomskih razloga, mogu imati dalekosežne posledice. Ipak, umesto da se iz tog primera izvuče pouka, Brisel isti model pokušava da nametne celoj Uniji.Pravna borba sa neizvesnim ishodomMađarska i Slovačka najavile su mogućnost pokretanja postupka pred Evropskim sudom pravde. Teoretski, takva tužba mogla bi da dovede do momentalne blokade odluke, čime bi rokovi za zabranu uvoza bili produženi.Ipak, Vujinović je izrazito pesimističan kada je reč o ishodu te pravne borbe. On podseća na dosadašnju praksu Evropskog suda, koji se, kako kaže, često ustručava da se meša u odluke koje imaju jasnu političku težinu.Prema njegovom mišljenju, sud bi i u ovom slučaju mogao da izbegne direktno suprotstavljanje Briselu, čime bi se dodatno potvrdilo da su pravni mehanizmi unutar EU sve više podređeni političkim interesima.Zašto baš sada?Posebnu težinu čitavoj odluci daje trenutak u kojem je doneta. Zabrana ruskog gasa usvaja se u vreme kada se intenziviraju razgovori o mogućem mirovnom rešenju ukrajinske krize.Prema Vujinovićevom mišljenju, jedno od mogućih objašnjenja jeste da Brisel ovom merom pokušava da dodatno pritisne Moskvu, možda i u koordinaciji sa Vašingtonom. Međutim, on smatra da je verovatniji motiv nešto sasvim drugo.On podseća da je stav Donalda Trampa, da Evropska unija ne treba da sedi za pregovaračkim stolom, duboko ponizio Brisel.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260126/eu-potpuno-zabranila-ruski-prirodni-tecni-gas-i-gas-preko-gasovoda-od-2027-1195175406.html
brisel
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, evropska unija (eu), članstvo u eu, gas, ruski gas, zabrana, konsenzus, brisel
svet, svet – politika, evropska unija (eu), članstvo u eu, gas, ruski gas, zabrana, konsenzus, brisel
Opasan presedan: Brisel ruši temelje sopstvenog postojanja – pukotina se otvorila
Odlukom da u potpunosti zabrani uvoz ruskog gasa od 2027. godine, Evropska unija napravila je opasan presedan – ne samo u energetskoj politici, već i u samom njenom funkcionisanju. Ignorisanjem Mađarske i Slovačke, Brisel, urušava princip jednakosti i konsenzusa.
Odluka Evropske unije da od 2027. godine u potpunosti zabrani uvoz ruskog gasa, i to i tečnog prirodnog gasa i gasa koji stiže gasovodima, pokazala je da Brisel više ne krije spremnost da žrtvuje temeljne principe na kojima je Unija nastala. Iako su protiv ove mere glasale Mađarska i Slovačka, njihov stav je jednostavno ignorisan.
Odluka o zabrani ruskog gasa tako postaje mnogo više od energetske mere. Ona razotkriva duboke pukotine unutar Evropske unije, sukob između centra i periferije i pitanje da li EU ostaje zajednica ravnopravnih država ili se transformiše u hijerarhijski sistem.
Presedan koji menja način odlučivanja
Kako upozorava politikolog Nikola Vujinović, cena takvog puta mogla bi biti visoka – ne samo u ekonomskom, već i u političkom i institucionalnom smislu. Prema njegovim rečima, ovakva odluka nije samo ekonomska ili energetska, već da predstavlja direktan udar na samu suštinu Evropske unije.
EU je, podseća on, nastala kao zajednica ravnopravnih država, u kojoj svaka članica ima pravo da zaštiti sopstvene interese. Međutim, u aktuelnoj konfrontaciji sa Rusijom, najmoćnije države Unije, okupljene oko takozvane „koalicije voljnih“, spremne su da ta pravila suspenduju.
Posebno zabrinjavajuće, kaže naš sagovornik, jeste to što se ovom odlukom otvara put ka ukidanju konsenzusa kao ključnog mehanizma odlučivanja unutar EU.
„U političkom smislu ovo je samo nastavak ka ukidanju jednoglasnosti, ka nekom ponderisanju, većinskom glasanju i nečemu što se i u sistemu koji se priprema za proširenje već vidi – da postoje članice koje su stvarne članice i one koje su samo formalno članice“, objašnjava Vujinović.
Odluka briselskih birokrata otkriva suštinski strah manjih i energetski zavisnijih država – da će u budućoj EU njihov glas biti sve manje važan, dok će se odluke donositi u skladu sa interesima nekoliko vodećih sila.
Nemački primer kao upozorenje
Vujinović podseća da je sličan put već izabrala Nemačka, koja je praktično preko noći odustala od ruskog gasa. Posledice su, kako kaže, više nego vidljive.
Pad industrijske proizvodnje, rast cena energenata i gubitak konkurentnosti pokazuju da energetske odluke donete iz političkih, a ne ekonomskih razloga, mogu imati dalekosežne posledice. Ipak, umesto da se iz tog primera izvuče pouka, Brisel isti model pokušava da nametne celoj Uniji.
Pravna borba sa neizvesnim ishodom
Mađarska i Slovačka najavile su mogućnost pokretanja postupka pred Evropskim sudom pravde. Teoretski, takva tužba mogla bi da dovede do momentalne blokade odluke, čime bi rokovi za zabranu uvoza bili produženi.
Ipak, Vujinović je izrazito pesimističan kada je reč o ishodu te pravne borbe. On podseća na dosadašnju praksu Evropskog suda, koji se, kako kaže, često ustručava da se meša u odluke koje imaju jasnu političku težinu.
Prema njegovom mišljenju, sud bi i u ovom slučaju mogao da izbegne direktno suprotstavljanje Briselu, čime bi se dodatno potvrdilo da su pravni mehanizmi unutar EU sve više podređeni političkim interesima.
Posebnu težinu čitavoj odluci daje trenutak u kojem je doneta. Zabrana ruskog gasa usvaja se u vreme kada se intenziviraju razgovori o mogućem mirovnom rešenju ukrajinske krize.
Prema Vujinovićevom mišljenju, jedno od mogućih objašnjenja jeste da Brisel ovom merom pokušava da dodatno pritisne Moskvu, možda i u koordinaciji sa Vašingtonom. Međutim, on smatra da je verovatniji motiv nešto sasvim drugo.
„Sa druge strane, to je pokušaj, po mom mišljenju uzaludan, da se pokaže sopstvena važnost i značaj u postizanju tog mirovnog sporazuma. Evropska unija je nastupila kroz svoje vodeće članice u ovom konfliktu kao neko ko želi da porazi Rusiju po svaku cenu“, ističe Vujinović.
On podseća da je stav Donalda Trampa, da Evropska unija ne treba da sedi za pregovaračkim stolom, duboko ponizio Brisel.
„Ako ne sede za stolom, oni će pokušati da uguraju svoju stolicu i da sednu za sto“, zaključuje Vujinović.
