EKSKLUZIVNO Srpski i ruski naučnici otkrili nepoznatu galaksiju – na tragu novih misterija svemira
18:00 24.01.2026 (Osveženo: 18:35 24.01.2026)
© Foto : Sputnjiku ustupila Ana Mitrašinović
Pratite nas
Ekskluzivno
Već tokom prve noći posmatranja neba uočen je slab ali jasan optički trag. Mala mrlja za koju je bilo očigledno da predstavlja galaksiju. Iskreno, bili smo oduševljeni! To se ne dešava često. Ali to je ipak bio samo deo istraživanja. Potražili smo pomoć astronoma Ruske akademije nauka Alekseja Moisejeva. Spektroskopija je potvrdila - reč je o galaksiji.
Ovo za Sputnjik kaže dr Ana Mitrašinović, naučni saradnik Astronomske opeservatorije Beograd, vođa tima koji je otkrio da je pojava za koju su naučnici mislili da je oblak atomskog vodonika takozvana tamna galaksija, zapravo – galaksija. Razlika je velika.
Njen kolega, istraživač-pripravnik doktorand Marko Grozdanović, koji je prvi video novu galaksiju, dodaje:
„Posmatrao sam tu tačku tokom cele noći sa naše Astronomske stanice Vidojevica, teleskopom Milanković. Ujutru nisam otišao da spavam, odmah sam počeo da spajam snimke. Konačna slika je pokazala mrlju, odmah sam alarmirao ceo tim.“
Srpski i ruski naučnici otkrili su novu patuljastu galaksiju izuzetno niskog sjaja, koja je prvobitno važila za jednog od najboljih kandidata za takozvanu tamnu galaksiju - objekat bez zvezda, vidljiv samo u radio-talasima.
Astronomska stanica Vidojevica iz koje je, pomoću teleskopa Milanković, uočena nova galaksija
© Foto : Sputnjiku ustupio Branislav Vuković
Kinezi bili u zabludi
Pre nekoliko godina astronomi iz Kine objavili su da su otkrili objekat označen kao FAST J0139+4328, koji je viđen samo zahvaljujući radio-talasu koje emituje neutralni vodonik, dok na optičkim snimcima nije pokazivao nikakav trag zvezda. Zaključili su da je reč o takozvanoj tamnoj galaksiji.
Koristeći duboka optička posmatranja sa teleskopa Milanković na Vidojevici, kao i spektroskopska merenja sa velikog ruskog teleskopa BTA, naši autori su uspeli da otkriju izuzetno slab, ali stvaran zvezdani sistem, upravo na mestu gde se nalazi radio-izvor FAST J0139+4328.
Drugim rečima, galaksija nije tamna, već je samo izuzetno slaba.
„Morali smo da potvrdimo da je galaksija koju smo optički detektovali na istoj udaljenosti kao i gasni oblak koji je registrovao FAST. Ta posmatranja su obavljena u Specijalnoj astrofizičkoj opservatoriji Ruske akademije nauka i vrlo brzo smo dobili potvrdu da se radi o istom objektu“, kaže Mitrašinovićeva.
Galasija sa malo zvezda i puno gasa
Rezultati su pokazali da galaksija ima izuzetno malu zvezdanu masu, oko sedam miliona solarnih masa, što je približno milion puta manje od mase Mlečnog puta. Njena veličina je takođe mala, sa efektivnim radijusom manjim od dva kiloparseka.
Posebno fascinantan aspekt ovog objekta jeste odnos gasa i zvezda.
„Ova galaksija ima više od deset puta više gasa nego zvezda. Odnos mase neutralnog vodonika i zvezdane mase iznosi oko 11, a vrlo je verovatno da je ukupna količina gasa i veća. To je čini ekstremno gasovitom i izuzetno neefikasnom u pretvaranju gasa u zvezde“, objašnjava Mitrašinovićeva.
Iako se ne radi o prvom otkriću galaksije niskog površinskog sjaja povezane sa kandidatom za tamnu galaksiju, ovakvi slučajevi su izuzetno retki.
FAST J0139+4328, galaksija koju su otkrili srpski i ruski astronomi
© Foto : Sputnjiku ustupila Ana Mitrašinović
Zašto je ovo otkriće važno
U širem kontekstu savremene astronomije, ovo otkriće se nadovezuje na jedno od ključnih otvorenih pitanja takozvanog standardnog kosmološkog modela.
„To je teorija koja je trenutno prihvaćena među istraživačima širom sveta. Međutim, ispostavlja se da taj model ima niz problema koji dovode u pitanje samu teoriju koja stoji iza kosmološkog modela“, kaže Ana Mitrašinović.
Različiti istraživači se bave time da ispitaju da li je u nepoklapanju sa teorijom problem same teorije ili naša ograničenja što se tiče posmatranja svemira.
„Kako su se unapređivale kosmološke simulacije i kako su se poboljšavale posmatračke mogućnosti, rodila se ideja da teorija možda ne predviđa više satelita nego što ih zaista ima, već da mi te galaksije, koje nisu masivne poput Mlečnog puta ili Andromede, jednostavno ne možemo da vidimo zato što su izuzetno niskog sjaja“, navodi naša sagovornica.
Pored toga, teorija dopušta mogućnost da deo tih patuljastih galaksija uopšte ne sadrži zvezde.
„Iako se nalaze u takozvanom kasnom, odnosno bliskom univerzumu, gde bismo očekivali da imaju zvezde, u nekim slučajevima, naročito ako su izolovane i udaljene od masivnih galaksija, moguće je da takvi objekti prežive sa velikom količinom gasa i veoma malo, ili čak bez ijedne zvezde“, kaže ova astrofizičarka.
FAST J0139+4328 nije dokaz da postoje galaksije bez zvezda.
Naprotiv, on pokazuje koliko svemir može biti suptilan i koliko je lako „propustiti“ nešto što je tu, ali jedva vidljivo.
Dr Ana Mitrašinović
© Sputnjiku ustupila Ana Mitrašinović
Saradnja Beograda i Moskve
Zadovoljstvo zbog otkrića ne krije ni astronom i profesor Ruske akademije nauka dr Aleksej Moisejev. On je prvi čovek Laboratorije za spektroskopiju i fotometriju ekstragalaktičkih objekata Specijalne astrofizičke opservatorije Ruske akademije nauka (SAO RAN).
Za Sputnjik kaže da je istorija prijateljstva i naučne saradnje između Specijalne astrofizičke opservatorije i kolega sa Univerziteta i Opservatorije u Beogradu duža od dve decenije.
„Za mene je počela 2005. godine nakon naše posete Srbiji radi istraživanja. Međutim, istraživanje „tamne galaksije“ je prvo koje je obuhvatalo zajednička posmatranja sa najvećeg evroazijskog teleskopa od 6 metara i najvećeg srpskog od 1,4 metra. Bio sam na Vidojevici 2023., nakon čega smo intenzivno razgovarali o razvoju spektroskopskog uređaja za poboljšanje mogućnosti posmatranja novog Milanković teleskopa koristeći iskustvo našeg tima. Veoma se nadam da će ovaj projekat biti podržan i da ćemo zajedno moći da rasvetlimo druge misterije u bliskom i dalekom Univerzumu, kaže Moisejev.
On dodaje da je iza njega i desetak naučnih radova sa kolegama iz Beograda koji su bili posvećeni specifičnim stručnm temama, poput gravitacionog sočiva i aktivnih galaktičkih jezgara.
Aleksej Moisejev, šef Laboratorije za spektroskopiju i fotometriju ekstragalaktičkih objekata Specijalne astrofizičke opservatorije Ruske akademije nauka
© Foto : Sputnjiku ustupio Aleksej Moisejev
Galaksija koja još nije krštena
Ovaj rad podseća da u nauci granice instrumenata često postavljaju granice naših zaključaka. Ali se i zatvara jedno poglavlje pogrešne interpretacije, postavlja metodološki standard i doprinosi razumevanju granica između „tamnih“ i ekstremno slabih galaksija.
Istraživača Marka Grozdanovića, koji je prvi video mrlju, ali je faktički prvi video novu galaksiju, pitali smo da li ćemo zauvek morati da je zovemo FAST J0139+4328, ili će joj kumovati, dati ime:
„Oni koji je otkriju, imaju pravo da predlože ime. Do sada nisam imao takvo iskustvo, davali smo imena asteroidima, ali ovo je prvi put da se radi o galaksiji. Odlučili smo da za sada ostane pod radnom oznakom, pa ćemo se kasnije dogovarati. Ovde će ipak morati da odlučuje međunarodni tim“.
Još je jedan razlog zašto galaksija još nije krštena, istraživanja se nastavljaju:
„Postoje indikacije da je galaksija zanimljivija, nego što se na prvi pogled čini. Požurili smo da što pre prijavimo otkriće, da budemo prvi, ali Aleksej tumači da postoje izgledi da je galaksija mnogo interesantnija nego što inicijalno izgleda, baš u pogledu formiranja zvezda, zašto je prestalo i šta se tu tačno dešava“, zaključuje Ana Mitrašinović.
