https://lat.sputnikportal.rs/20260125/sve-se-sada-koncentrise-u-jednoj-tacki-ovo-bi-mogao-da-bude-stvari-okidac-za-veliki-rat-1195147017.html

Sve se sada koncentriše u jednoj tački: Ovo bi mogao da bude stvarni okidač za — veliki rat /video/

Sve se sada koncentriše u jednoj tački: Ovo bi mogao da bude stvarni okidač za — veliki rat /video/

Sputnik Srbija

Buduću dinamiku ukupnih međunarodnih odnosa neće presudno opredeljivati pitanje statusa Grenlanda. Isto kao što ključna pitanja vezana za međunarodnu bezbednost... 25.01.2026, Sputnik Srbija

2026-01-25T17:01+0100

2026-01-25T17:01+0100

2026-01-25T17:17+0100

svet

svet

svet – politika

iran

emisija „prorok“

komentari i analitika

sad

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/19/1195146853_0:179:3003:1868_1920x0_80_0_0_1eb2f70023b851189ea1d82b9f32da78.jpg

Grenland pre svega ostaje tema za rasprave i sučeljavanja unutar transatlantskog prostora, dok će Ukrajina na dugi rok odrediti uspostavljanje nove „evropske bezbednosne arhitekture“.I pored toga što oba slučaja pokreću određene geopolitičke procese globalnog karaktera, „spoljnopolitički domet“ im je ipak vezan za određene makroregione i njihovu stabilnost. Ono što hoće presudno opredeljivati buduću dinamiku ukupnih međunarodnih odnosa i u najvećoj meri determinisati ključna pitanja vezana za međunarodnu bezbednost jesu dešavanja na Bliskom istoku. A kada je o ovom delu sveta reč, tu se izgleda sve „koncentriše“ ka jednoj tački – Iranu.Okidač za veliki ratNapad na Iran, koji uveliko pripremaju SAD i Izrael, može biti „okidač“ za početak velikog rata, u koji će se direktno ili indirektno uključiti svi najbitniji akteri svetske politike.Prema razmerama sukobljavanja i eventualnim posledicama, konflikt u Ukrajini bi prema ovom velikom ratu izgledao tek kao neko sporedno bojište drugorazrednog karaktera.Pripreme za bombardovanje Irana bile su uveliko završene poslednjih dana 2025. godine. To je podrazumevalo i koordinaciju aktivnosti u samom Iranu i usmeravanje protesta u tačno određenom pravcu, kao i potpuno tendenciozno izveštavanje doslovno svih zapadnih medija o dešavanjima u ovoj zemlji.Zato se u delu „svetske javnosti“, a pogotovo u Americi (od Kanade do Argentine) i Evropi stekao utisak kako je pad vlasti u Teheranu gotovo izvestan, a ako to već ne uspeju da izdejstvuju demonstranti na ulicama, onda će im malo u pomoć priteći administracija Donalda Trampa. Naravno, niti je pad iranske vlasti uopšte bio na vidiku, niti se radilo o klasičnim protestima i demonstrantima, niti se tako jednostavno mogao konstruisati povod za bombardovanje i/ili raketiranje.Teherean se ubrzao naoružaoPrvo, još od završetka kratkotrajnog sukoba sa Izraelom juna 2025. godine iranske oružane snage i bezbednosne strukture ostale su u punoj pripravnosti i „ratnom režimu rada“. To znači i da se Iran za pola godine naoružavao više i brže nego u prethodnih pola decenije (sa posebnim akcentom, između ostalog, na protivelektronsko delovanje), kao i da su unutar zemlje preduzete dodatne mere kontraobaveštajne zaštite (informaciona bezbednost i otkrivanje inostranih agenata u najopsežnijim aktivnostima takvog karaktera u poslednjim decenijama).Drugo, za iranski politički sistem protesti, manje ili više masovni – redovna su pojava. Od pandemije bilo ih je nekoliko, uključujući i dva velika i dobro organizovana nakon kojih su vlasti primorane na određene ustupke. Inflacija, uzrokovana neprekidnim sankcijama i „kolebanja“ na tržištu koja dovode do ekonomskih potresa jesu realan razlog za izbijanje novih i novih demonstracija. Međutim, ovoga puta su ti protesti (vrlo je verovatno - spontano započeti) zloupotrebljeni za pokretanje opsežnije akcije sa ciljem izazivanja građanskog rata, odnosno sukoba paramilicija (ubacivanih spolja i napravljenih u „graničnom prostoru“, konstruisanih od separatističkih formacija koje su trebale da deluju u cilju „rasturanja“ teritorijalne celovitosti Irana, najpre među Baludžima i Kurdima, a zatim i Azerima) i Revolucionarne garde.Izbegnut građanski ratMožda deluje apsurdno, ali koliko god je vlada u Teheranu ostajala zatečena protestima ekonomskog i socijalnog karaktera i naposletku morala da čini ustupke na koje nije prethodno računala, toliko je bila spremna za sukob drugačije vrste. Istina, po i dalje nepotvrđenim informacijama, u tim sukobima je stradalo više od sto iranskih vojnika i policajaca, ali je pokušaj uvlačenja zemlje u građanski rat sasečen u korenu, praktično za samo dva i po dana.Pri tome, posmatrajući obim operacije, reklo bi se da je morala biti pripremana najmanje godinu dana, verovatno i duže. Kasniji izveštaji o represijama, masovnim pogubljenjima i slično, bili su samo opcija „b“ na koju su prestrojeni zapadni mediji posle propasti plana „a“.Interesantna je činjenica da su se u trenutku eskalacije sukoba na ulicama četiri iranska grada oni koji redovno protestuju zbog ekonomskih i socijalnih pitanja naprečac „povukli“. Jednostavno, nisu dalje učestvovali u „pravljenju haosa“, što ukazuje na postojanje državotvorne svesti kod šire javnosti shvatanju razlike između (poželjnog) demonstriranja protiv vlasti i (nedopustive) borbe protiv države. Treće, intervenciji SAD usprotivili su se (čak i vrlo otvoreno) Saudijska Arabija, Pakistan, Turska, Oman i Katar. Prve tri navedene zemlje najnovija kriza ponukala je ka intenziviranju razgovora o „zajedničkoj odbrani“ i formiranju „islamskog NATO“ saveza. Izgleda da u Rijadu, Islamabadu i Ankari ili ne gledaju zapadne medije ili ne veruju njihovim izveštajima.Uz SAD i Izrael, od zalivskih država, ostali su samo Ujedinjeni Arapski Emirati. Zato se, paralelno sa „iranskom krizom“ odigrava i progresivno pogoršavanje odnosa između Saudijske Arabije i UAE, uočljivo najpre u Jemenu i Somaliji, ali i sa potencijalom da opasno eskalira u slučaju novih „regionalnih turbulencija“.Ovome treba pridodati i činjenice kako je Sirija daleko od obećane stabilnosti i da se nova faza unutrašnjih konfrontacija već nazire, da je u Libanu opšte bezvlašće (čak i gore nego u Libiji) upareno sa katastrofalnim obezvređivanjem bukvalno svega (roba, usluga, cene rada i td.), kao i da se Jordan suočava sa istim ekonomsko-socijalnim izazovima kao i Iran.Amerika morala privremeno da odustaneSa jedne strane, Donald Tramp nema „povoljne okolnosti“ niti u samom Iranu, niti u neposrednom iranskom okruženju za preduzimanje bilo kakve ofanzivne akcije. Zato je morao, makar i privremeno odustati od bombardovanja.Sa druge strane, u region Bliskog istoka upućena su dva nosača aviona (kao alternativa tome što su zalivske zemlje većinski „zatvorile nebo“ za američki napad na Iran) i sve što se dešavalo od juna prošle godine do danas govori u prilog tezi da su pripreme za otpočinjanje ofanzivne akcije privedene kraju.Kombinacijom ova dva, međusobno kontardiktorna stanovišta, lako se dolazi do zaključka kako će napad na Iran označiti pokretanje šire regionalne krize, sa krajnje nepredvidivim tokom. Za razliku od prošlog puta, kada je sve ograničeno na kratkotrajno izraelsko-iransko sukobljavanje, sada se u krizu mogu uključiti svi „regionalni igrači“, a za njima i ostali sa kojima su interesno ili ugovorno uvezani. Što u prevodu znači – svi.Jer, od situacije na Bliskom istoku zavisi i cena sirove nafte (posledično i ostalih eneregenata) i „prohodnost“ važnih trgovinskih ruta neophodnih za održavanje globalnih distributivnih lanaca.Upoređujući sa ovim i ovakvim konfliktnim potencijalom, i Grenland i Ukrajina su pitanja za „manju brigu“. Budućnost sveta ipak neće određivati ni Trampova konfrontacija sa Danskom, niti dalji tok hibridnog rata EU protiv Rusije, nego pre svega stanje na Bliskom istoku, koje sada određuje samo jedno pitanje: iransko!Pogledajte i:

iran

sad

2026

Vesti

sr_RS

svet, svet – politika, iran, emisija „prorok“, komentari i analitika, sad