https://lat.sputnikportal.rs/20260123/visoki-8-metara-a-nisu-imali-ni-koren-ni-grane-ni-cvetove-resena-misterija-prvih-dzinova-na-kopnu-1195099482.html
Visoki 8 metara, a nisu imali ni koren, ni grane, ni cvetove: Rešena misterija prvih džinova na kopnu
Visoki 8 metara, a nisu imali ni koren, ni grane, ni cvetove: Rešena misterija prvih džinova na kopnu
Sputnik Srbija
Prvi džinovski organizmi na kopnu, nekad visoki i do 8 metara, prava su praistorijska misterija. Prototaksiti su imali glatke stubove nalik deblima, ali bez... 23.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-23T17:10+0100
2026-01-23T17:10+0100
2026-01-23T17:10+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
džinovi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/18/1156157257_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_797baa7b785cf31c1b174508fe6f806b.jpg
Otkako su njihovi prvi fosili otkriveni sredinom 19. veka, naučnici raspravljaju o njihovom mestu na stablu života, da li su to džinovske gljive, ogromne alge ili neka vrsta biljaka, piše ,,Phis.org“.Međutim, pojavili su se novi dokazi koji bi mogli pomoći da se ovo pitanje konačno reši.Studija objavljena u žurnalu ,,Sajens Advances“ navodi da su prototaksiti pripadali dosad nepoznatoj, ali izumrloj grani života.Istraživači su proučavali primerak vrste Prototaksiti taiti pronađen u nalazištu Raini čert u severoistočnoj Škotskoj. Ovo paleontološko nalazište poznato je po dobro očuvanom biljnom, gljivičnom i životinjskom materijalu.Tim je koristio lasere i 3D snimanje kako bi zavirio unutar fosila i uporedio njihov hemijski sastav sa drugim fosilima pronađenim u istoj steni.Dve značajne razlikeUnutrašnja anatomija Prototaksiti taiti bila je sastavljena od isprepletanih cevi koje su se spajale u veoma složenim razgranatim regionima.Dok gljive imaju jednostavne mreže dugih, cevastih struktura zvanih hife, primerak prototaksita imao je mnogo složeniju unutrašnju strukturu. Sastojao se od tri različita tipa cevi i gustih čvorišta gde se one granaju i povezuju.Da bi proučili njegov hemijski otisak (hemijski potpis koji organizmi ostavljaju na osnovu ćelija od kojih su sačinjeni), tim je koristio veštačku inteligenciju. Protein hitin se često detektuje u fosilizovanim gljivama i insektima, ali je u potpunosti nedostajao u uzorku prototaksita. Takođe su koristili veštačku inteligenciju da provere da li se njegova hemija podudara sa bilo kojim živim organizmom. Nije se podudarala.Istraživači su odbacili mogućnost da su ovi džinovski fosili gljive ili biljke. Umesto toga, zaključili su da su prototaksiti bili članovi izumrle loze eukariota (organizama sa složenim ćelijama).Ovi nalazi su možda konačno rešili dugogodišnju misteriju o pravoj prirodi prototaksita. Ipak, verovatno će biti potrebne dodatne analize i nova otkrića fosila pre nego što se ovi rezultati proglase konačnim.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, džinovi
nauka i tehnologija, društvo, džinovi
Visoki 8 metara, a nisu imali ni koren, ni grane, ni cvetove: Rešena misterija prvih džinova na kopnu
Prvi džinovski organizmi na kopnu, nekad visoki i do 8 metara, prava su praistorijska misterija. Prototaksiti su imali glatke stubove nalik deblima, ali bez grana, lišća ili cvetova. Za razliku od drveća, nisu imali pravi sistem korenja, već su najverovatnije bili pričvršćeni za tlo jednostavnom lukovičastom bazom.
Otkako su njihovi prvi fosili otkriveni sredinom 19. veka, naučnici raspravljaju o njihovom mestu na stablu života, da li su to džinovske gljive, ogromne alge ili neka vrsta biljaka,
piše ,,Phis.org“.
Međutim, pojavili su se novi dokazi koji bi mogli pomoći da se ovo pitanje konačno reši.
Studija
objavljena u žurnalu ,,Sajens Advances“ navodi da su prototaksiti pripadali dosad nepoznatoj, ali izumrloj grani života.
Istraživači su proučavali primerak vrste Prototaksiti taiti pronađen u nalazištu Raini čert u severoistočnoj Škotskoj. Ovo paleontološko nalazište poznato je po dobro očuvanom biljnom, gljivičnom i životinjskom materijalu.
Tim je koristio lasere i 3D snimanje kako bi zavirio unutar fosila i uporedio njihov hemijski sastav sa drugim fosilima pronađenim u istoj steni.
Unutrašnja anatomija Prototaksiti taiti bila je sastavljena od isprepletanih cevi koje su se spajale u veoma složenim razgranatim regionima.
Dok gljive imaju jednostavne mreže dugih, cevastih struktura zvanih hife, primerak prototaksita imao je mnogo složeniju unutrašnju strukturu. Sastojao se od tri različita tipa cevi i gustih čvorišta gde se one granaju i povezuju.
Da bi proučili njegov hemijski otisak (hemijski potpis koji organizmi ostavljaju na osnovu ćelija od kojih su sačinjeni), tim je koristio veštačku inteligenciju. Protein hitin se često detektuje u fosilizovanim gljivama i insektima, ali je u potpunosti nedostajao u uzorku prototaksita. Takođe su koristili veštačku inteligenciju da provere da li se njegova hemija podudara sa bilo kojim živim organizmom. Nije se podudarala.
Istraživači su odbacili mogućnost da su ovi džinovski fosili gljive ili biljke. Umesto toga, zaključili su da su prototaksiti bili članovi izumrle loze eukariota (organizama sa složenim ćelijama).
,,Naš integrativni pristup... potkopava hipotezu da je Prototaksiti taiti bio specifična mešinarka i gljiva krunske grupe uopšteno, već umesto toga podržava svrstavanje prototaksita u ranije neopisani izumrli eukariotski rod“, naveli su istraživači u studiji.
Ovi nalazi su možda konačno rešili dugogodišnju misteriju o pravoj prirodi prototaksita. Ipak, verovatno će biti potrebne dodatne analize i nova otkrića fosila pre nego što se ovi rezultati proglase konačnim.
