https://lat.sputnikportal.rs/20260127/izlozba-povodom-dana-secanja-na-holokaust-otvorena-u-biblioteci-grada-beograda-1195238236.html
Izložba povodom Dana sećanja na Holokaust otvorena u Biblioteci grada Beograda
Izložba povodom Dana sećanja na Holokaust otvorena u Biblioteci grada Beograda
Sputnik Srbija
Povodom Međunarodnog dana sećanja na Holokaust u Biblioteci grada Beograda (BGB) je danas otvorena izložba na engleskom jeziku „Some Were Neighbors”, koja traje... 27.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-27T14:39+0100
2026-01-27T14:39+0100
2026-01-27T14:55+0100
društvo
srbija – društvo
društvo
izložba
život
kultura
holokaust
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/1b/1195239450_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_09745cc6351ccff0c0e2b861121f034b.jpg
Izložbu, koja se sastoji od dvadesetak panoa sa tekstovima i fotografijama, u galeriji „Atrijum“ BGB-a je otvorio direktor biblioteke Nenad Milenović u prisustvu šefice Kancelarije za odnose s javnošću Ambasade Sjedinjenih Država Erin Kothajmer (Kotheimer) i direktora Muzeja žrtava genocida Bojana Arbutine.Milenović je podsetio da je 27. januara 1945. godine oslobođen nacistički koncentracioni logor Aušvic, „simbol Holokausta, gde je ubijeno najmanje milion ljudi, pre svega Jevreja iz cele okupirane Evrope“.Milenović je naglasio da izložba, koju su priredili BGB i Ambasada SAD, na poseban način posetiocima približava „užasne i monstruozne stvari“koje su se dešavale tokom Holokausta u nacističkoj okupiranoj Evropi.Govoreći o nazivu izložbe „Neki su bili komšije“, Milenović je rekao da su od početka nacističke vladavine u Nemačkoj 1933. godine do kraja Drugog svetskog rata 1945. „mnogi bili konformisti koji su gledali da se usklade sa vlašću, da prežive, neki su dobroboljno sarađivali i ćutali, dok su drugi bili žrtve Holokausta“.Prema njegovim rečima, izložba je posvećena pogledu na Holokaust iz ugla onih koji su sarađivali sa režimom, koji su direktno ili indirektno doprinosili Holokaustu i onih koji su ćutali, „kao i najbolnijoj strani – žrtvama“.Milenović je dodao da je cilj da oni koji pogledaju izložbu probaju da se poistovete sa žrtvama.„Poenta izložbe je da svako pomisli: 'A šta da sam ja bio tamo, a šta da se meni to desilo?“, istakao je Milenović.Prema njegovim rečima, od preko šest miliona stradali u Holokaustu za oko pet miliona se znaju imena, a jedna od poenti izložbe je i da se žrtve deanonimizuju.Kothajmer je istakla da na Međunarodni dan sećanja na Holokaust „odajemo počast za šest miliona Jevreja koje su ubili nacisti i njihovi saradnici, kao i milionima drugih koji su stradali“.„Odajemo počast i preživelima čija nas hrabrost inspiriše da se suprostavimo antisemitizmu“, naglasila je Kothajmer.Prema njenim rečima, za većinu žrtava ne postoji grob, i ponekad je samo jedan dokument jedini dokaza da je neki život postojao.Naglasivši „duboku ljudsku tragediju Holokausta“, Kothajmer je dodala da je „od presudne važnosti da nikada ne zaboravimo“.„Izložba dolazi iz Memorijalnog muzeja holokausta SAD i kroz svoje artefakte i priče nas podseća na otpornost ljudskog duha i na našu odgovornost da se suočimo sa mržnjom i netolerancijom“, istakla je Kothajmer.U svom obraćanju, Arbutina je istakao da je Memorijalni muzej Holokausta SAD u Vašingtonu jedna od dve vodeće institucije u oblasti kulture sećanja koje se bave istorijom Drugog svetskog rata.Podsetivši da je 1945. godine „poražena jedna od najozloglašenijih ideologija“ nacizam, Arbutina je dodao da „moramo biti svesni da su ideja i ideologija antisemitizma, fašizma i drugih koje nanose zlo čovečanstvu i dalje prisutne“.„Tu ideju ne možete da ubijete oružjem, tenkovima i avionima, već svojim znanjem i sećanjem“, naglasio je Arbutina.Prema njegovim rečima, zato je izuzetno bitno što 27. januara obeležavamo Međunarodni dan sećanja na Holokaust i što se organizuju komemoracije, predavanja, izložbe i drugi programi.Arbutina je dodao da je bitno da se „podsetimo i ne zaboravimo ogromno stradanje jevrejskog naroda, ali i srpskog, romskog i svih nedužnih ljudi koji su stradali tokom Drugog svetskog rata“.„Kroz ovu izložbu vi ćete moći da vidite kako je jedan narod, koji je važio za stub Evrope, bio podvrgnut totalitarnoj ideologiji, kako mu se menjala svest i kako je jedna politička ideja i ideologija uspela da od tog naroda napravi mašineriju smrti“, naveo je Arbutina.Prema njegovim rečima, posetioci izložbe će moći da nauče „kako politička ideja utiče na obične ljude, na komšije, koji preko noći postaju zločinci i zveri, koji vas jure da vas likvidiraju, oteraju u logore i izbrišu sa lica zemlje samo zato što pripadate neželjenoj naciji i veroispovesti“.Arbutina je podsetio i da su pripadnici srpskog naroda ubijani tokom dva svetska rata i tokom ratova devedesetih, odnosno da je na njemu „izvršen genocid na prostoru Nezavisne Države Hrvatske i brojni zločini na području okupirane Srbije od strane okupatora“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija – društvo, društvo, izložba, život, kultura, holokaust
srbija – društvo, društvo, izložba, život, kultura, holokaust
Izložba povodom Dana sećanja na Holokaust otvorena u Biblioteci grada Beograda
14:39 27.01.2026 (Osveženo: 14:55 27.01.2026) Povodom Međunarodnog dana sećanja na Holokaust u Biblioteci grada Beograda (BGB) je danas otvorena izložba na engleskom jeziku „Some Were Neighbors”, koja traje do 13. februara.
Izložbu, koja se sastoji od dvadesetak panoa sa tekstovima i fotografijama, u galeriji „Atrijum“ BGB-a je otvorio direktor biblioteke Nenad Milenović u prisustvu šefice Kancelarije za odnose s javnošću Ambasade Sjedinjenih Država Erin Kothajmer (Kotheimer) i direktora Muzeja žrtava genocida Bojana Arbutine.
Milenović je podsetio da je 27. januara 1945. godine oslobođen nacistički koncentracioni logor Aušvic, „simbol Holokausta, gde je ubijeno najmanje milion ljudi, pre svega Jevreja iz cele okupirane Evrope“.
Milenović je naglasio da izložba, koju su priredili BGB i Ambasada SAD, na poseban način posetiocima približava „užasne i monstruozne stvari“koje su se dešavale tokom Holokausta u nacističkoj okupiranoj Evropi.
Govoreći o nazivu izložbe „Neki su bili komšije“, Milenović je rekao da su od početka nacističke vladavine u Nemačkoj 1933. godine do kraja Drugog svetskog rata 1945. „mnogi bili konformisti koji su gledali da se usklade sa vlašću, da prežive, neki su dobroboljno sarađivali i ćutali, dok su drugi bili žrtve Holokausta“.
Prema njegovim rečima, izložba je posvećena pogledu na Holokaust iz ugla onih koji su sarađivali sa režimom, koji su direktno ili indirektno doprinosili Holokaustu i onih koji su ćutali, „kao i najbolnijoj strani – žrtvama“.
Milenović je dodao da je cilj da oni koji pogledaju izložbu probaju da se poistovete sa žrtvama.
„Poenta izložbe je da svako pomisli: 'A šta da sam ja bio tamo, a šta da se meni to desilo?“, istakao je Milenović.
Prema njegovim rečima, od preko šest miliona stradali u Holokaustu za oko pet miliona se znaju imena, a jedna od poenti izložbe je i da se žrtve deanonimizuju.
Kothajmer je istakla da na Međunarodni dan sećanja na Holokaust „odajemo počast za šest miliona Jevreja koje su ubili nacisti i njihovi saradnici, kao i milionima drugih koji su stradali“.
„Odajemo počast i preživelima čija nas hrabrost inspiriše da se suprostavimo antisemitizmu“, naglasila je Kothajmer.
Prema njenim rečima, za većinu žrtava ne postoji grob, i ponekad je samo jedan dokument jedini dokaza da je neki život postojao.
Naglasivši „duboku ljudsku tragediju Holokausta“, Kothajmer je dodala da je „od presudne važnosti da nikada ne zaboravimo“.
„Izložba dolazi iz Memorijalnog muzeja holokausta SAD i kroz svoje artefakte i priče nas podseća na otpornost ljudskog duha i na našu odgovornost da se suočimo sa mržnjom i netolerancijom“, istakla je Kothajmer.
U svom obraćanju, Arbutina je istakao da je Memorijalni muzej Holokausta SAD u Vašingtonu jedna od dve vodeće institucije u oblasti kulture sećanja koje se bave istorijom Drugog svetskog rata.
„Pre 81 godinu pripadnici Crvene armije su oslobodili fabriku smrti, jedan od najvećih logora koji je progutao na stotine hiljada nevinih života, uglavnom jevrejskog naroda, i koji je postao simbol stradanja svih nevinih ljudi tokom Drugog svetskog rata“, rekao je Arbutina.
Podsetivši da je 1945. godine „poražena jedna od najozloglašenijih ideologija“ nacizam, Arbutina je dodao da „moramo biti svesni da su ideja i ideologija antisemitizma, fašizma i drugih koje nanose zlo čovečanstvu i dalje prisutne“.
„Tu ideju ne možete da ubijete oružjem, tenkovima i avionima, već svojim znanjem i sećanjem“, naglasio je Arbutina.
Prema njegovim rečima, zato je izuzetno bitno što 27. januara obeležavamo Međunarodni dan sećanja na Holokaust i što se organizuju komemoracije, predavanja, izložbe i drugi programi.
Arbutina je dodao da je bitno da se „podsetimo i ne zaboravimo ogromno stradanje jevrejskog naroda, ali i srpskog, romskog i svih nedužnih ljudi koji su stradali tokom Drugog svetskog rata“.
„Kroz ovu izložbu vi ćete moći da vidite kako je jedan narod, koji je važio za stub Evrope, bio podvrgnut totalitarnoj ideologiji, kako mu se menjala svest i kako je jedna politička ideja i ideologija uspela da od tog naroda napravi mašineriju smrti“, naveo je Arbutina.
Prema njegovim rečima, posetioci izložbe će moći da nauče „kako politička ideja utiče na obične ljude, na komšije, koji preko noći postaju zločinci i zveri, koji vas jure da vas likvidiraju, oteraju u logore i izbrišu sa lica zemlje samo zato što pripadate neželjenoj naciji i veroispovesti“.
Arbutina je podsetio i da su pripadnici srpskog naroda ubijani tokom dva svetska rata i tokom ratova devedesetih, odnosno da je na njemu „izvršen genocid na prostoru Nezavisne Države Hrvatske i brojni zločini na području okupirane Srbije od strane okupatora“.
